Izvor: B92, 12.Avg.2017, 13:29   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Bili urušena postsovjetska ekonomija, a sada...

Kao i susedne baltičke zemlje, Litvanija je započela tranziciju noseći se s ostacima urušene (post)sovjetske ekonomije.

Sprovedeno je nekoliko ključnih reformi kako bi se otkočio potencijal privatnog sektora za stvaranje vrednosti i radnih mesta. Litvanski institut za slobodno tržište imao je jednu od vodećih uloga u zagovaranju javnih politika.

Prvi talas privatizacije državnih preduzeća dogodio >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << se u razdoblju 1991.-1995. Građani su dobili vaučere za kupovinu udela u državnim preduzećima. Privatizovano je više od 5.700 državnih preduzeća. Drugi talas privatizacije započeo je 1995., tako da vaučeri nisu bili jedina metoda prodaje državnih preduzeća. Kao rezultat privatizacije, prema podacima državne statistike, udeo privatnog sektora u BDP-u je porastao sa 65 odsto 1995. na 80 procenata 2008.

Uvedena je nezavisnost centralne banke. Uveden je mehanizam valutnog odbora koji je doveo do stabilnosti stope inflacije na jednocifrenim brojkama. Politika održavanja relativno niske inflacije bila je jedan od uslova pristupanja evrozoni, što se dogodilo 2015.

Reorijentacija trgovine

Pad ruske rublje 1998. bacio je litvansku privredu u recesiju, pa se zato počelo orijentisati prema zapadnim zemljama. Dok je 1997. 45 odsto litvanskog izvoza bilo prema Rusiji, 2006. se taj udeo smanjio na 21 odsto. Litvanija je 2004. pristupila Evropskoj uniji, odnosno unutrašnjem tržištu koje je otvorilo trgovinu robama i uslugama, tačnije prostor za snažan rast izvoza.

Litvanija sistemski radi na smanjivanju administrativnog opterećenja ekonomije i sprovođenju okvira za bolju regulativu. 2013. je donet Zakon o smanjenju administrativnog opterećenja koji obavezuje tela javne uprave na svim nivoima. U skladu sa EU Direktivom o uslugama, pojednostavljen je pristup tržištu usluga u nizu sektora, dok su u nekim sektorima sistemi odobrenja (licenciranja) ukinuti. Takođe, litvanska Jedinstvena kontaktna tačka pruža kvalitetnu podršku preduzetnicima na jednom mestu (one-stop-shop) kada su u pitanju raspoložive informacije o uslovima pristupa ržištu i popratne e-usluge.

Litvanija je prema metodologiji Svetske banke Doing Business za 2017. na 21. mestu u svetu. Pritom je 2. u svetu prema lakoći uknjižbe vlasništva, 6. prema lakoći sprovođenja ugovora i 15. u svetu u pogledu lakoće izdavanja građevinske dozvole. Kao samo jedan u nizu primera, Litvanski institut za slobodno tržište kroz svoje je analize uticao na to da se ukinu 2 postupka kod izdavanja građevinske dozvole, što je značilo i skraćenje trajanja dobijanja iste sa 103 na 69 dana. Takođe, Institut je uticao na ukidanje postupka dobijanj priključka za struju, čime je trajanje izdavanja smanjeno s 95 na 75 dana. Institut radi na predlogu za ujednačenje osnovice za plaćanje doprinosa i smanjenje broja poreskih plaćanja.

Litvanija je dobro pozicionirana i prema merenju indeksa ekonomske slobode (prema metodologiji američkog think tanka Heritage Foundation) i to u delu regulatorne efikasnosti i slobode poslovanja. U području poreske slobode, Litvanija je uvela jedinstvenu stopu poreza na dohodak i dobit (flat tax) od 15 odsto. Istina, visoki doprinosi ostaju faktor relativno visokog ukupnog poreskog opterećenja rada.

Indeks ekonomske slobode Litvanije u razdoblju 1997. – 2017. skočio je s 57 na 76 odsto. Prema podacima za 2017. (koji realno mere stanje iz 2015.), Litvanija je 16. ekonomski najslobodnija zemlja na svetu. Kada se gledaju evropski razmeri, bolje su redom Švajcarska, Estonija, Irska, Ujedinjeno Kraljevstvo, Gruzija, Luksemburg i Holandija. Istovremeno, Litvanija je ispred ostalih nordijskih zemalja – Danske, Švedske, Letonije, Islanda, Finske i Norveške.

Nastavak na B92...