Izvor: Politika, 22.Feb.2011, 23:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vojska na potezu
Tehnički odlično opremljena libijska vojska je elitni deo društva, sa sasvim konkretnim privilegijama i statusom. Broji ukupno 76.000 pripadnika sa 2.205 tenkova, 374 borbena aviona i 110 borbenih helikoptera. Zapadna i sovjetska, odnosno ruska vojna tehnika. Plus 40.000 ljudi iz sastava Narodne milicije. Baš kao i u Tunisu i Egiptu i ona će odlučiti dalji tok događaja u Libiji. Hoće li ostati lojalna pukovniku Gadafiju, ili će podržati demonstracije protiv njegovog režima? To je, naravno, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ključ libijske drame.
Za razliku od vojnog establišmenta u Egiptu, gde su generali i feldmaršali imali kakvu-takvu relativno samostalnu poziciju u odnosu na vrhovnog komandanta, Hosnija Mubaraka, u Libiji vojni vrh nema samostalnost u odnosu na pukovnika Gadafija. Pukovnik sa svojim sinovima i tajnim službama praktično kontroliše sve, pa je pomalo i iznenađujuće da su mu događaji u Bengaziju izmakli kontroli.
Naravno, u celokupnom scenariju pobune bitan je glavni grad Tripoli, ukoliko uspostavi apsolutni red i mir u tom gradu, Gadafi ima kakve-takve šanse da se održi, pri čemu vreme ne ide na ruku bilo kojem pretendentu na „nasleđe” iz vojnog establišmenta oko Gadafija. Naime, već je previše mrtvih i ranjenih na ulicama da bi se bilo ko iz vojnog vrha mogao kasnije da opravda čak i da se sada odmah suprotstavi Gadafiju. Jer, u Libiji više nije u pitanju vlast, u pitanju su životi vladajuće elite.
U tom kontekstu pukovnik Gadafi će koristiti svoje najlojalnije jedinice, šest bataljona padobranaca-komandosa i elitnu oklopnu brigadu čiji su svi pripadnici pažljivo probrani Libijci poreklom iz plemena kojem pripada i sam Gadafi. Što se tiče oficira i podoficira, Libija već godinama nema potrebe za strancima, jer ima sopstvene vojne akademije. Libija ne prima ni od jedne države bilo kakvu vojnu pomoć, kao što je prima od SAD egipatska vojska, pa otuda libijska vojska nije pod ucenom i pretnjom ukidanja vojne pomoći iz inostranstva.
Dakle, ako Gadafi uspe da uveri vojsku da bi u slučaju njegovog odlaska sa vlasti u državi nastupio veći haos od sadašnjeg, sa mogućnošću čak i strane vojne intervencije, da bi vojska u tom slučaju kasnije bila podvrgnuta i „lustraciji”, onda je moguće da pukovnik i opstane na vlasti. U suprotnom, njegov je, ne samo politički, odlazak pitanje vremena.
Miroslav Lazanski
objavljeno: 23.02.2011.
Pogledaj vesti o: Moamer Gadafi
