Izvor: Vostok.rs, 21.Mar.2011, 10:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srpski politikolozi o situaciji u Libiji
21.03.2011. - Agresivni napadi sa bizarnim objašnjenjima
Vlasti Libije su počele da dele oružje stanovništvu da bi se suprotstavilo stranoj agresiji. To je izjavio u audiogovoru, obrativši se naciji, libijski lider Moamer Gadafi. On je istakao da se zemlja sprema za trajni rat, te će se njeni stanovnici boriti protiv zapadne koalicije za svaki pedalj svoje zemlje. Ta je izjava bila odgovor na niz raketnih i avionskih >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << napada na libijske vojne objekte od strane koalicije. Prema podacima libijske TV, napadnuti su bili i civilni objekti. Poginulo je više od 80, a ranjeno 150 ljudi. Među žrtvama su uglavnom civili. «Tačkasti napadi» na vojne objekte su se sručili na glave običnih Libijaca, među kojima su sigurno bili i protivnici režima Gadafija, jer je koalicija bombardovala i gađala grad koji je bio bedem libijske opozicije! Građani Srbije kao niko drugi dobro znaju cenu preciznosti NATO-ovih pilota! Teško da će oni zaboraviti kako su tobože asovi srušili železnički most zajedno sa putničkom kompozicijom, koja se tada kretala tim mostom, kako je bila napadnuta kineska ambasada u Beogradu! Dakle, Srbi, koji su osetili sva blaga takve demokratizacije na NATO-ov način, više od drugih Evropljana imaju pravo da ocene situaciju u Libiji. Evo mišlenja Džordža Vukadinovića:
Mislim da Evropa, odnosno vodeće države Evropske Unije, pomalo su nepromišljeno ušli u akciju protiv Libije i u eskalaciju, čiji ishod se ne može sigurno predvideti. Pomalo slično kao i na Kosovu 1999. godine, odluka o vojnoj intrvenciji ili o intervenciji koja može da eskalira u vojnu akciju, doneta bez dovoljnog konsultovanja, bez dovoljnog razmišljanja o posledicama, na osnovu pritiska jedne strane. Za to što 1999. godine pritisak su izvršile iz Vašingtona i od strane tadašnje američke administracije. A ovoga puta pritisci su došli iz Pariza i iz Londona. A SAD se ovoga puta prosto malo drže u drugom planu, iako je potpuno jasno, ispod kog pritiska su druge strane nastupale. Interesantan je stav Nemačke po tom pitanju, kao što je uzdržana prilikom glasanja u Savetu Bezbednosti. I tako je jasno demonstrirala neslaganje sa tom vojnom akcijom. Možda je po prvi put barem na važnom pitanju stala na stranu Rusije i Kine, a ne na stranu svojih stalnih saveznika Vašingtona, Londona i Pariza. Tako da mislim da je u perspektivi posle ovog glasanja, odnosno uzdržavanja stava Nemačke u Savetu Bezbednosti, mogu biti najznačajnije stvari od konkretnog povoda, odnosno konkretne akcije protiv Libije. A što se same te akcije tiče, mislim da je teško verovati da će moći izbeći neka eskalacija nasilja, iako će se barem privremeno obe strane zainteresovane da odgovornost za vojnu akciju ne padne na njih. Mislim da će i gospodin Gadafi pokušati da barem psihološki demonstrira uzdržanost, da ne bude otkriven kao vinovnik sukoba. Kao što će se i zapadni saveznici takođe zainteresovani da odgovornost za eventualnu vojnu aktivnost padne na stranu Gadafija. I bez obzira da će se na prvi pogled uzdržavati, jasno je da ne postoji spremnost na Zapadu pa i volja da do intervencije dođe. Isto tako, ustanici protiv Gadafija u Bengaziju imaju životni interes da nasilje eskalira. I mislim da će oni rado i iscenirati takvu situaciju, baš kao i Albanci na Kosovu. Tako da mislim da ako će do izvesnog sukoba doći, pitanje je samo njegov intenzitet i kakve će biti posledice. A one će očigledno biti mnogo teže za samu Evropu, odnosno za Evropsku uniju, i u političkom, i u ekonomskom smislu. U političkom smislu što će se ovaj privid evropske politike raspasti već prilikom glasanja u Savetu Bezbednosti. A u ekonomskom i možda još kome smislu posledice će zavisiti od toga, ukoliko bude eskalirano nasilje, koliko, recimo, pukovnik Gadafi bude imao snage i spremnosti da spreči da se izazove kriza u Mediteranu, da udari po interesima pogotovo Francuske i Velike Britanije, koliko je to u njegovoj moći. Dakle, biće sigurno političkih posledica, a kakve će biti ekonomske posledice, to ćemo tek videti.
To je bilo mišlenje srpskog politikologa Džordža Vukadinovića. S njim se slaže i drugi poznati stručnjak u oblasti politikologije – Gostimir Popović.
Pod unilateralnim Američkim vođstvom delovi snaga NATO saveza su otpočeli agresivne napade iz vazduha na libijsku teritoriju sa veoma bizarnim opravdanjima. A jedno od njih je da je čak libijski vođa pukovnik Gadafi agresor u Libiji, što nema veze sa zdravom logikom, a kamo li sa istinom. Međutim, počelo je što je počelo. Vazduhoplovne aktivnosti su vrlo snažne, i mi očekivamo njihovu dalju eskalaciju. Žrtve su u pravilu i u početku, a i na kraju, daljem toku događaja biće civili, biće nedužni ljudi, biće libijski narod, biće zemlja, koja je doskoro bila prosperitetna i veoma bogata. Ona će sada da se osiromaši i da se razara. Dakle sva ova razaranja, koja su pokrenuta, nema nikakvog opravdanja i predstavljaju kršenje svih međunarodnih povelja i svih konvencija, koje su dosada donesene. Prema tome, ovo bi trebalo što pre zaustaviti. Ali što je još važnije, trebalo bi na neki način inspiratora ovakvih akcija po svetu dovesti pred neku vrstu pravde ili na neki način sprečiti takvo njihovo delovanje. Cela evromediteranska zona, dakle severni obod Afrike i južni obod Evrope su u opasnosti. A verovatno je u opasnosti i globalni mir, imajući u vidu snage, koje tek treba da naraste u dejstvu prema Libiji. Kada povučemo jednu paralelu između 1999. godine i vazdušnu agresiju na tadašnju SRJ, imamo isti slučaj i u Libiji, gde se jednostavno želi napraviti destabilizacija, gde se želi izvršiti određeno vatreno dejstvo i gde se želi čak i u Libiji odvojiti jedan deo Libije. Mnogo je sličnih stvari, mnogo je sličnih momenata. A jedini zajednički imenitelj jeste da je u ovom slučaju nosilac aktivnosti , kao i u prethodnom slučaju, Sjedinjene Američke Države. I vidi se da oni prave najviše nereda na planeti. Ovog puta u Sredozemlju.
Izvor: Golos Rossii, © kollaž: «Golos Rossii»
Pogledaj vesti o: Libija
