Izvor: Blic, 27.Maj.2012, 22:45   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Rusija, Italija i Kina vlasnice srpskog duga

Javni dug Srbije dostigao je 14,34 milijarde evra pri čemu najviše dugujemo Rusiji, Italiji, Kini, Francuskoj, Libiji, ali i domaćim bankama u stranom vlasništvu gde prednjače one čije su matice u Grčkoj. Dugujemo i međunarodnim finansijskim institucijama MMF, EBRD, IBRD, EIB, Nemačkoj razvojnoj banci KfW...

Dva su razloga za zaduživanje - za konkrentne >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << projekte i popunjavanje budžetske rupe. I u jednom i u drugom slučaju država je podizala kredite, dok je za manjak u kasi izdavala i obveznice i zapise.

Kredite je podizala kod desetak banaka i to ne samo u Srbiji, već i u inostranstvu, direktno od banaka matica. To je slučaj sa Sosijete ženeral bankom Pariz, gde se zadužila i da bi refinansirala dug u inostranstvu. Kod domaćih banaka, kao što su Komercijalna i Eurobank EFG, zajmilo se zbog kupovine zgrade ambasade u Briselu, za kupovinu zgrada Aeroinžinjeringa i njenu rekonstrukciju, te za osnivanje nuklernih objekata Srbije.

Obveznice i zapise kupovale su mahom banke, zatim kompanije i domaće i strane, osiguravajuća društva i penzioni fondovi.

- Država je hartije učinila atraktivnim tako što je kupce oslobodila plaćanja poreza od 10 odsto. Ali, usled ozbiljnog pada kursa, interesovanje inostranih ulagača je niže, odnosno država će morati da plaća mnogo veće prinose nego što bi to bio slučaj da je kurs stabilan - objašnjava Nenad Gujaničić, glavni broker "Sinteza Invest grupe”.

Klikni za uvećanje (+)

Veliku pažnju u javnosti, ali i stručne javnosti, izazvala je prodaja obveznica u vrednosti od milijardu dolara, koje su prošle jeseni prodate na evropskom finansijskom tržištu.

Među kupcima su se nalazili veliki investicioni fondovi poput "Frenklin Templtona”, koji upravlja kapitalom vrednim više od 734 milijarde dolara. Kako je tada rekao Vuk Đoković, državni sekretar u Ministarstvu finansija Republike Srbije, čak 91 odsto obveznica nalazi se u rukama velikih investicionih fondova koji imaju dugoročni horizont investiranja i koji će uglavnom držati obveznice do dospeća, što im daje stabilnost na međunarodnom tržištu.

Kamata se isplaćuje dvaput godišnje, 28. marta i 28. septembra. Nakon 10 godina, 28. marta 2021, biće isplaćena i glavnica.

Savetnik za razvoj i investicije Mahmud Bušatlija kaže da je za investicione fondove kupovina državnih obveznica isplativ posao jer se naplativost ne dovodi u pitanje.

- Naš nivo javnog duga već je premašio zakonom utvrđenih 45 odsto BDP, imajući u vidu da će bruto domaći proizvod biti manji od planiranog kao i da će biti manji priliv investicija - ističe Bušatlija.

Od ukupnog duga, dve trećine je u kamatnim stopama koje su fiksne. Ekonomista Miroslav Zdravković ističe da je to dobro, jer se tako obezbeđuje predvidivost i nismo izloženi velikom kamatnom riziku. Ali, ono što brine je trend i brzina zaduživanja.

- Najbitnije je kome se duguje. Bolje je što je naš unutrašnji dug usmeren prema domaćim bankama ili penzionim fondovima, nego na neka nova zaduženja u stranoj valuti i da glase na spolja. Imamo primer Japana, koji ima minimalne kamatne stope. Oni najviše duguju unutar zemlje, a imaju najveći javni dug na svetu preko 200 odsto bruto društvenog proizvoda - ističe ekonomista Miroslav Zdravković.

Iako je javni dug zemlje u granicama dozvoljenog prema standardima Svetske banke, ekonomisti upozoravaju na opasnosti prebrznog zaduživanja zemlje. Stoga je Fiskalni savet, nezavisno telo koje kontroliše javne finansije, preporučio da se odmah po formiranju nove srpske vlade donesu srednjeročne mere za obuzdavanje duga.

Preduzeća vraćaju kredite

Ukupan spoljni dug koji uključuje zaduživanje države, banaka i preduzeća u Srbiji dostigao je na kraju prošle godine 24,1 milijardu evra. Od toga je dug privatnog sektora prema inostranstvu bio 13,3 milijarde dinara. Primetan je trend razduživanja preduzeća u poslednje dve godine. Naime, od kada se ekonomska kriza u svetu intezivirala gotovo sve banke su sve teže odobravale nove zajmove u strahu od nelikvidnosti i bankrota preduzeća, pa je neto dug privatnog sektora polako opadao. Istovremeno, primetno je da učešće javnog duga raste, pa je samo od kraja pretprošle godine do kraja prošle, odnosno za godinu dana, država pozajmila preko dve milijarde evra.

Povezane vesti: Za radove u Sočiju potrebno još 2.000 radnika Kupca za železaru država traži u Rusiji, Ukrajini, Indiji i Kini Prvi izvozni partner Italija, prvi uvozni Rusija Srbija najviše izvezla u Italiju, a uvezla iz Rusije Forin polisi: Srbija, Rusija, Kina u opasnosti od izbijanja haosa

Nastavak na Blic...

Vesti-online.com: Rusija, Italija i Kina "drže" srpski dug

GdeInvestirati.com: Najviše dugujemo Rusiji, Italiji i Kini

S media: Kome dugujemo najviše?

GdeInvestirati.com: Najviše dugujemo Rusiji, Italiji i Kini