Izvor: Deutsche Welle, 14.Nov.2014, 15:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lagani raspad Libije
Tri godine nakon svrgavanja dugogodišnjeg vođe Libije Muamera el Gadafija, zemlja je podeljena zbog borbi za vlast različitih grupa. Bezbednosno stanje je katastrofalno. Zemlja klizi u građanski rat.
Bombaški napadi u Tripoliju, eksplozije u istočnolibijskom gradu Tobuku, smrtonosne borbe međusobno suprotstavljenih milicija u Bengaziju – skoro da ni jedan dan ne prođe bez takvih groznih vesti iz Libije. U četvrtak >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << (13.11.) eksplodirale su dve bombe u glavnom gradu. U sredu (12.11), u brojnim napadima na istoku, poginulo je pet vojnika. Poslednji događaji pokazuju da odgovornima sve manje polazi za rukom da bezbednosno stanje u zemlji stave pod kontrolu.
Dve vlade, dva parlamenta
Takvo stanje ne čudi, s obzirom na to da u Libiji čak dva parlamenta i dve vlade žele da budu na vlasti. Jednim dominiraju islamisti, drugim njihovi protivnici. Obe strane bore se za uticaj, novac i resurse i oslanjaju na brojne paravojne formacije. Te naoružane grupe zajednički su se borile protiv dugogodišnjeg libijskog vođe Muamera el Gadafija. Od njegovog svrgavanja, te grupe pokušavaju da ostvare sopstvene interese – sa poražavajućim posledicama. „U Libiji vlada neka vrsta građanskog rata koji se odlikuje atentatima, bombaškim napadima i otmicama i koji onemogućava normalan život“, kaže Ginter Mejer, profesor ekonomske geografije i rukovodilac Centra za istraživanje arapskog sveta na Univerzitetu u Majncu.
Smrtonosni napadi ne prestaju
Loša bezbednosna situacija može se objasniti i time što su političke institucije u Libiji veoma oslabljene ili uopšte ne postoje. Za to pobrinuo još Gadafi. Samoprozvani vođa revolucije želeo je da u korenu saseče svaku moguću konkurenciju. On je tako, na primer, zapostavio vojsku i regularne snage bezbednosti u korist njemu odane predsedničke garde. Nakon Gadafijeve smrti, plan je bio da paravojne formacije budu integrisane u nove snage, koje je trebalo da budu formirane. Ali to nije uspelo – naprotiv: paravojne formacije su doduše dobile novac od države, ali se više bore za interese svojih plemena ili svog grada nego za interese policije ili vojske.
Tobruk protiv Tripolija
Neki posmatrači već računaju sa raspadom zemlje čije jedinstvo ionako nije dugo trajalo. Tek 1963. godine su, do tada u velikoj meri autonomni delovi zemlje, Tripolitanija, Kirenajka i Fazan objedinjeni u zajedničku državu. To jedinstvo je danas u velikoj meri ugroženo jer islamisti nisu priznali poraz na izborima i u avgustu su, zahvaljujući pomoći paravojnih formacija iz Misrate, zauzeli glavni grad Tripoli. Osim toga, postigli su to da parlament koji je izabran u junu, odlukom Vrhovnog suda bude proglašen nelegalnim. Umesto toga, islamisti su formirali sopstveni parlament.
„Sveukupno gledano, to je rat koji vode druge sile unutar arapskog sveta“, objašnjava ekspert za Bliski istok Mejer. „Islamsku stranu podržavaju Katar i Turska, dok zvanično priznata vlada dobija pomoć od Egipta i Ujedinjenih Arapskih Emirata.“ Zvanično izabrani parlament zbog toga više ne zaseda u Tripoliju, već u Tobruku, u blizini egipatske granice. Ipak, i na istoku zemlje postoje napetosti između islamista i njihovih protivnika. Penzionisani general Kalif Haftar, koji se krajem 80-ih razišao sa Gadafijem, bori se u Bengaziju u njegovoj tzv. Libijskoj nacionalnoj armiji protiv islamističkih paravojnih formacija i njihovog uticaja u zemlji.
Glavni grad Libije, Tripoli, čvrsto je u rukama islamista
Čežnja za stabilnošću
Činjenica je da Libija već dugo važi za područje koje je predstavlja pozadinsku bazu džihadista. U istočnolibijskom gradu Derni, koji je bio glavno uporište islamista još za vreme Gadafija, „Veće mladih islama“ zaklelo se na vernost terorističkoj miliciji „Islamska država“. Oni već kontrolišu velike delove Iraka i severa Sirije. I u Derni državne institucija skoro da više nemaju uticaja. S obzirom na te odnose „potpuno je nesporno“ da je država u Libiji doživela poraz, kaže Mejer i dodaje da ne postoje državni autoriteti koji kontrolišu zemlju i da se situacija u poslednje tri godine dramatično pogoršala. Brojni Libijci, kaže Mejer, čeznu za stabilnim odnosima koji su vladali za vreme Gadafija iako je on bio autoritarni vođa.
Pogledaj vesti o: Libija
.jpg)
