Izvor: RTS, 11.Mar.2009, 16:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kredit MMF važan, ali ne presudan
Razgovor sa MMF o "stend baj" aranžmanu važan ali ne i presudan za odgovor Srbije na ekonomsku krizu, ocenio ministar ekonomije Mlađan Dinkić. Kredit neophodan samo za jačanje deviznih rezervi zemlje. BIA sprečila izvoz oružja za Libiju jer posrednik u isporuci na crnoj listi UN, naglasio ministar.
Potpredsednik Vlade i ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić ocenio je da je razgovor sa MMF o "stend baj" aranžmanu važan ali ne i presudan >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << za odgovor Srbije na ekonomsku krizu.
Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić izjavio je da bi problem nedovoljnih sredstava u budžetu mogao biti rešen i na taj način što bi Vojvodina preuzela neke od republičkih budžetskih izdataka.
"Vojvodina bi trebalo da preuzme finansiranje Koridora 10 na severu i da preuzme jedan deo budžetskih izdataka u zdravstvu, prosveti i socijalnim institucijama", rekao je Dinkić.
Potreban je fer dogovor sa Vojvodinom kojoj je već prebačeno 200 miliona evra od prodaje NIS-a", dodao je ministar i ocenio da Vojvođani "ako žele, mogu da budu solidarni".
Ministarstvo ekonomije, Fond za razvoj i republička Agencija za razvoj malih i srednjih preduzeća (MSPP) raspisali su konkurs za kredite za početnike bez hipoteke i "start ap" kredite za preduzetnike i preduzeća u ukupnom iznosu od četiri milijarde dinara.
Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić rekao je da će za kredite iz budžeta biti obezbeđeno 3,1 milijardi dinara.
Najniži iznos kredita za početnike bez hipoteke je 500 hiljada dinara, a najviši 1,3 miiona dinara, kamatna stopa je jedan odsto godišnje, a rok otplate kredita je od tri do pet godina, sa odloženim plaćanjem od godinu dana.
"Prednost u dobijanju kredita za preduzetnike imaće lica do 25 godina starosti koja su prošla obuku po programima Agencije za MSPP i Nacionalne službe zapošljavanja i Biznis inovejšn program, koji sprovodi Ministarstvo omladine i sporta", rekao je Dinkić i dodao da krajnjeg roka za dostavljanje zahteva Fondu za razvoj neće biti i da će konkurs trajati dok ne budu odobrena sva predviđena sredstva.
Ministar je na konferenciji za novinare rekao da je trenutno najvažnije da Srbija poboljša likvidnost privatnog sektora i najavio da će se sa stranim bankama i međunarodnim kreditorima razgovarati o refinansiranju kredita koji su dati firmama u Srbiji.
"Kada bi se o tome postigao dogovor sa stranim bankama ne bi nam trebao ni dolar od MMF-a", kazao je Dinkić.
Najavio je da će guverner NBS Radovan Jelašić u narednom periodu razgovarati na tu temu sa bankama i finansijskim instutucijama i izrazio optimizam da čak postoji mogućnost da krediti budu refinansirani ne samo srpskim firmama, već i firmama u celom regionu jugoistočne Evrope.
Dinkić je objasnio da je kreditni aranžman sa MMF-om neophodan samo za jačanje deviznih rezervi zemlje kao i da je on važan pre svega zbog toga jer je preduslov za dobijanje makroekonomske pomoći od EU.
"Moje procene su da je za budžet neophodno oko 500 miliona evra kredita", rekao je Dinkić i dodao da se taj novac mora obezbediti zaduživanjem kod poslovnih banaka, pod komercijalnim uslovima, jer makrofinansijsku pomoć od EU možemo očekivati tek u decembru ili početkom naredne godine.
Dinkić je ukazao da je ravnotežna platno-bilansna pozicija zemlje najvažnija u ovom trenutku a za to je potrebno održavanje spoljne i unutrašnje likvidnosti zemlje.
Delegacija MMF-a doći će u Srbiju 16. marta, gde će boraviti desetak dana, potvrđeno je u Kancelariji MMF-a u Beogradu.
Poboljšani budžetski prihodi u martu
Ministar je istakao da su se nesumnjivo poboljšali budžetski prihodi u martu, po osnovu naplaćivanja akciza, ali da je sigurno da će "Srbija morati da smanji rashode".
"Država Srbija je u prethodnim godinama prekomerno trošila i potrošnja treba da se smanji. Pitanje je šta u uslovima krize može da se smanji", rekao je Dinkić.
Dodao da nema prostora za smanjenje plata i penzija, ali i da nije moguće ići na povećanje poreza.
Ministar je smatra da ni smanjenje zaposlenih u administraciji nije dobro rešenje za smanjenje javnih rashoda, jer bi se samo problem prelio na privatni sektor.
Kada je reč o zapošljavanju u državnim institucijama potrebno je, pre svega, zabraniti zapošljavanje na određeno vreme, bez saglasnosti Ministarstva finansija, naveo je on.
Dinkić je rekao da, zasad, ne postoji kontrola zapošljavanja ljudi na taj način u državnim institucijama.
BIA sprečila izvoz oružja za Libiju
Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić izjavio je da je izvoz oružja iz fabrike "Zastava oružje" iz Kragujevca u Libiju sprečila Bezbednosno-informativna agencija (BIA), jer je posrednik u isporuci tog oružja na crnoj listi UN.
"Izvoz oružja nije sprečilo ni Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja ni Ministarstvo spoljnih poslova, već BIA", rekao je Dinkić.
Naveo je da je Bezbednosno-informativna agencija sprečila taj izvoz jer postoji međunarodna poternica za posrednikom u isporuci oružja, ali nije mogao da kaže ime tog čoveka, uputivši novinare na BIA.
Ministarstvo odbrane saopštilo je juče da se pri davanju dozvola za izvoz naoružanja i vojne opreme poštuju domaći i međunarodni zakoni i da u toj oblasti postoji osam evropskih kriterijuma.
"Postojanje dokaza o nepoštovanju zakonske regulative Srbije i opravdane sumnje o umešanosti pojedinaca u kršenju embarga UN na uvoz oružja, dovode do odbijanja predmetnog zahteva odnosno povlačenja već izdate dozvole", navedeno je u saopštenju.
Prema Zakonu o spoljnoj trgovini, za izdavanje izvoznih dozvola za izvoz naoružanja i vojne opreme kao i robe dvostruke namene nadležno je Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, uz prethodno pribavljenu saglasnost ministarstava odbrane i spoljnih poslova i mišljenja MUP-a.
Predmet izvozne kontrole nije samo krajnji korisnik, već je to svaki učesnik u spoljnotrgovinskom poslu - od proizvođača, preko izvoznika ili posrednika do špeditera, navodi Ministarstvo odbrane.
Sindikalna organizacija fabrike "Zastava oružja" zatražila je 4. marta odgovor od Vlade Srbije zbog čega se toj fabrici ne odobravaju izvozne dozvole za preuzete ugovorne obaveze vredne 37 miliona dolara sklopljene sa kupcima iz Libije, Pakistana, Crne Gore i nekih afričkih zemalja.
Sindikalci su ocenili da im je nejasno zašto im dozvole nisu odobrene, posebno za zemlje koje nisu na negativnoj listi po međunarodnom sistemu izvozne kontrole i koje se ne nalaze pod embargom bilo koje međunarodne institucije.
