Izvor: Blic, 10.Maj.2011, 01:35   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Izbeglice ostavljene da umru od gladi i žeđi

LONDON - Više desetina afričkih izbeglica ostavljeno je da umru u Sredozemnom moru nakon što su se snage NATO i evropskih zemalja oglušile o njihove pozive za pomoć, otkriva juče britanski list “Gardijan”.

Brod sa 72 putnika, uključujući žene s malom decom i političke izbeglice, koji je iz Tripolija u >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Libiji plovio ka italijanskom ostrvu Lampeduzi, ostao je bez goriva na pučini i, iako je uspostavio kontakt s vojnim helikopterom i ratnim brodom NATO-a, niko nije preduzeo spasilačku operaciju, što je za većinu Afrikanaca bilo kobno, jer su u narednih deset dana skoro svi na brodu poumirali.

- Svakog jutra kad bismo se probudili zaticali smo još nekoga ko je umro. Čuvali smo tela 24 sata, a onda smo ih bacali u more. Pred kraj više nismo znali za sebe... Ili smo se molili ili umirali - potreseno je ispričao Etiopljanin Abu Kurke, koji je se spasao samo zahvaljujući tome što je pio vlastitu mokraću.

- Sačuvali smo jednu flašu vode, koja nam je bačena iz helikoptera, za dve bebe i nastavili smo da ih hranimo i nakon što su im roditelji preminuli. Ali posle dva dana, i bebe su umrle jer su bile suviše male - kazao je on.

Potonuo brod sa 600 ljudi

Brod sa skoro 600 begunaca iz Libije potonuo je u Sredozemnom moru, saopštio je juče Visoki komesarijat za izbeglice UN (UNHCR). UNHCR pokušava da utvrdi šta se dogodilo sa putnicima kada se brod raspao na moru, rekla je portparolka Laura Boldrini. Očevici kažu da su videli raspolućen brod i tela kako plutaju na vodi, rekla je ona. Nema podataka o broju žrtava, a mali su izgledi da se dođe do zvaničnih podataka zbog rata u Libiji.

Novinari "Gardijana” pokreću pitanje odgovornosti i ukazuju na to da međunarodno pomorsko pravo obavezuje sve brodove, pa i vojne, da odgovore na poziv upomoć i spasu brodolomnike ako mogu. Aktivisti za prava izbeglica zahtevaju istragu, dok se Visoki komesarijat UN za izbeglice (UNHCR) zalaže za tešnju saradnju komercijalnih i vojnih brodova u Mediteranu da bi se sprečio gubitak ljudskih života.

- Mediteran ne sme da postane Divlji zapad. Oni koji ne spasavaju ljude ne mogu ostati nekažnjeni - istakla je Laura Boldini, portparolka UN.

Istog mišljenja je i Mozis Zeraj, eritrejski sveštenik u Rimu i predsednik izbegličke organizacije "Habešija”, i čovek koji je poslednji razgovarao s kapetanom broda pre nego što mu je "iscurila” baterija mobilnog telefona.

- Ti ljudi vode nezamislivo težak život, beže pred političkim, verskim i etničkim progonom. Moramo da uradimo ono što je ispravno za one koji su preminuli, za njihove porodice koje su izgubile najmilije.

Na osnovu izjava očevidaca, "Gardijan” je otkrio da je vojni helikopter uspostavio kontakt s brodolomnicima, spustio im vodu i pakovanja keksa i signalizirao da ostanu tu gde su i da pomoć stiže. Ali se to nije desilo. Nijedna zemlja za sada ne priznaje da je poslala letelicu. Pred kraj marta, prema rečima preživelih, struje su ih odvukle u blizinu nosača aviona NATO.

- Nemoguće je da nas nisu primetili. U tom trenutku su uzletala dva aviona, a mi smo im mahali, držeći bebe visoko iznad glave - rekao je Kurke.

"Gardijan” je sproveo opsežnu istragu da sazna čiji je to nosač aviona. Najverovatnije se radilo o francuskom brodu "Šarl de Gol”, koji je tih dana bio na zadatku u Mediteranu. Vojska odbija da komentariše slučaj.

Ova nesrećna odiseja završila se kobno za većinu izbeglica. Desetog aprila, posle 16 dana, brod se nasukao na obalu u blizini libijskog grada Zlitana kod Misrate. Od 72 brodolomnika samo je njih 11 ostalo u životu, ali je jedan preminuo odmah po iskrcavanju, a drugi ubrzo posle toga u zatvoru, pošto su Gadafijeve snage uhapsile ibeglice i držale ih iza rešetaka četiri dana.
Pogledaj vesti o: London

Nastavak na Blic...

Politika: NATO odbija odgovornost za tragediju