Izvor: Večernje novosti, 06.Apr.2019, 16:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
ISPOVEST SRPKINjE KOJA ŽIVI U TRIPOLIJU: U libijsku prestonicu uselio se strah, evo kako izgleda život među rafalima
Za stanovnike prestonice život među rafalima je postao normalan od 2011, priča 25-godišnja devojka poreklom iz Srbije Snage nepriznate Libijske nacionalne armije zauzele su aerodrom u Tripoliju. Za stanovnike prestonice život među rafalima je postao normalan od 2011, priča 25-godišnja devojka poreklom iz Srbije.Snage Kalifa Haftara su u naletu. Zauzeli su stari aerodrom kod Tripolija i tu zbijaju redove. Poručuju da će prestonica – inače pod kontrolom premijera >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << Fajeza Seraja – pasti. Stanovnici sa zebnjom iščekuju ishod.Sagovornica, 25-godišnja studentkinja medicine, kaže da se najžešće borbe vode na periferiji grada. Na ulasku u Tripoli, u gradu Ez Zavija, vode se bitke sa teškim naoružanjem. U libijsku prestonicu uselio se strah.- Naveče se ne krećemo. Tad se oni aktiviraju. Ali navikli smo se. Sad u gradu nema ničeg. Mi smo u centru, pa ne čujemo ništa, ali moje drugarice na periferiji čuju i pucnje i rakete - kaže ova mlada devojka koja radi bezbednosti nije želela da otkrije svoje ime. Njena majka je iz Srbije, a otac iz Libije. Oboje su lekari i upoznali su se u Beogradu, davno, kada je naša zemlja bila deo SFRJ, a na čelu saharske zemlje Gadafi. Ova studentkinja je sa bratom i sestrom odrasla u Srbiji, a u Tripoli je otišla nekoliko godina pre revolucije 2011.Od tada je zemlja u haosu, podeljena na zapadni deo zemlje, kojim vladaju snage premijera Seraja i istočni, kojim vladaju Haftarove snage.Pojedini su već u stanju pripravnosti i čekaju da vide šta će biti. Neki čak pripremaju i zalihe u slučaju da se stanje pogorša. Ako dođe do većih sukoba, uvodi se vanredno stanje, objašnjava ona.- Tada svako mora da se drži svoje kuće, nema škole nema posla. Ali ako baš bude kao na početku revolucije, možda dođemo u Srbiju. Nadam se da ipak nećemo doći do toga - dodaje studentkinja.Svaka televizija u Libiji, kaže, navija za svoje. I ne zna se šta dalje može da se desi. - Ne zna se ko pije, a ko plaća. Ovako nam je već osam godina, svako malo neke bitke i obračuni. Što je najgore, Libijci ubijaju Libijce zbog tuđih ciljeva. Žalosno je šta su uradili od države - zaključuje svoju ispovest 25-godišnja studentkinja poreklom iz Srbije.(RTS.rs)
Nastavak na Večernje novosti...
