Izvor: Deutsche Welle, 05.Avg.2014, 14:56   (ažurirano 02.Apr.2020.)

I dalje bez nade za mir u Libiji

Novoizabrani parlament u Libiji ima težak zadatak. Vratiti demokratiju u zemlju, koja je gotovo pred raspadom, deluje nemoguće. Već na prvom zasedanju došlo je do otrežnjenja. Ipak, nade još ima.

U Libiji je još jedan vikend prošao u haosu nasilja i smrti. Još od sredine maja u zemlji se vode teške borbe između zaraćenih milicija, posebno u Tripoliju i Bengaziju. Samo od 30. jula, ubijeno je više 200 ljudi, >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << a 1.000 povređeno. Broj žrtava je nesumnjivo drastično veći, ali sa preciznim podacima resorno ministarstvo se oglašava samo povremeno.

Zbog sve kompleksnije bezbednosne situacije, većina zemalja sa Zapada, odlučilo je da zatvori svoje ambasade i konzularna predstavništva. Osoblje misije UNSMIL, među prvima je napustilo zemlju, uprkos činjenici da su Ujedinjene nacije trebalo da pomognu u stabilizaciji zemlje i njenom demokratskom razvoju.

Zvaničnici zapadnih ambasada nisu jedini koji žele da izađu iz Libije: gužve na granici sa Tunisom

Mnogi su se nadali da će junski izbori za parlament nešto promeniti. Mada na istim političke partije nisu učestvovale, već (navodno) nezavisni kandidati. Novi saziv parlament zasedao je po prvi put, u ponedeljak, 4. jula, ali je sednica prošla neslavno.

Spor već na prvoj sednici

Islamisti, koji su inače u prethodnom sazivu Nacionalnog kongresa imali većinu, strahuju od jačanja sekularnih snaga u libijskom parlamentu. Mnogi upravo u tome vide razlog za eskalaciju nasilja u Tripoliju i Bengaziju. Sukob između islamističkih i sekularnih snaga, sada je dobio i političku dimenziju.

Na početku je sve delovalo obećavajuće, jer je većina poslanika izrazila želju da se sastane što je moguće pre, kako bi u zemlji ponovo zavladao mir. Oko 150 (od 190) poslanika okupilo se u Tobruku, ali bez podrške islamista, koji su „ilegalno sazvanu konstitutivnu sednice parlamenta“, odlučili da bojkotuju.

Zbog pucnjave u glavnom gradu, odlučeno je da se „informativni susret poslanika“ (umesto prvog parlamentarnog zasedanja) održi 1.000 km istočno od Tripolija, u Tobruku, koji se nalazi nedaleko od granice sa Egiptom.

Hotelu u Topruku: prva sednica novog saziva parlamenta

Sekularne snage veruju u zaveru

Predstavnici sekularnih snaga su zbog bojkota islamista počeli da veruju u zaveru. „Ono što se dešava u Tripoliju, dizajnirano je sa ciljem da se spreči konstituisanje novoizabranog parlamenta u Libiji i nastavi kontinuirana dominacija Muslimanskog bratstva u parlamentu“, poručio je jedan od lidera milicije.

Najvažnije poteze povlači aktuelni predsednik Nacionalnog kongresa, Nuri Abu Sahmein, blizak libijskim islamistima. On je oštro kritikovao najave da se konstitutivna sednica parlamenta održi u Tobruku. U izjavi za dnevnik „Libija Herald“, Sahmein je zatražio da se prenošenje zakonodavne vlasti (na novi saziv parlamenta) može obaviti samo u Tripoliju, znajući pri tome se većina poslanika trenutno nalazi u oblasti na samom istoku zemlje. Kako će spor biti okončan i dalje je nejasno. Skoro 170 poslanika boravilo je do ponedeljka u Tobruku, ali je to okupljanje za Nurija Abu Sahmeina neustavno. Pri tome, sve dok se konstituisanje parlamenta bude odlagalo, ispaštaće demokratske institucije u zemlji.

Malo kome je stalo do mira

Poslednji događaji u Libiji već su prilično naštetili novom sazivu parlamenta jer je odziv građana na izborima održanim u junu bio samo 20 odsto. Istovremeno, iako nema konkretnih dokaza, građani, ali i stručnjaci, svedoče o raznim manipulacijama tokom glasanja. Salem Soltan je libijski politički analitičar, koji je i pre održavanja izbora upozoravao na scenario, prema koje novoizabrani poslanici neće imati dovoljno jak kredibilitet i moć da promene situaciju u zemlji. Poslanici koji su do juče bili u borbenim redovima raznih milicija, verovatno će povlačiti konce iz senke.

Borci u Tripoliju: vlast u zemlji drže razne milicije i njihovi lideri

Drugim rečima, nije problem u parlamentu, već u rukovodstvu milicija, smatra Matia Toaldo, saradnik Evropskog saveza za međunarodne odnose (ECFR), stručnjak za Libiju. Njihovi lideri, poput nekadašnjeg general-majora, Kalifa Haftara ili Ansara al-Šarije, islamističkog vođe, nisu preterano zainteresovani za uspostavljanje mira, dodaje Toaldo. „Oni ne veruju u pregovore i podelu moći. Oni su uvereni da prednost mogu ostvariti vojnim sredstvima.“

Andreas Ditman, saradnik Univerziteta Gisen, takođe stručnjak za Libiju, ističe da veliku odgovornost za eskalaciju nasilja snosi i međunarodna zajednica. Zapad nije uspeo sopstvene odluke o obnovi Libije da sprovede u delo, a nije izdejstvovano ni razoružavanje milisija. I Robin Vrajt iz vašingtonskog trusta mozgova, pri centru Vilson deli Ditmanovo mišljenje. Nakon pružanja podrške opozicionim snagama, koje su se 2011. godine suprotstavljale Gadafiju, SAD i NATO su se „sve više i više distancirale od Libije“.

Nastavak na Deutsche Welle...