Izvor: Deutsche Welle, 05.Avg.2014, 15:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
I dalje bez nade za mir
Novoizabrani parlament u Libiji ima težak zadatak. Vratiti demokratiju u zemlju, koja je gotovo pred raspadom, za sada, deluje nemoguće. Već na prvom zasedanju došlo je do otrežnjenja. Ipak, nade još ima.
U Libiji je još jedan vikend prošao u haosu nasilja i smrti. Još od sredine maja u zemlji se vode teške borbe između zaraćenih milicija - posebno u Tripoliju i Bengaziju. Samo od 30. jula, ubijeno >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << je više 200 ljudi, a 1.000 povređeno. Broj žrtava je nesumnjivo veći, ali sa preciznim podacima resorno ministarstvo oglašava se samo povremeno.
Zvaničnici zapadnih ambasada nisu jedini koji žele da izađu iz Libije: gužve na granici sa Tunisom
Zbog sve kompleksnije bezbednosne situacije, većina zemalja sa Zapada, odlučilo je da zatvori svoje ambasade i konzularna predstavništva. Osoblje misije UNSMIL, među prvima je napustilo zemlju, uprkos činjenici da su upravo Ujedinjene nacije te koje bi trebalo da pomognu u stabilizaciji zemlje i njenom demokratskom razvoju.
Mnogi su se nadali da će junski izbori za parlament nešto promeniti. Mada na istim političke partije zapravo i nisu učestvovale, već (navodno) nezavisni kandidati. Novi saziv parlament "zasedao" je po prvi put, u ponedeljak, 4. jula, ali je njena ustavnom osporena.
Spor već oko prve sednice
Islamisti, koji su inače u prethodnom sazivu Nacionalnog kongresa imali većinu, strahuju od jačanja sekularnih snaga u libijskom parlamentu. Mnogi upravo u tome vide razlog za eskalaciju nasilja u Tripoliju i Bengaziju. Sukob između islamističkih i sekularnih snaga, sada je dobio i političku dimenziju.
Na početku je sve delovalo obećavajuće, jer je većina poslanika izrazila želju da se sastane što je moguće pre, kako bi u zemlji ponovo zavladao mir. Oko 150 (od 190) poslanika okupilo se u Tobruku, ali bez podrške islamista, koji su „ilegalno sazvanu konstitutivnu sednice parlamenta“, odlučili da bojkotuju.
Zbog pucnjave u glavnom gradu, odlučeno je da se „informativni susret poslanika“ (umesto prvog parlamentarnog zasedanja) održi 1.000 km istočno od Tripolija, u Tobruku, koji se nalazi nedaleko od granice sa Egiptom.
Sekularne snage veruju u zaveru
Hotelu u Topruku: prva sednica novog saziva parlamenta
Predstavnici sekularnih snaga su zbog bojkota islamista počeli da veruju u zaveru. „Ono što se dešava u Tripoliju, osmišljeno je sa ciljem da se spreči konstituisanje novoizabranog parlamenta u Libiji i nastavi kontinuirana dominacija Muslimanskog bratstva u parlamentu“, poručio je jedan od lidera milicije.
Najvažnije poteze povlači aktuelni predsednik Nacionalnog kongresa, Nuri Abu Sahmein, blizak libijskim islamistima. On je oštro kritikovao najave da se konstitutivna sednica parlamenta održi u Tobruku. U izjavi za dnevnik „Libija Herald“, Sahmein je ocenio kako se prenošenje zakonodavne vlasti (na novi saziv parlamenta) može obaviti samo u Tripoliju, znajući pri tome da se većina poslanika trenutno nalazi u oblasti na samom istoku zemlje. Kako će spor biti okončan i dalje je nejasno. Zna se da je na kraju skoro 170 poslanika do ponedeljka boravilo u Tobruku, ali je to okupljanje za Nurija Abu Sahmeina neustavno. Pri tome, sve dok se konstituisanje parlamenta bude odlagalo, ispaštaće demokratske institucije u zemlji.
Malo kome je stalo do mira?
Poslednji događaji u Libiji već su prilično naštetili novom sazivu parlamenta, jer je odziv građana na izborima održanim u junu, iznosio svega 20 odsto. Istovremeno, iako nema konkretnih dokaza, građani, ali i stručnjaci, svedoče o raznim manipulacijama tokom glasanja. Salem Soltan je libijski politički analitičar, koji je i pre održavanja izbora upozoravao na scenario, prema kojem novoizabrani poslanici neće imati dovoljno jak kredibilitet i moć da promene situaciju u zemlji. Poslanici koji su do juče bili u borbenim redovima raznih milicija, verovatno će povlačiti konce indirektno, iz senke.
Borci u Tripoliju: vlast u zemlji drže razne milicije i njihovi lideri
Drugim rečima, nije problem u parlamentu, već u rukovodstvu milicija, smatra Matia Toaldo, saradnik Evropskog saveta za međunarodne odnose (ECFR), stručnjak za Libiju. Njihovi lideri, poput nekadašnjeg general-majora, Kalifa Haftara ili Ansara al-Šarije, islamističkog vođe, nisu preterano zainteresovani za uspostavljanje mira, dodaje Toaldo. „Oni ne veruju u pregovore i podelu moći. Oni su uvereni da prednost mogu ostvariti vojnim sredstvima.“
Andreas Ditman, saradnik Univerziteta Gisen, takođe stručnjak za Libiju, ističe da veliku odgovornost za eskalaciju nasilja snosi i međunarodna zajednica. Zapad nije uspeo sopstvene odluke o obnovi Libije da sprovede u delo, a nije izdejstvovano ni razoružavanje milisija. I Robin Vrajt iz vašingtonskog trusta mozgova, pri centru Vilson, deli Ditmanovo mišljenje. Nakon pružanja podrške opozicionim snagama, koje su se 2011. godine suprotstavljale Gadafiju, SAD i NATO su se „sve više i više distancirale od Libije“. Zato je ovom zemljom, u međuvremenu, zavladao haos.
