Izvor: Politika, 13.Sep.2012, 23:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Haos u Libiji, otrov u filmu
Imamo ovde dve paralelne priče. Prva je o Libiji. Druga je o filmu „Nevinost muslimana”.
Ubistvo američkog ambasadora u Libiji potvrda je poraza politike koja je NATO bombama pokušala da demokratizuje zemlju, da je vojnom intervencijom učini stabilnom i prosperitetnom i tako privede u zajednicu slobodnog sveta.
Velika je ironija da su američke diplomate verovatno žrtve raketnih bacača koje je Zapad darivao >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pobunjenicima u opsesivnoj potrebi da eliminiše Muamera Gadafija. Nije ovo prvi napad te vrste, a svakako nije i poslednji.
Građanski rat je savladan, ali ne i završen. Libija je militarizovana, podeljena po plemenskim, verskim i rasnim linijama, rastrzana stranim uticajima. Intenzivirala se borba između sekularista i islamista, socijalista i liberala.
Centralna vlast nemoćna je da kontroliše razne naoružane plemenske milicije koje se još bore za raspodelu plena. Tu su i lojalisti ubijenog Gadafija.
Ruše se ambicije Bengazija, kolevke prošlogodišnje pobune i grada koji je „brat vođa” decenijama zapostavljao u korist Tripolija, da postane libijski Njujork, vodeći centar biznisa i trgovine.
Umesto toga, naoružane grupe iz raznih delova zemlje noću paradiraju uporedo sa lokalnim milicijama i kriminalcima koji su u prvim danima pobune pobegli iz zatvora.
Pucaju u vazduh kao da žele da pošalju signal da vlast ne pripada privremenoj nacionalnoj vladi nastaloj prošlog novembra. Odbijaju da polože oružje i pitaju zašto bi se stavili pod komandu generala koji su služili i kod Gadafija.
Prošle godine poduža je bila lista žrtava obračuna milicije samoproglašenog vojnog guvernera Tripolija i bivših džihadista. Brigada Misrate vlada istoimenim gradom.
Saifa al Islama, sina ubijenog diktatora, i dalje drže „tauri” – revolucionari iz grada Zintana, privatna milicija koja svoju Brigadu Zintana smatra najzaslužnijom za pad Tripolija.
Sasvim je malo znakova nacionalne sloge. Pobednici i danas proganjaju stanovnike Sirta ili Bani Valida i drugih gradova i sela koji su već prošli torturu zbog podrške oborenom režimu. Otmice i revanšistički obračuni su gotovo svakodnevni.
Ultrakonzervativni salafi islamisti napadaju i ruše hramove muslimana sledbenika sekte sufija.
Sukob plemena Tuarega i Gadamsija pretvorio je Gadames, „biser pustinje”, grad pod zaštitom Uneska i omiljenu lokaciju turista, u grad duhova. Pre rušenja režima živeli su složno.
U junu je pucano na kolonu britanskih diplomata – ručnim raketnim bacačem.
Pretnje podele zemlje nisu otklonjene. U martu su plemenski vođi i komandanti milicija saopštili nameru da formiraju poluautonomni region Kirenaike, na naftom bogatom istoku Libije.
Sva predviđanja o brzom ekonomskom oporavku bazirana na izvozu nafte pala su u vodu.
Dok nekadašnji borci ne pokazuju nameru da se odreknu statusa „heroja revolucije”, a centralna vlast nema snage da se sa njima izbori, Libija je daleko od pravne države.
Bliža je Avganistanu ili Somaliji, gde lokalni gospodari rata upravljaju dok država sve više liči na virtuelnu tvorevinu. Počinje da podseća na Irak.
Druga priča je ofilmu „Nevinost muslimana” koji je podstakao napade u Bengaziju i Kairu. Njegov izraelski reditelj i militantni hrišćanski promotori svesno su išli na provokaciju.
Američki pastor Teri Džons, jedan od promotora, već je 2010. izazvao bes muslimana planom da javno spali islamsku svetu knjigu Kuran. Promotori su i dve organizacije egipatskih hrišćana, Kopta, sa sedištem u SAD, očito kupljene na stranu hrišćanskih fundamentalista. Kopti u Egiptu odmah su se distancirali od filma.„Nevinost muslimana” je pre svega uvredljiv. Potom je direktno, otrovno prizivanje sukoba, regrutovanje džihadista, cionizam u najgorem izdanju.
Ako je poruka filma da je „islam rak”, ako je prorok Muhamed predstavljen kao varalica i čovek koji je odobravao seksualno zlostavljanje dece, kako ne očekivati reakciju. Ubilačku u Libiji, koju je nemoguće pravdati, i ljutitu u Egiptu koja je već razumljiva.
„Ovaj film ima samo za cilj da podstakne verske tenzije pod plaštom slobode izražavanja”, smatra bivši generalni sekretar Arapske lige Amr Musa.
Izgleda da provokatori žele da se ponovo zapale vatre kao povodom one danske karikature pre sedam godina. „Najbolji odgovor je”, kako saopštavaju muslimanski lideri Sirije, „primena unutrašnjih reformi arapske i islamske nacije.”Kako god da jeste, biće više islamističkog radikalizma i više islamofobije.
Videćemo, danas je petak, dan molitve muslimana.
Boško Jakšić
objavljeno: 14.09.2012.
