Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 21.Mar.2011, 21:41   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Gadafijeve snage su ušle u Misratu

BENGAZI, TRIPOLI -

Najmanje 40 osoba je poginulo i više od 300 povređeno u napadu snaga lojalnih libijskom lideru Moameru Gadafiju na grad Misrata, na istoku Libije, saopštili su danas bolnički izvori i portparoli pobunjenika.

Gadafijeve snage su ušle u Misratu, izjavio je neimenovani portparol pobunjenika i dodao da su rasporedile tri tenka i snajpere i da pucaju na demonstrante na ulicama.

Misrata se nalazi oko 200 kilometara istočno od Tripolija i >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << drže je pobunjenici.

Libijska državna televizija javila je da je Misrata "očišćena od pobunjenika".

Pobunjenici: Cilj je zauzimanje Tripolija

Libijski pobunjenici pozdravili su danas nastavak vazdušnih udara zapadnih sila protiv Moamera Gadafija, započetih pre tri dana, ali i istakli da ne žele intervenciju stranih kopnenih trupa.

"Savet (pobunjenika) odbija strane trupe na zemlji, ali ohrabrujemo vazdušne udare na Gadafijevu vojsku", rekao je portparol pobunjenika Ahmed el Hasi na konferenciji za novinare u Bengaziju, prenela je agencija Rojters.

Cilj pobunjenika je osvajanje prestonice Tripolija, ali oni žele da to ostvare bez učešća strane vojske, naglasio je el Hasi.

Hitan sastanak Saveta bezbednosti

Savet bezbednosti UN održaće danas sastanak iza zatvorenih vrata o Libiji, saopštili su neimenovani evropski diplomati.

Kako je rečeno agenciji Frans pres, odluka da se održi hitan sastanak je doneta nakon što je to zatražila Libija.

Nemačka i Rusija su se pre nekoliko dana uzdržale od glasanja o Rezoluciji 1973 kojom se odobrava vojna intervencija u Libiji.

Ruski premijer Vladimir Putin danas je ponovo oštro kritikovao donošenje Rezolucije 1973, a nemački ministar spoljnih poslova Gido Vestervele ponovio je stav Nemačke da ta zemlja neće učestvovati u vojnoj intervenciji u Libiji.

"To znači da smatramo da je intervencija rizična, a kada čujem šta je Arapska liga saopštila u nedelju, ispada, nažalost, da smo u pravu", rekao je danas Vestervele.

Šef Arapske Lige, Amr Musa koji je u nedelju kritikovao bombardovanje Libije i ocenio da to delimično predstavlja nepoštovanje Rezolucije Saveta bezbednosti, danas je izjavio da je njegova izjava loše interpretirana

On je rekao da će Savet pobunjenika uputiti delegaciju radi susreta sa zvaničnicima Arapske lige, koja je nakon početne podrške vojnoj intervenciji zapadnih sila izrazila zabrinutost za civilne žrtve.

Delegacija Saveta pobunjenika preneće zvaničcnicima Arapske lige odobravanje vazdušnih napada, rekao je el Hasi.

Gadafijeve optužbe da su u vazdušnim napadima ubijeni ili ranjeni civili u Tripoliju ili na nekom drugom mestu su laži, kazao je portparol pobunjenika, koji tvrdi da je snimak žrtava na državnoj televiziji lažiran.

El Hasi je ukazao da vođe pobunjenika koordiniraju sa zapadnim silama u vezi sa vazdušnim udarima.

"Postoji veza između nas. Jedna, da se tačno odrede pozicije Gadafijeve vojske i druga, da se odrede pozicije naših vojnika da ne bi bili greškom bombardovani", rekao je el Hasi.

On je precizirao da je pobunjenička vojska na ulazu u Adždabiju, da je u toku potraga za njihovim teroristima i da će uskoro taj grad biti bezbedan, nakon čega pobunjenici idu u Tripoli "da uklone režim".

U toku drugi talas

Zapadne sile počele su rano jutros drugi talas vazdušnih udara na Libiju sa ciljem da napadnu protivvazdušnu odbranu i onemoguće libijske avione da patroliraju nebom, kao i da zaustave napredovanje snaga lojalnih libijskom lideru Moameru Gadafiju ka Bengaziju. Prema bolničkim izvorima, do sada je poginulo najmanje 120 ljudi, dok koalicione snage tvrde da je minimalan broj kolateralnih žrtava.

Avioni Sjedinjenih Američkih Država zajedno sa avionima Velike Britanije, Francuske, Italije i Kanade izveli su bombardovanje uz obrazloženje da se akcija nastavlja i da se odbacuje prekid vatre koji je libijska vojska objavila kasno sinoć, prenela je agencija Rojters.

Iz britanskog ministarstva odbrane saopšteno da je njihova podmornica kasno sinoć ispalila rakete "Tomahavk" kao deo drugog talasa napada na primeni Rezolucije 1973 Ujedinjenih nacija (UN), pošto su u subotu uveče i nedelju ujutru američki i britanski ratni brodovi i podmornice ispalile 110 "Tomahavk" raketa.

S druge strane, kasno sinoć libijski zvaničnici odveli su reportere sa Zapada u Gadafijevu rezidenciju u Tripoliju, gde se nalaze privatne odaje ali i vojna kasarna, protivavionske baterije i drugih vojna oprema kako bi videli "mesto raketnog napada dva sata ranije".

"To je varvarsko bombardovanje", rekao je portparol libijske vlade Musa Ibrahim pokazujući delove gelera koji su, kako je rekao, "deo raketa".

On je dodao "da je to u suprotnosti sa američkim i zapadnim izjavama - da to nije cilj njihovog napada".

U strahovitoj eksploziji, sa zemljom je sravnjena jedna od zgrada Gadafijevog rezidencijalnog kompleksa Bab al Azizija u Tripoliju.

Četvorospratna zgrada na kojoj su vidljive dve ogrome rupe od krstarećih raketa nalazi se svega pedesetak metara od šatora u kojem je Gadafi obično primao goste, navode agencije.

Gadafijeve snage se povlače

Libijske snage su se povukle danas na sto kilometara od Bengazija nakon što je u vazdušnim napadima uništen veliki deo tenkova.

Snage odane libijskom lideru Moameru Gadafiju su se povukle do grada Ajdabije, južno od Bengazija, ostavljajući za sobom na desetine uništenih tenkova čije olupine stoje duž puta, video je jedan reporter AFP-a.

Vladine snage sporadično granatiraju više stotina pobunjenika koji prate povlačenje i koji se nalaze 3-4 kilometara izvan Ajdabije.

Tanak stub dima se uzdiže u gradu koji je raskrsnica istočnog puta ka Tobruku i egipatskoj granici i Bengaziju na severu.

Gadafijeve snage su zauzele Ajdabiju prošle sedmice posle čega su krenule u ofanzivu na Bengazi, podseća AFP.

Međutim Gadafijeve snage su zaustavili francuski ratni avioni koji su ih satima gađali nakon usvajanja rezolucije 1973 kojom su odobrena sva neophodna sredstva da se spreči povređivanje civila.

"Čak i ako treba da poginem učićemo danas u Ajdabiju", kaže pobunjenik Salman Magrabi, međutim nije jasno kako pobunjenici, naoružani kaćušama i protivvazdušnim mitraljezima 12,7 mm mogu zauzeti grad, a da ne naprave, oni sami, civilne žrtve, primećuje AFP.

Na zapadu, u grad Misrata ušli su Gadafijevi tenkovi pošto je pogođena vojna baza u udarima zapadnih snaga u subotu.

"Ima borbe između pobunjenika i snaga Gadafija. Njihovi tenkovi su u centru Misrata. Ima toliko mnogo žrtava i ne možemo ih prebrojati", potvrdio je Abdelbaset portparol pobunjenika u Misrati.

Sajt "Vojna zona": Jako oštećeni kapaciteti libijske PVO

Američki vice-admiral Bil Gorni izjavio je da su kapaciteti protivvazdušne odbrane režima pukovnika Moamera Gadafija "jako oštećeni", posle dva dana operacija u Libiji, koje predvode Francuska, SAD i Velika Britanija, objavio je veb sajt "Vojna zona" (Zone militaire).

Položaji libijske protivvazdušne odbrane posebno su gađani sa stotinak krstarećih raketa "tomahavk" sa američkih brodova u Mediteranu i bombardovani iz britanskih aviona "tornado GR4", objavljeno je na tom sajtu.

Prema saopštenjima Pentagona, navodi francuski sajt, radari gađanih centara protivvazdušne libijske odbrane "više ne funkcionišu", a opasnost koju su predstavljale rakete zemlja-vazduh SA-5 je "jako smanjena", mada su još neki radari operativni, uglavnom u regionu Tripolija i Sirte.

Opasnost i dalje nije potpuno eliminisana, jer snage lojalne pukovniku Gadafiju imaju mobilnu PVO i mobilne raketne lansere SA-7. navodi "Vojna zona".

U cilju neutralisanja ovih sistema stavljeni su na raspolaganje avioni elektronskog rata kako bi mogli otkriti i uništiti libijske radarske signale, piše na ovom vebsajtu, a što se tiče SA-7, piloti koalicije koriste elektronske kontra-mere.

Takođe prema Pentagonu, u jučerašnjem bombardovanju koje su izveli američki lovci bombarderi i francuski i britanski avioni, uništen je izvesni broj tenkova i oklopnih vozila, a poginulo je stotinak libijskih vojnika.

RAF odustao od napada zbog civila

Britanske vazdušne snage noćas su odustale od predviđenih operacija u Libiji zbog prisustva civila u blizini određenih meta, saopštilo je britansko ministarstvo dobrane.

"Kad su se tornada GR4 RAF-a približila cilju, informacije su pokazale prisustvo izvesnog broja civila u toj zoni. Kao posledica toga, doneta je odluka da se ne napadne", precizira se u saopštenju.

Ova odluka "ističe angažovanje Velike Britanije da zaštiti civile", dodaje se u saopštenju u kojem se insistira na činjenici da su britanski udari u okviru Rezolucije 1973 UN.

Nemačka pravda odluku da ne učestvuje u akciji na Libiju

Nemačka vlada kritiku Arapske lige upućenu zapadnim saveznicima zbog civilnih žrtava vojne akcije protiv Libije smatra potvrdom ispravnosti svoje odluke da u ovom angažmanu ne učstvuje.

Ministar inostranih poslova Nemačke Gido Vestervele (Guido Westerwelle) danas je rekao da "izjava generalnog sekretara Lige Amr Muse samo tri dana posle početka intervencije pokazuje da je Nemačka imala dobre razloge za odluku koju je donela".

"Ja kao nemački ministar inostranih poslova ne mogu da pošaljem vojnike u Libiju samo zato što to drugi čine. Ja sam moram da budem uveren da je to ispravno", rekao je Vestervele uoči sastanka ministara inostranih poslova Evropske unije (EU) u Briselu.

Dodao je da je Nemačka "od početka sukoba svim partnerima jasno stavila do znanja da učešće Nemačke u vojnim operacijama ne dolazi u obzir".

Nemačka je učestvovala 1999. u vojnoj intervenciji NATO u Srbiji, ali ne i nekoliko godina kasnije u akciji saveznika u Iraku.

Vestervele, koji je i šef stranke Liberala, istovremeno je naglasio da Nemačka "podržava politički cilj da se libijskom vođi Moameru el Gadafiju oduzme vlast", zbog čega "moraju da budu pooštrene privredne sankcije protiv Libije".

Odluka Nemačke da se u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija (UN) uzdrži od glasanja o intervenciji u Libiji naišla je na kritiku u zemlji.

Predsednik opozicione Socijaldemokratske partije Nemačke (SPD) Zigmar Gabrijel (Sigmar Gabriel) prebacio je vladi da je uzdržavanjem u UN "Nemačku izolovala, a u Evropi izazvala rascep".

Nemački stav su posredno kritikovali i političari Hrišćansko-demokratske unije kancelarke Angele Merkel - predsednik Bundestaga Norbert Lamert (Lammert), šef Spoljnopolitičkog odbora Bundestaga Rupreht Polenc (Ruprećt Polenz), kao i stručnjak CDU za spoljnu politiku Filip Misfelder (Phillip Mišfelder).

Lamert je u jednom radio-intervjuu rekao da je "opravdano pitanje da li je Nemačka u Savetu bezbednosti ipak trebalo da glasa kao i njeni najznačajniji partneri SAD, Velika Britanija i Francuska". Tim pre, kako je dodao, što "između podrške zoni zabrane letenja i učešću nemačkih vojnika u vojnoj akciji nema neposredne veze".

Ispitivanja javnog mnjenja pokazuju da većina Nemaca (62 odsto) podržava vojnu akciju u Libiji.

Četiri belgijska F-16 u prvoj misiji međunarodne koalicije u Libiji

Četiri belgijska lovca F-16 krenula su danas u Libiju, u prvu misiju Belgije u okviru intervencije međunarodne koalicije u toj zemlji, izjavio je danas belgijski ministar odbrane Peter de Krem.

"Operacija je u toku i to je prva misija koja je počela u 15.00 sati", rekao je De Krem obraćajući se parlamentu i dodao da u toj misiji učestvuje četiri aviona F-16.

Ambasadori NATO usvojili plan o embargu na oružje Libiji

Ambasadori zemalja NATO usvojili su sinoć operativni plan koji predviđa uključenje alijanse u sprovođenje embarga na prodaju oružja Libiji, saopštio je NATO.

Neimenovani zvaničnik NATO-a kazao je da su neophodne dodatne rasprave o drugom planu, koji se tiče mogućeg uključivanja NATO snaga u primenu zone zabrane letenja iznad Libije, preneo je Rojters.

Diplomata je kazao i da je Turska, koja se protivi vojnoj intervenciji u Libiji, prethodno blokirala dogovor ambasadora.

Delegati iz 28 zemalja NATO sastaće se ponovo u ponedeljak u Briselu, kako bi se saglasili o primeni plana za embargo na prodaju oružje, koji predviđa uključivanje avijacije i brodova alijanse, sa ciljem sprečavanja dostave oružja snagama libijskog lidera Muamera el Gadafija.

Nekoliko zemalja NATO, predvođenih Francuskom, Velikom Britanijom i Sjedinjenim Američkim Državama, započelo je u subotu udare na Libiju.

NATO, u kojem se odluke donose konsenzusom, za sada je podeljen po tom pitanju.

Bela kuća odbacuje libijski prekid vatre

Savetnik Bele kuće za nacionalnu bezbednost Tom Domilon odbacio je prekid vatre koji je proglasila libijska vojska.

Naš stav u ovom trenutku je da to nije istinito, ili je odmah prekršeno, rekao je Donilon novinarima koji prate predsednika Baraka Obamu tokom posete Brazilu.

Donilon je, takođe, rekao da su SAD i njihovi saveznici imali dobar prvi dan svoje intervencije u Libiji.

Libijska vojska je u nedelju izdala naređenje svim jedinicama da od 21 sat poštuju prekid vatre.

Predstavnik armije je izjavio da je ta odluka doneta pošto je Afrička unija pozvala na trenutni prekid neprijateljstava.

Rogozin: Operacija premašuje okvire Rezolucije SB

Stalni predstavnik Rusije pri Severnoatlantskom savezu (NATO) izjavio je danas da aktivnosti zemalja-članica Alijanse, koje učestvuju u operaciji protiv režima libijskog lidera Moamera el Gadafija, premašuju okvire Rezolucije Saveta bezbednosti UN o Libiji.

“Smatram da udari po ciljevima, koji nemaju veze sa avijacijom, uključujući sredstva protivvazdušne odbrane, aerodrome, vazdušne ciljeve - sve to izlazi iz okvira označenih ciljeva i ne odgovara Rezoluciji SB UN o Libiji”, rekao je Rogozin agenciji Interfaks.

Prema njegovim rečima, sada je u NATO-u uveden režim povećane poverljivosti za informacije koje se odnose na vojnu operaciju u Libiji.

“To objašnjavam time što među saveznicima nema jedinstva o tome na koji način je neophodno ispunjavati Rezoluciju”, rekao je stalni predstavnik Rusije pri NATO-u.

Ranije danas rusko Ministarstvo inostranih poslova saopštilo je da zvanična Moskva poziva zapadnu koaliciju da prestane sa neselektivnom primenom sile u Libiji i da smatra nedopustivim prekoračenje mandata iz rezolucije 1973 Saveta bezbednosti, radi dostizanja ciljeva "koji otvoreno prevazilaze okvire njenih odredbi".

Rusija smenila predstavnika za veze sa afričkim državama

U međuvremenu, ruske agencije su prenele saopštenje Kremlja da je ruski predsednik Dmitrij Medvedev razrešio dužnosti dosadašnjeg specijalnog predstavnika za veze sa liderima afričkih država Alekseja Vasiljeva i na mesto specijalnog predstavnika za saradnju sa zemljama Afrike imenovao dosadašnjeg predstavnika za Sudan i predsednika Komiteta za međunarodne odnose u Savetu federacije (gornjem domu parlamenta) Mihaila Margelova.

Ruski predsednik Dmitrij Medvedev izjavio je danas da je "neprihvatiljiv" komentar premijera Vladimira Putina o međunarodnoj vojnoj intervenciji u Libiji.

Putin je ranije tokom dana osudio rezoluciju UN koja je dozvolila vojnu akciju u Libiji kao "srednjovekovni poziv na krstaški pohod", što je bio jedan od njegovih najoštrijih komentara protiv Zapada u poslednjih nekoliko godina.

"Ni pod kojim uslovima nije prihvatljivo da se koriste izrazi koji suštinski vode do sukoba civilizacija. Takvi izrazi su `krstaši` i slično. To nije prihvatljivo", rekao je Medvedev, a prenose ruske agencije.

On je dodao da, u protivnom, stvari mogu da postanu još gore u poređenju sa sadašnjom situacijom i da to svi treba da imaju na umu.

Medvedev je podržao rezoluciju Saveta bezbednosti UN o Libiji.

Rusija se uzdržala od ulaganja veta na ovu rezoluciju i, umesto toga, bila uzdržana, što je omogućilo usvajanje odluke o uvođenju zone zabranjenog leta i akciju protiv pukovnika Moamera Gadafija.

"Ne verujem da je ova rezolucija pogrešna. Verujem da ova rezolucija odslikava sveukupno shvatanje onoga što se dešava u Libiji, ali ne u svim detaljima", rekao je predsednik Ruske Federacije.

On je dodao da je Rusija bila uzdržana na glasanju u skladu sa njegovim nalogom Ministarstvu spoljnih poslova i da je to bila promišljena odluka, donesena sa čistom savešću.

EU uvela nove ekonomske sankcije Gadafijevom režimu

Šefovi diplomatija zemalja Evropske unije dogovorili su se danas da režimu libijskog lidera Moamera Gadafija uvedu nove ekonomske sankcije na čijoj će meti biti kako pojedinci, tako i privredni subjekti.

Prema rečima neimenovanih diplomatskih izvora, očekuje se da će nove restriktivne mere početi da se primenjuju tokom ove sedmice na 11 Gadafijevih saradnika i devet privrednih subjekata, javio je AFP.

Isti izvori su kazali, ne navodeći imena tih entiteta, da je reč o "investicionim kompanijama, fondacijama, bankama i državnim grupama" i istakli da će se o sledećem, četvrtom krugu restriktivnih mera koje bi EU uvela Gadafijevom režimu razgovarati sledeće nedelje u Briselu.

Visoka predstavnica EU za spoljnu i bezbednosnu politiku Ketrin Ešton izjavila je ranije pred početak sastanka u Briselu da je trenutno najvažnije učiniti sve da se podrži narod Libije i da je glavni cilj sastanka da se razmotri kako EU može da podrži rezoluciju 1973 Saveta bezbednosti UN o Libiji i uspostavi komplementarnost sa NATO.

Prvi krug sankcija EU, uvedenih 28. februara, obuhvatio je zabranu izvoza oružja, municije i sličnog materijala u Libiju, kao i zamrzavanje imovine i zabranu putovanja za 26 osoba koje se smatraju odgovornim za nasilno gušenje antivladinih demonstracija u ovoj zemlji.

Savet Evropske unije je 10. marta proširio restriktivne mere protiv Libije na još "pet ključnih finansijskih entiteta" i još jednu osobu.

Amr Musa: Moja izjava je "loše interpretirana"

Generalni sekretar Arapske lige Amr Musa koji je kritikovao intervenciju koalicije u Libiji ocenjujući da se udaljila od rezolucije UN, danas je rekao da je njegova izjava "loše interpretirana" i da Arapska liga nastavlja da radi sa UN na zaštiti civila, javljaju agencije.

"Obavezali smo se Rezolucijom 1973 Saveta bezbednosti UN, mi nemamo primedbe na tu odluku, posebno što ona ne poziva na invaziju libijske teritorije", rekao je Amr Musa u Kairu na zajedničkoj konferenciji za novinare sa generalnim sekretarom UN Ban Ki Munom.

"Mi radimo u koordinaciji sa UN kako bismo zaštitili civile u Libiji. Pozivamo sve da to uzmu u obzir prilikom svake vojne akcije", kazao je on.

Musa je objasnio da je njegova jučerašnja izjava motivisana zabrinutošću za civile i da je stav Arapske lige jasan, da neće prihvatiti masakr niti nepotrebno krvoproliće i da je iz tog razloga Arapska liga suspendovala članstvo Libije u toj organizaciji.

"Ono što se događa u Libiji razlikuje se od cilja - uvođenja zone zabrane leta. Ono što mi želimo jeste zaštita civila, a ne bombardovanje drugih civila", rekao je u nedelju Amr Musa.

Ban Ki Mun rekao je da je stav UN o uvođenju zone zabrane leta odgovor na zahteve Arapa za donošenje takve mere i da je stav međunarodne zajednice veoma čvrst po tom pitanju.

Generalni sekretar UN je pozdravio Arapsku ligu zbog podrške rezoluciji UN o uvođenju zabrane leta i istakao značaj jedinstvenog stava po tako osetljivom pitanju.

Ban Ki Mun je naglasio potrebu pružanja hitne humanitarne pomoći Libiji i preduzimanja neophodnih koraka u tom cilju, a libijske vlasti je pozvao da odmah zaustave ubijanje civila.

Generalni sekretar UN je takođe osudio nasilje u Jemenu i Bahreinu i pozvao na dijalog.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...