Izvor: RTS, 24.Feb.2011, 14:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gadafijev kontranapad
Moamer el Gadafi pokrenuo kontranapad na opozicionare. Libijski vođa se ponovo obratio narodu i optužio Al Kaidu za nerede. Međunarodna zajednica razmatra moguće odgovore na libijsku krizu. Savet bezbednosti sprema sankcije.
Snage lojalne libijskom vođi Moameru el Gadafiju pokrenule su kontranapad na važne gradove u blizini prestonice Tripolija pod kontrolom opozicije koja je ranije zauzela i istočne delove zemlje, uz granicu sa Egiptom, oko Bengazija i Tobruka, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << kao i duž obale Mediterana.
Kako javlja agencija Fonet, pozivajući se na libijski opozicioni sajt Libija Al Jum, protivnici libijskih vlasti su na aerodromu u Misurati, u severozapadnoj Libiji, zauzeli avion koji je sleteo sa 50 najamnika, uključujući grupu Srba.
Vojsku Libije čini ukupno 76.000 ljudi, uz još 40.000 u rezervnom sastavu.
Kopnene snage raspolažu sa 50.000 ljudi, od čega 25.000 regruta. Tenkova ima ukupno 2.205.
Mornarica ima 8.000 ljudi, uključujući obalsku stražu. Vode Libije čuvaju tri ratna broda i dve podmornice.
Libijska avijacija broji 18.000 ljudi. Vazduhoplovne snage raspolažu sa ukupno 374 borbene letelice, od čega 13 "miraža", 94 aviona "mig-25", 75 "mig-23" i 45 aviona "mig-21". Tome treba dodati i 35 vojnih helikoptera.
Najveća naftna polja u Libiji nalaze se na istoku zemlje, u oblasti oko Bengazija. Pobunjenici koji su preuzeli kontrolu nad tim delom zemlje istakli su zastave monarhije koju je 1969. godine svrgnuo Gadafi.
Generalni sekretar NATO-a Andreas Fog Rasmusen isključio je mogućnost intervencije Alijanse u Libiji, dok neimenovani izvor sa zasedanja ministara spoljnih poslova EU u Briselu navodi da Evropska unija razmatra humanitarnu vojnu intervenciju, sa ciljem da se omogući evakuacija državljana EU iz sve žešćih oružanih sukoba i da se civilima pruži sva moguća pomoć.
Oglasile su se i turske vlasti koje su protiv uvođenja sankcija Libiji.
Ruski analitičari ocenjuju da postoji verovatnoća da međunarodna zajednica zatraži od egipatske vojske, koja je najveća u Africi, da interveniše. merički predsednik Barak Obama i predsednik Francuske Nikola Sarkozi zatražili su okončanje nasilja nad civilima u Libiji.
Silna diplomatska aktivnost rezultiraće još jednom vanrednom sednicom Saveta bezbednosti UN, na kojoj bi moglo da se pokrene uvođenje kaznenih mera protiv zvaničnika Gadafijevog režima. Ukoliko se velike sile ne dogovore o sankcijama, Sarkozi je najavio da bi najmoćnije telo svetske organizacije moglo makar da pokrene mehanizme za dopremanje humanitarne pomoći.
Borbe za kontrolu nad gradovima vode se širom Libije. Snage lojalne Gadafiju napale su džamiju u Az-Zavijahu i tom prilikom je nastradalo više osoba, prenosi Rojters.
Stanovnici Bengazija tvrde da se rafinerije u Ras Lanufu i Marsa el Bregu nalaze pod kontrolom opozicije, iako je Gadafi ranije pretio da će ih dići u vazduh, što bi značilo da su pod njegovom kontrolom.
Prema rečima svedoka, opozicija je zauzela i grad Zuara, zapadno od Tripolija. Svedoci tvrde da u tom gradu nema ni traga od policije i vojske, već da se on nalazi pod kontrolom tzv. narodnih odbora naoružanih automatskim oružjem.
Gadafi optužuje Bin Ladena
Gadafi se ponovo obratio narodu i optužio lidera Al Kaide Osamu bin Ladena da manipuliše Libijcima. "Bin Laden je neprijatelj koji manipuliše narodom, ne dozvolite da vas zavara", rekao je Gadafi.
Povodom žestokih borbi koje se vode u Az-Zavijahu, libijski lider je poručio da je ono što se dešava u tom gradu farsa i da se normalni ljudi ne bi upustili u takvu farsu. Gadafi je demonstrante optužio da su pod dejstvom droga, rekavši: "Okrećete se Bin Ladenu, daju vam droge".
"Sada je očigledno da svim ovim rukovodi Al Kaida. Ti naoružani mladići, oni su naša deca koju podstiču ljudi traženi u Americi i na Zapadu", rekao je libijski lider u televizijskom obraćanju, prenosi AFP.
On je dodao da je takvih huškača malo i da moraju biti zarobljeni. "Situacija je drugačija od Egipta ili Tunisa. Ovde je vlast u rukama naroda", istakao je Gadafi.
"Oni koji su pod uticajem Bin Ladena i pod uticajem droga. Isprali su mozak mladima u ovom delu Libije i rekli im da budu nasilni", rekao je Gadafi i pozvao Libijce da ostave zemlju na miru. Gadafi je, takođe, izrazio saučešće porodicama poginulih tokom nemira.
Islamska teroristička organizacija Al Kaida već je obećala pomoć demonstrantima u Libiji za rušenje vođe libijske revolucije, a zamenik libijskog ministra spoljnih poslova Kaled Kaim izjavio je da je ta organizacija osnovala islamski emirat u Derni, između Tobruka i Bengazija, i da njime upravlja bivši zatvorenik iz Gvantanama. Lokalno stanovništvo, međutim, tvrdi da to nije istina i da libijska vlada sama pokušava da uplaši Evropu, preneo je AFP.
Na nacionalnoj televiziji pojavila se i Gadafijeva ćerka, Ajša, koja je demantovala izveštaje jedne televizije da je na Kipru.
"Prvo, ne verujem saradnicima te televizije i kanalima koji varaju. Imam poverenje samo u veliku narodnu televiziju. U stvari, bila sam iznenađena kada su mi prijatelji rekli za takav izveštaj. Želim da kažem Libijcima i Libijkama koje volim i koji me vole, da me oni poznaju dobro, i da sam ovde", izjavila je Gadafijeva ćerka.
Gadafijev sin Seif el Islam rekao je da je broj poginulih demonstranata preteran i da nisu tačne informacije o bombardovanju libijskih gradova. Treći sin libijskog lidera, Saadi, izjavio je za Fajnenšel tajms da će njegov otac igrati ključnu ulogu u svakom novom režimu koji, eventualno, bude formiran, što je prvi put da jedan član vladajuće porodice govori o postgadafijevskom periodu.
Međunarodna federacija za ljudska prava saopštila je da je najmanje 700 ljudi poginulo u Libiji od početka protesta pre više od sedam dana. "Hjuman rajts voč" je objavio da broj žrtava iznosi 300, dok je italijanski ministar spoljnih poslova Franko Fratini izjavio da je informacija o 1.000 poginulih verodostojna, ali da nije potpuna.
Gadafijeva biografija
Moamer el Gadafi je rođen u beduinskoj porodici blizu Sirta. Dobio je tradicionalno osnovno religijsko obrazovanje i pohađao pripremnu školu Seba, u gradu Fezanu. Sa malom grupom prijatelja koje je upoznao u toj školi osnovao je jezgro vojne revolucionrarne grupe koja je, kasnije, preuzela vlast u državi.
Posle izbacivanja iz škole zbog političkih aktivnosti, 1961. godine, prešao je da studira pravo i diplomirao dve godine kasnije sa visokim ocenama. U mladosti, Gadafi je bio veliki poklonik egipatskog predsednika Džamala Abdela Nasera i njegove socijalističke i nacionalističke ideologije.
Po završetku studija, upisao se, 1963. godine, na vojnu akademiju u Bengaziju, gde je sa nekoliko prijatelja organizovao tajnu grupu posvećenu zbacivanju prozapadne libijske monarhije. Dalje vojno usavršavanje nastavio je 1965. godine u Velikoj Britaniji, na Kraljevskoj vojnoj akademiji Sendharst. U Libiju se vratio godinu dana kasnije, kada je stupio na dužnost oficira Signalnog korpusa.
Državni udar i dolazak na vlast
Mala grupa oficira predvođena Gadafijem organizovala je, 1. septembra 1969. godine, državni udar i proterala kralja Idrisa. Odmah zatim, ukida se monarhija, proglašava nova Libijska Arapska Republika, na čije čelo dolazi Revolucionarni komandni savet. Gadafi, koji je bio vođa Komandnog saveta, postaje predsednik zemlje i do danas je na toj funckiji. U štampi i saopštenjima vlade nosi titulu "brat vođa i vodič revolucije".
Novi režim sa Gadafijem na čelu uvodi sistem islamskog socijalizma. Po uzoru na Mao Cedunga i njegove Crvene knjižice, kako bi ojačao ideale svoje socijalističko-islamske države, Gadafi je 1976. godine objavio svoju političku filozofiju u Zelenoj knjizi.
Posle Naserove smrti, 1970. godine, Gadafi vidi sebe kao ideološkog vođu arapskog nacionalizma. Dve godine kasnije, proglašava Federaciju arapskih republika, koju čine Libija, Egipat i Sirija, nadajući se da će stvoriti panarapsku državu. Do spajanja, ipak, nije došlo.
Polovinom osamdesetih, Gadafi je široko smatran glavnim finansijerom međunarodnog terorizma. Navodno, Gadafi je bio glavni finansijer pokreta "Crni septembar", koji je izvršio masakr nad izraelskim sportistima na minhenskoj Olimpijadi, 1972. godine.
Administracija američkog predsednika Regana videla je Gadafija kao neprihvatljivog igrača na međunarodnoj pozornici zbog njegove beskompromisne podrške palestinskoj nezavisnosti.
Tokom devedesetih, Libija je pretrpela ekonomske sankcije i diplomatsku izolaciju kao rezultat Gadafijevog odbijanja da potpiše izručenje Sjedinjenim Državama ili Velikoj Britaniji dvojice Libijaca optuženih za podmetanje bombe na let 103 "Panamerikena" iznad Lokerbija, 1988. godine. Na Gadafija neki visoki vojni zvaničnici organizovali atentat, 1993. godine, ali bez uspeha.
Promena imidža
Krajem devedesetih, promenio je imidž i postaje jedan od najpopularnijih afričkih lidera. Gadafi je odlučio, avgusta 2003. godine, da zvanično prizna odgovornost za podmetanje bombe iznad Lokerbija i isplati odštetu od 2,7 milijardi dolara.
Libijski predsednik uživao je poštovanje među mnogim Afrikancima kao iskusan i mudar državnik koji je bio u prvom planu tokom mnogih borbi. Gadafi je prvi među arapskim vođama osudio bombaške akcije Al Kaide. Toni Bler ga je, 2004. godine, nazvao snažnim saveznikom u ratu protiv terorizma.
Fudbal, izbor za mis i amazonke
Libijski predsednik Moamer el Gadafi veliki je poklonik fudbala, pa je 2002. godine otkupio 7,5 odsto akcija italijanskog kluba Juventus. Novembra iste godine, bio je domaćin svetskog izbora za Mis interneta, prvog za Libiju i prvi u svetu koji je održan na internetu.
Gadafijeva lična garda, Amazonska garda, sastoji se iz lepih Afrikanki koje su eksperti za borilačke veštine i dobro istrenirane da koriste oružje. Amazonska garda ga je pratila kada je bio u poseti Briselu, 2004. godine.
Pogledaj vesti o: Tripoli
