Izvor: Kurir, 26.Okt.2011, 23:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
GADAFIJEV TESTAMENT: AKO BOG HOĆE, UMREĆU ZA SVOJ NAROD
Gadafi je već u aprilu znao da će ga ubiti. Tada je napisao svoju poslednju poruku Libijcima, Arapima, muslimanima i celom svetu. Kurir prenosi njene delove
TRIPOLI - Znao je!
Početkom aprila, više od sedam meseci pre nego što će ga zverski ubiti, Gadafi je napisao testament - svoju poruku >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << libijskom narodu, svojoj afričkoj, arapskoj i muslimanskoj braći i sestrama, ali i celom civilizovanom svetu.
U njoj opisuje razloge pobune, ambicije Zapada, motive zbog kojih se nikad neće predati, ali i naslućuje svoju smrt, nazivajući je "Božjom voljom".
Ovo je ta poruka:
U ime Boga, blagodarnog i milostivog...
Već 40 godina - ili možda duže, ne sećam se - radim sve što mogu kako bih ljudima obezbedio kuće, bolnice i škole, a kad su bili gladni, davao sam im hranu. Čak sam od Bengazija, koji je bio pustinja, napravio plodnu zemlju. Izborio sam se s napadima onog kauboja Regana. Kad je on ubio moju usvojenu ćerku, hteo je da ubije mene, a umesto mene, ubio je to nevino dete. Onda sam pomagao mojoj braći i sestrama iz Afrike novcem za Afričku uniju.
Radio sam sve što sam mogao kako bi ljudi razumeli koncept prave demokratije, u kojoj narodni komiteti upravljaju zemljom. Ali to nikad nije bilo dovoljno, kao što mi neki kažu, jer čak i neki koji imaju kuće sa 10 soba, nova odela i nameštaj nikad nisu bili zadovoljni.
Tako sebični, uvek su zahtevali još. Govorili su Amerikancima i drugima koji su dolazili da su im potrebni "demokratija" i "sloboda", ne shvatajući da je to koljački sistem u kojem veliki psi jedu male pse. Ali oni su bili začarani tim rečima, ne shvatajući da u Americi nema besplatnih lekova, nema besplatnih bolnica, nema besplatnih kuća, nema besplatnog obrazovanja, nema besplatne hrane, osim kada ljudi prose ili staju u dugačke redove da bi dobili činiju supe.
Ne, bez obzira na to što sam radio, nekima nikad nije bilo dosta. Ali drugi, drugi su znali da sam ja sin Gamala Abdela Nasera (bivšeg egipatskog predsednika), jedinog pravog arapskog i muslimanskog vođe koga smo imali posle Saladina. On je uzeo Suecki kanal za svoj narod, a ja sam uzeo Libiju za svoj narod, i pokušavao da idem njegovim stopama, da moj narod bude slobodan od kolonijalne dominacije - od lopova koji bi krali od nas.
Sada me napada najveća sila u vojnoj istoriji, moj mali afrički sin, Obama, hoće da me ubije, da oduzme slobodu našoj zemlji, da nam uzme naše besplatne kuće, naše besplatne lekove, naše besplatno obrazovanje, našu besplatnu hranu, i da sve to zameni američkim lopovlukom koji se zove kapitalizam. Ali svi mi u Trećem svetu znamo šta to znači - znači da korporacije upravljaju državama, da upravljaju svetom i da narod pati.
Dakle, za mene nema alternative. Ja moram da se borim i, ako Bog tako hoće, da umrem prateći njegov put, put koji je našu državu učinio plodnom zemljom, bogatom hranom i zdravljem, i čak nam omogućio da pomognemo našoj afričkoj i arapskoj braći i sestrama da rade ovde s nama, u Libijskoj Džamahiriji.
Ne želim da umrem, ali ako dođe do toga - da bih spasao ovu zemlju, svoj narod, sve hiljade njih koji su svi moja deca - neka bude tako.
Neka ovaj moj testament bude moj glas svetu, glas da sam ustao protiv krstaških napada NATO, ustao protiv okrutnosti, ustao protiv izdaje, ustao protiv Zapada i njegovih kolonijalnih ambicija, i da sam stajao zajedno sa svojom afričkom braćom, sa svojom pravom arapskom i muslimanskom braćom, kao svetionik.
Dok su drugi gradili zamkove, ja sam živeo u skromnoj kući i u šatoru. Nikad nisam zaboravio svoju mladost u Sirtu, nisam uludo trošio naše nacionalno bogatstvo i, kao Saladin, naš veliki muslimanski vođa, koji je spasao Jerusalim za islam, za sebe sam uzimao malo...
Na Zapadu me neki zovu ludakom, ali oni znaju istinu, pa ipak nastavljaju da lažu, oni znaju da je naša zemlja nezavisna, slobodna i da nije u kolonijalnim kandžama. Oni znaju da je moja vizija jasna, da je moj put jasan za moj narod i da ću se do poslednjeg daha boriti za našu slobodu. Neka nam svemoćni Bog pomogne da ostanemo verujući i slobodni.
