Izvor: Vostok.rs, 17.Avg.2011, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Fidel Kastro o ratu u Libiji
17.08.2011. - Fašistički NATO rat
Ne morate da budete vidovnjak da biste predvideli ono o čemu sam ja detaljno pisao u tri „udarna" članka, koje sam objavio u okviru internet sajta „Kubanska Debata", u periodu između 21 februara i 3 marta: „NATO planira da okupira Libiju", „Cinični Dans Makabre", i „NATO-ov neizbežan rat".
Čak ni fašistički lideri Nemačke i Italije >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << nisu bili tako otvoreno bestidni u odnosu na Španski Građanski Rat koji je eksplodirao 1936-te godine, događaj koga se mnogi prisećaju upravo ovih dana.
Prošlo je skoro 75 godina otada, ali ništa što se desilo u zadnjih 75 vekova, ili čak 75 milenijuma ljudskog postojanja, ne može da se poredi sa tim vremenom.
Ponekad izgleda, da mi koji dostojanstveno dižemo svoj glas i ispoljavamo svoje mišljenje o tim stvarima, možda i preterujemo. Ja se ipak usuđujem da kažem da smo u stvari svi mi zajedno bili naivni ako smo poverovali- da smo u stvarnosti svesni razmera prevare i kolosalnog ignoranstva u koje danas tone ljudska vrsta.
Davne 1936. je postojao snažni sukob između dva sistema i dve ideologije prilično ujednačene vojne moći.
Oružje iz tog vremena, u poređenju sa današnjim, je više ličilo na igračke nego na pravo oružje. Opstanak ljudske vrste u celini nije bio ugrožen, uprkos rušilačkoj moći i lokalnoj upotrebi smrtonosne sile. I tada je bilo moguće uništiti čitave gradove, pa čak i nacije. Ali nikada, sama ljudska vrsta u celini, nije bila izložena riziku da bude istrebljena i to nekoliko puta uzastopno, i to sve zbog glupe, samoubilačke oružane sile, koja je stvorena modernom naukom i tehnologijom.
Imajući u vidu takvu sadašnju realnost, sramotno je čitati u neprekidnim izveštajima, o moćnim laserski vođenim raketama sa preciznošću od 100%, avionima-bombarderima koji lete duplo brže od svetlosti, moćnim eksplozivima koji mogu rasprskavaju uranijumom obogaćene metale, i imaju trajne negativne posledice po celo stanovništvo i njihova potomostva.
Kuba je jasno odredila svoj stav u odnosu na unutrašnju situaciju u Libiji tokom sastanka u Ženevi. Bez ustručavanja, Kuba je branila političku soluciju za tekući Libijski konflikt, i oštro se suprotstavila bilo kakvoj stranoj vojnoj intervenciji.
U svetu- gde savez između SAD i razvijenih kapitalističkih zemalja iz Evrope, sve više otima resurse celog čovečanstva i eksploatiše radnu snagu, svaki pošten čovek, kakva god bila pozicija njegove vlade- bi se suprotstavio stranoj vojnoj intervenciji u svojoj zemlji.
Besmislenost današnje situacije se ogleda u tome, da je brutalni rat izbio u Severnoj Africi, dok se u drugom regionu sveta, skoro 10,000 kilometara daleko, desila nuklearna katastrofa u najgušće naseljenoj oblasti, kao posledica cunamija, koji je izazvao zemljotres od 9 stepeni Rihtera, i ta katastrfa je već rezultirala u smrt skoro 30,000 ljudi vredne japanske nacije. Takva katastrofa je bila nemoguća pre 75 godina.
Na Haitiju, siromašnoj i nerazvijenoj zemlji, zemljotres od skoro 7 stepeni Rihtera, je usmrtio 300,000 ljudi, bezbroj njih ranio i stotine hiljada ljudi trajno onesposobio.
Svakako, ono što je najtragičnije u Japanu, to je katastrofa u nuklearnoj elektrani Fukušima, čije posledice su još uvek nesagledive.
Ja ću ovde citirati nekoliko novinskih agencija:
ANSA- „Fukušima, jedna nuklearna elektrana oslobađa „ekstremno visoku i smrtonosnu dozu radijacije," kazao je Gregori Jacko, predsedavajući Nuklearne Regulacione Komisije (NRK), iz sastava američke nuklearne asocijacije."
EFE- „Nuklearna opasnost, proizašla iz ozbiljne situacije u japanskoj elektrani, nakon zemljotresa, je izazvala lanac bezbednosnih revizija u nuklearnim elektranama širom sveta, i prisilila je neke države da prekinu tekuće planove""
Rojters- „Japanski katastrofalni zemljotres i rastuća nuklearna kriza mogu da rezultiraju u gubitke preko 200 milijardi dolara za Japansku ekonomiju, a sam globalni impakt je teško izmeriti."
EFE- „Propadanja jednog po jednog nuklearnog reaktora u japanskoj Fukušima elektrani nastavljaju da šire strah od prateće nuklearne katastrofe, dok očajnički pokušaji da se kontroliše radioaktivno „curenje" nisu uspeli čak ni da stvore minimalnu dozu optimizma."
AFP- „Japanski Car Akihito je izrazio zabrinutost zbog nepredvidivog karaktera nuklearne krize koja pogađa Japan nakon zemljotresa i cunamija, koji je usmrtio hiljade i ostavio pola miliona beskućnika. Istovremeno stiže izveštaj o još jednom zemljotresu u regionu Tokija."
Stižu nam i drugi izveštaji koji bi trebalo još više da nas zabrinu.
Neki od njih izveštavaju o prisustvu toksičnog radioaktivnog joda u tokijskoj pijaćoj vodi, koje duplo od dozvoljene količine za malu decu, u glavnom gradu Japana. Jedan od tih izveštaja kaže da zalihe flaširane vode za piće nestaju u Tokiju, gradu koji je lociran u oblasti udaljenoj više od 200 kilometara od Fukušime.
Takav lanac događaja postaje dramatična situacija za ceo svet.
Ja ću ovde sada slobodno izraziti moje stavove o Libiji.
Ne delim nikakve političke ili religijske stavove sa liderima te zemlje. Ja sam po opredeljenju Marksista- Lenjinista i Martijev sledbenik, kao što sam oduvek i bio.
Za mene je Libija članica Nesvrstanih zemalja i nezavisna zemlja članica UN-a sa 200 drugih zemalja.
Nikada, velika ili mala zemlja, u ovom slučaju zemlja sa svega 5 miliona stanovnika, nije bila žrtva tako brutalnog napada od strane vazdušnih snaga vojne organizacije koja poseduje hiljade aviona-bombardera, više od 100 podmornica, nuklearne nosače aviona, i dovoljno vojnog arsenala da uništi celu planetu bezbroj puta uzastopno. Naša ljudska vrsta nije nikad bila suočena sa takvom situacijom, i ništa slično se nije desilo čak ni pre 75 godina, kada su Naci bombarderi napali ciljeve u Španiji.
Ipak danas, kriminalni i diskreditovani NATO će pokušati da nam ispiše „našminkanu" malu priču o svom „humanitarnom" bombardovanju.
Ako Gadafi ispoštuje tradiciju svog naroda i odluči da se bori do poslednjeg daha, kao što je obećao, zajedno sa svojim libijcima koji su suočeni sa najgorim bombardovanjem koje je zemlja ikada pretrprela, NATO i njegov kriminalni projekat će neminovno potonuti u kaljugu srama.
Narod uvek ceni i veruje ljudima koji su spremni da izvrše svoju dužnost.
Pre više od 50 godina, kada su SAD ubile više od stotinu kubanaca tako što su minirali trgovački brod „La Kubre" (Kuba) , naš narod je deklarisao „Patria o Murte" (Otadžbina ili Smrt)." Tu svoju zakletvu su ispunili, kao što su oduvek bili spremni da održe svoju reč.
„Ako bilo ko pokuša da porobi Kubu," izjavio je najslavniji borac u našoj istoriji- „sve što će uspeti da uzme sa sobom- biće prašina kubanske zemlje natopljena krvlju."
Molim vas da mi oprostite na otvorenosti kojom sam obradio ovu temu.
Tekst Fidela Kastra o situaciji u Libiji napisan je za sajt Global Research, pod nazivom Fašistički NATO rat.
Prevod: Miodrag Novaković,
Izvor: dverisrpske.com
