Izvor: Vostok.rs, 21.Sep.2011, 14:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da li će se u centralnoj Aziji ponoviti libijski scenario
21.09.2011. -
12. septembra je na konferenciji za štampu u Moskvi načelnik general-štaba Oružanih snaga Rusije, general armije Nikolaj Makarov, upozorio da se u Centralnoj Aziji ne isključuju revolucije „po libijskom scenariju".
Scenario „libijske revolucije" uopšteno izgleda ovako: provociraju se građanski nemiri uz žrtve među „mirnim stanovništvom", osuda od strane „svetske zajednice" >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << nasilja koje čine vlasti, donošenje rezolucije OUN koja dozvoljava delimično korišćenje vojne sile kako bi se sprečile žrtve među civilima, i – masovna vojna agresija spolja, koja prevazilazi granice, date rezolucijom UN. Sliku dopunjavaju operacije specijalaca iz zemalja-članica NATO, koji prikriveno deluju preko lokalnih „dobrovoljaca", kao i informativna kampanja, zajedno sa snimcima kadrova u „uslovima ¢bliskim stvarnim¢„ , kako bi se ubedilo javno mnjenje u „zverstva" režima i neophodnost da on bude svrgnut.
Od „plišanih revolucija" sredine 2000. g. u Srbiji, Gruziji i Ukrajini „libijski scenario" se razlikuje vojnom intervencijom, ubacivanjem u igru Ujedinjenih nacija, kao i primetno aktivnijim korišćenjem sredstava za informaciono ratovanje. I još jedna osobina Libije je - dobro očuvana plemenska struktura društva, koja je dozvolila snagama intervencije da jedne plemenske grupe koriste protiv drugih.
Čak i ako se letimice pogleda Centralna Azija, odmah se zapaža nekoliko faktora, koji bi povoljno uticali na realizaciju „libijskog scenarija". Centralno-azijske elite imaju jasnu plemensku podelu. U Kazahstanu dominiraju predstavnici „najstarijeg žuza"(1), u Turkmeniji – tekinci, u Uzbekistanu – taškentsko-samarkandski klan, u Tadžikistanu – kuljabski klan. Istovremeno, u sastav klansko-plemenskih udruženja mogu da se inkorporiraju i predstavnici drugih klanova. Tako, npr. u rukovodstvu Kazahstana ima i istaknutih predstavnika „najmlađeg žuza". Međutim - to ne može da promeni dominaciju klana. Šta više, ukoliko bi došlo do pokušaja bilo kog dela klana da izvrši smenu vođstva u državi predstavnikom drugog klana - praktično je zagarantovano vrlo jako zaoštravanje političke situacije. I, kao što smo naučili, to može da bude sasvim dovoljan povod za vojnu intervenciju – da bi se, kao, zaštitili civili, koji su se našli na udaru.
Do čega mogu da dovedu konfrontacije klansko-regionalnih elita pokazuje primer Kirgizije. Posle raspada SSSR na vlasti su se u toj republici smenjivali jedan za drugim severnjaci, čiji je predstavnik bio A.Akajev (1991. – 2005.), i južnjaci na čelu sa K.Bakijevom (2005. – 2010.). Pad režima K.Bakijeva u toku „druge kirgiske revolucije 2010. godine doveo je do dugog perioda političke i ekonomske nestabilnosti, koji još uvek nije završen. U rukovodstvu Republike sada su ponovo dominantni severnjaci, u koje spada i predsednik R.Otunbajeva i predsednik vlade A.Atambajev. Pri tom sadašnja vlast teško kontroliše južne oblasti zemlje, mada su one jako nastradale u žestokim međuetničkim sukobima 2010. godine. Ustvari, Kirgiziji poslednje godine preti teritorijalni raspad i gubitak državnosti. Ako bi došlo do toga, zona nestabilnosti bi se proširila na celu Centralnu Aziju.
Upoređenje sa Libijom je umesno zbog još jednog parametra: i u Centralnoj Aziji postoje radikalni islamistički pokreti, spremni za oružanu borbu sa postojećim režimima, čak i za terorističke napade. U Libiji su, kako je poznato, značajnu ulogu u svrgavanju Gadafijevog režima odigrali odredi Al-Kaide, koji su obučavani u Avganistanu i Iraku. Centralna Azija je u tom pogledu još ranjivija zbog blizine Avganistana i slabosti granica. Najpoznatija islamistička organizacija ovde se zove Islamski pokret Uzbekistana. Periodično se javljaju organizacije sa drugim nazivima, kao „Savez islamskog džihada", koji je preuzeo odgovornost za terorističke akcije u Uzbekistanu 2009. godine. 2011. godine Centralna Azija se suočila sa još jednom pojavom – na teritoriji Zapadnog Kazahstana, reklo bi se mirnog, u neposrednoj blizini ruskih granica, otkriveno je razgranato terorističko podzemlje.
Sa Libijom centralnu Aziju povezuje i postojanje bogatih izvorišta nafte. Posle Gadafijevog svrgavanja libijske resurse su zauzele uglavnom zapadne kompanije. U Centralnoj Aziji velike rezerve nafte postoje u Kazahstanu, Uzbekistanu i Turkmeniji, koji se direktno nalaze u „zoni rizika" Osim toga, Kazahstan raspolaže nalazištem urana, koje spada u jedno od najvećih na svetu, a Kirgizija - rezervama dragocenih metala.
Istina, taj je region geografski izolovan od Zapada. Dostup mu je moguć samo preko teritorija Rusije, Kine, ili Avganistana i Pakistana, sa kojima u poslednje vreme SAD ne mogu da uspostave baš najbolje odnose. Moskva i Peking, ukoliko osete da njihovim interesima preti opasnost, taj pristup mogu da blokiraju. Postoje i putevi preko Gruzije, Azerbejdžana i Kaspijskog mora, kroz koje vodi transportni koridor TRASEKA (Evropa - Kavkaz – Azija) koji je sagradio Evrosavez. U Gruziji su se SAD već solidno stabilizovale. Međutim, za korišćenje tog koridora je neophodno da se u sferi uticaja SAD nađe i Azerbajdžan, koji je za sada van njega.
Nepostojanje direktnog pristupa Centralnoj Aziji kroz sferu odgovornosti Severno-Atlanskog saveza će, sasvim sigurno, otežati korišćenje „libijskog alata", kakvo je direktna vojna intervencija. Komunikacije, zahvaljujući kojima se održava postojanje baza SAD i NATO u Avganistanu i Kirgiziji, sada u potpunosti zavise od Rusije, Kazahstana i Uzbekistana. Međutim, funkciju vojne intervencije u slučaju Centralne Azije mogu da obave i islamističke formacije. Tome doprinosi i slabost granica, između ostalih - i sa Avganistanom. U tom slučaju baze SAD mogu da odigraju ulogu koordinacionih i logističkih centara. Tako je, u avgustu 2008. godine, u Biškeku, u jednoj privatnoj kući koju su iznajmili Amerikanci, otkriven ceo arsenal streljačkog oružja, čija namena ni do danas nije utvrđena.
U zemljama Centralne Azije se proučavaju mogućnosti za korišćenje na njih libijskog scenarija. 15. septembra je informativno-analitički portal „Republika" (Kazahstan) objavio članak R.Rismambetova „Libijski scenario za RK: mit ili stvarnost?" u kome su dati potencijalno opasni faktori „lomova" za region: bogati prirodni resursi, trajbalizam(2), islamski radikalizam, kao i tako pouzdani instrumenti za efikasno delovanje na vlasti tih zemalja, kakvo je otvaranje za njih bankarskih računa u zapadnim zemljama i školovanje ili zapošljavanje njihove dece u inostranstvu. Rusija i Kina, se prema mišljenju autora iz Kazahstana, u razvoj događaja neće mešati.
Aleksandar Šustov,
_____________________
(1) Žuz -Grupa rodova i plemena, različitih naziva, istog porekla (tjurkskog) koja naseljava veliki deo područja Centralne Azije. Postoji stariji, srednji i najmlađi žuz, što zavisi ne od brojnosti, već od toga, koliko predaka pamti koji žuz.
(2) Trajbalizam - Plemenska organizacija postojanja, sve do isto takve organizacije vlasti
Izvor: Fond Strategičeskoй Kulьturы, fondsk.ru
