Izvor: S media, 29.Jun.2011, 23:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Cilj bombardovanja bio je da NATO uđe na Kosovo
Ekskluzivno u Danasu: Kristofer Hil o sličnostima intervencija u SRJ i u Libiji.
Nedavne prognoze američkog sekretara za odbranu Roberta Gejtsa o „mračnoj“ i „sumornoj“ budućnosti za NATO izazvale su puno reakcija, ali moglo bi se ispostaviti da su one optimistične. Jun je, kako se pokazalo, doneo još jednu prekretnicu na nesigurnom putu alijanse: operacija u Libiji po trajanju je prevazišla >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << onu od pre 12 godina na Kosovu. Posle 78 dana 1999. Slobodan Milošević je odustao, dok Muamer el Gadafi tek treba da primi poruku. Zapravo, možda već dobija pogrešnu poruku.
Za nas koji smo bili angažovani u kosovskoj krizi intervencija u Libiji izgleda kao već viđeno. Sa neba nad Srbijom i Kosovom NATO avioni nisu gađali metu za metom da bi podržali oslobađanje teritorije niti zarad razvoja strategije bombardovanja, već da bi naterali Miloševića da promeni mišljenje. Da budemo jasni, sprečavanje Miloševića da sprovodi etničko čišćenje dodato je kao motiv u danima pošto je bombardovanje počelo, ali pravi cilj bio je ubediti ga da dozvoli da snage NATO uđu na Kosovo. To je bila klasična neusklađenost strategije i politike, piše Kristofer Hil
Nema rata bez niza pogrešnih pretpostavki i takav je bio i kosovski. Najznamenitija je možda bila da će Milošević odustati posle nekoliko dana bombardovanja. Nasuprot tome, lider u takvim uslovima, Milošević je ušao u bunker, figurativno i bukvalno, i ostao tamo slabo opšteći sa spoljnim svetom. U međuvremenu, NATO stratezi očajnički su pokušavali da identifikuju mete, što bi Miloševiću uskratilo sredstva za etničko čišćenje ili, što je bio češći slučaj, ohrabrivali ga da ponovo razmotri svoju poziciju.
Intervencija je imala svoje neslavne epizode, možda na prvom mestu bombardovanje kineske ambasade koja je pogrešno identifikovana kao zgrada u kojoj su bezbednosni instrumenti za represiju usmerenu protiv Kosova. Takođe, bilo je trenutaka velike brige - hoće li saveznici istrajati budući da su prolazili dani, nedelje i meseci bez kraja na vidiku. Oni koji su danas angažovani u Libiji svakako osećaju istu vrstu pritisaka.
Neuspeh ni danas nije opcija. U Libiji takođe postoji neusklađenost između politike i strategije. Politika je skloniti Gadafija sa vlasti. Strategija je zaštititi civile. Zaštita civila neće omogućiti uklanjanje Gadafija.
Ovaj jaz počinje da se približava dok NATO počinje razmeštanje sredstava kao što su borbeni helikopteri koji su neposrednije i snažnije usmereni na uklanjanje Gadafija sa vlasti. Ali mnogo više treba učiniti da bi se osigurao uspeh. Žalbe na jalovost pobunjenika neće biti od koristi. Libijska opozicija je takva kakva je.
Ovo jesu teški dani za NATO, kao što je Gejts zaključio na izmaku svog živopisnog mandata. Doneta je odluka o vojnom angažmanu u situaciji od marginalnog interesa, ali sada svi saveznici moraju da shvate da koriste ozbiljna sredstva za ostvarenje ozbiljnog cilja. Sve zemlje koje su donele odluku da intervenišu u Libiji, uključujući SAD, moraju se rukovoditi osećajem obnovljene snage uz razumevanje da NATO - kakve god bile njegove mane i nedostaci - mora da nadjača.
Autor je bio pomoćnik državnog sekretara SAD, ambasador Amerike u više zemalja, te specijalni izaslanik SAD za Kosovo. Sada je dekan škole za međunarodne studije Korbel Univerziteta u Denveru
(Danas)
Pogledaj vesti o: Gadafi, NATO
