Izvor: JUGpress.com, 18.Jul.2018, 08:20

ZADUŠNICA

ZADUŠNICA

LESKOVAC

U šta smo voleli kad dođeše zadušnica da idemo s babu. Pogotovo sam volela onuj proletnju što se pada po Spadovdan.Po cel noć baba gotvi ta sve da je taze kad se odnese na grob da se turi. Razvukuje banicu, kiseli mleko, mesi paskurice, puni paprike, vari gra, šenicu, nekoliko iceti, suklijaš. Peče pilajku, turne od ošav kvo ima i od kupenko neko Likče el čikulatku za nojnoga Leke da razdade što umreja >> Pročitaj celu vest na sajtu JUGpress.com << četiri godinke kad bija od uroci.Vikaše baba uročila ga Jovanka Miljkova, ona ima onija čikeresti urokljivi oči boles gu.

Veće zora rudi. Baba redi na dno sepetku prvo tevsiju s paskurice pa vrz nji celu banicu takoj ko gu izvadila iz tevsiju.Ta ti je đuveče, ta ti su pržena jajca, pa vareni iciki i sve takoj fino skutnuto i uglaveno da se ništa ne rasipe ni pa da se zgmeči.Sepetku prepokrije s bačalk vezen s brzi bod. Preko bačalk cveće. Ako je zimnja zadušnica onaj Mitrovska a šumani veće prešli e t'd se je nosija šemšir jal od Jelčicu i suv bosiljak jel pa od suv trator. Jošte noć mi poodimo na groblje.

Baba turila na glavu venče opleteno od pamučnu maramu a preko njega turila sepetku i s jednu ruku gu pridržava a u drugu ruku nosi krošnju a krošnju svećice, od tamnjanč'k, od šićerč’ k, mrvko mentolke, noče, viljuče, ložiče. Od vince što će treba za grob se presipe ta ti od rekijičku da pokani Borka mutku, grobara.I krošnja pokrijena s vezano.Babo daj mi će nosimo krošnju.Neka more neste ednake u visinu će se rasipe nešto, neka baba će na tam a vi će te otud. Doblizujemo se do groblje a ono se svetli od sveće i ori si od vienje… ja k'kd izdođoše bes gi vatija pa ubrza korak. Kad dođemo na našo groblje baba s izvežbani pokreti spušta prvo krošnju pa t'd i sepetku. Presipe grob, prostre bačal'k i počne da ređa tevsiju, paničiki, tanjirčiki, poslužovnik-tablu,sepečiki…kad sve naredi pa t'kne svako sude, ko još bolje će ga namesti čini vu se.Zapali tamnjanč'k  i prekadi…. Aooo Leke, aaoo dušo majkiina počne baba da ga vije navalena na miletko spomenče. Baba ga vikaše kamen.

Slunce iskača, vienje jenjava i počinje razdavanje. Sve žene iskačav sas sovre na sred groblje, na put. I tuj se pruža. Prvo na tablu od šeničku, gra, suklijaš, slatko. Čaša s vodu i prazna čaša za upotrebeni ložičiki. Posle toj hrana, od sve po mrvko ta da se pokojnik onam na on'j svet najede da ne željuje.Bog da prosti moega Leke… bog da prosti Marike eve i ja da razdadem za moega pokojnoga domaćina. Pol'ko tura ponude od tablu u nojnu krošnju.. punjena paprika, banica, paskurica, sirence…na praznu tablu turi savetu i redi isto toj samo nojno… bog da prosti. I toj se završi. Deca smo se razleteli po toj groblje jedna ni dava manistra likovčiki za pokojnu četku, jedna muški lik za pokojnoga sina, ovaj ni dala od kupenko a onaj tam u kapelu ne viknula da Macnemo od pržena jajca. Jela te deca da ubiramo pol'k.

Poodimo si. Dve po dve žene idu barabar i oratiju od neku što se odocnila…moori ženo dođe kad da si poodimo štoe pa ovoj. Amori ma videle pa onuj skinula crnetine a jošte tri godine nesu prošle. Ovaj donela bez malko pa ništa taj banica i leb i nekoliko oračiki, na onuj banica mrsna samo maz, na onuj nepečena.Koja neje redila muža sram da gu je decu s njega izrađala a onija tam u sred još spomen ne dignuli a onija pa tam eej do polje uraslo gim groblje u travoljak one videle sveću kad išle da zapaliv….

Ivana Petrović

A пошто лесковачки најбоље иде уз ћирилицу. . .

ЗАДУШНИЦА

У шта смо волели кад дођеше задушница да идемо с бабу. Поготово сам волела онуј пролетњу што се пада по Спадовдан.По цел ноћ баба готви та све да је тазе кад се однесе на гроб да се тури. Развукује баницу, кисели млеко, меси паскурице, пуни паприке, вари гра, шеницу, неколико ицети, суклијаш. Пече пилајку, турне од ошав кво има и од купенко неко Ликче ел чикулатку за нојнога Леке да раздаде што умреја четири годинке кад бија од уроци.Викаше баба урочила га Јованка Миљкова, она има онија чикерести урокљиви очи болес гу. Веће зора руди. Баба реди на дно сепетку прво тевсију с паскурице па врз њи целу баницу такој ко гу извадила из тевсију.Та ти је ђувече, та ти су пржена јајца, па варени ицики и све такој фино скутнуто и углавено да се ништа не расипе ни па да се згмечи.Сепетку препокрије с бачалк везен с брзи бод. Преко бачалк цвеће. Ако је зимња задушница онај Митровска а шумани веће прешли е т'д се је носија шемшир јал од Јелчицу и сув босиљак јел па од сув тратор. Јоште ноћ ми поодимо на гробље. Баба турила на главу венче оплетено од памучну мараму а преко њега турила сепетку и с једну руку гу придржава а у другу руку носи крошњу а крошњу свећице, од тамњанч'к, од шићерч’ к, мрвко ментолке, ноче, виључе, ложиче. Од винце што ће треба за гроб се пресипе та ти од рекијичку да покани Борка мутку, гробара.И крошња покријена с везано.Бабо дај ми ће носимо крошњу.Нека море несте еднаке у висину ће се расипе нешто, нека баба ће на там а ви ће те отуд. Доблизујемо се до гробље а оно се светли од свеће и ори си од виење… ја к'кд издођоше бес ги ватија па убрза корак. Кад дођемо на нашо гробље баба с извежбани покрети спушта прво крошњу па т'д и сепетку. Пресипе гроб, простре бачал'к и почне да ређа тевсију, паничики, тањирчики, послужовник-таблу,сепечики…кад све нареди па т'кне свако суде, ко још боље ће га намести чини ву се.Запали тамњанч'к и прекади…. Аооо Леке, ааоо душо мајкиина почне баба да га вије навалена на милетко споменче. Баба га викаше камен.Слунце искача, виење јењава и почиње раздавање. Све жене искачав сас совре на сред гробље, на пут. И туј се пружа. Прво на таблу од шеничку, гра, суклијаш, слатко. Чаша с воду и празна чаша за употребени ложичики. После тој храна, од све по мрвко та да се покојник онам на он'ј свет наједе да не жељује.Бог да прости моега Леке… бог да прости Марике еве и ја да раздадем за моега покојнога домаћина. Пол'ко тура понуде од таблу у нојну крошњу.. пуњена паприка, баница, паскурица, сиренце…на празну таблу тури савету и реди исто тој само нојно… бог да прости. И тој се заврши. Деца смо се разлетели по тој гробље једна ни дава манистра ликовчики за покојну четку, једна мушки лик за покојнога сина, овај ни дала од купенко а онај там у капелу не викнула да Мацнемо од пржена јајца. Јела те деца да убирамо пол'к. Поодимо си. Две по две жене иду барабар и оратију од неку што се одоцнила…моори жено дође кад да си поодимо штое па овој. Амори ма виделе па онуј скинула црнетине а јоште три године несу прошле. Овај донела без малко па ништа тај баница и леб и неколико орачики, на онуј баница мрсна само маз, на онуј непечена.Која неје редила мужа срам да гу је децу с њега израђала а онија там у сред још спомен не дигнули а онија па там ееј до поље урасло гим гробље у травољак оне виделе свећу кад ишле да запалив….

Ивана Петровић

PodeliteFacebookTwitterGoogleEmailSkype

I ovo Vam može biti interesantno

Nastavak na JUGpress.com...






Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta JUGpress.com. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta JUGpress.com. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.