Izvor: JUGpress.com, 24.Feb.2021, 19:25
Saša Stojanović : Poslednja poruka Danijeli
LESKOVAC
Prošlonedeljna tragedija, kada je leskovački književnik Saša Stojanović za par dana izgubio majku i suprugu, potresla je čitav grad.
Stojanović se i na ovaj način oprostio od svoje supruge Danijele.
“Prošle nedelje nas je, sa samo 52 godine, zauvek napustila Danijela Stojanović, profesor nemačkog jezika, koja je iza sebe ostavila generacije uspešne dece koje je podučavala.. Predavala >> Pročitaj celu vest na sajtu JUGpress.com << je u O.Š. “Vuk Karadžić” u Leskovcu i bila je ovlašćeni sudski tumač za nemački jezik. Iza sebe je ostavila dvoje dece. Danijela je bila i tiha, neprimetna ali i večita i neumorna podrška svom suprugu, Saši Stojanoviću, književniku.”
Prerano! Ima toliko stvari koje nismo uradili; prva je da živimo zajedno malo duže od od onoga šta ti je sudbina zapisala; da probamo da promenimo njene čudovišne planove po kojima ti pre vremena putuješ na nebesa a mi ostajemo sami na ovom svetu: šugavom, nikakvom, ovozemaljskom. I, šta sada da kažem pre nego što se zauvek oprostim od tvog divnog prisustva u mom životu? Da sam te voleo? To znaš od prvog dana našeg poznanstva; sve ostalo je bila igra ljubavi, nekada vrela poput ognja u kome smo gromoglasno goreli, nekada fina poput svile što je bešumno padala na neizgovorene nežnosti. Da sam voleo i tvoje divne mane, tako retke, zato što prava ljubav voli i mane voljene? Lako ćemo za prozaične vrline, njih mogu da vole čak i obični smrtnici; u obožavanju naših nesavršenosti leži tajna svete ljubavi. Da ti zahvalim za dvoje divne dece što, hvala Bogu, nose više tvoje fine plemenitosti od moje hronične nadrndanosti? Više tvoje mudre odmerenosti od moje urođene neskromnosti? Više filozofskog mira u promišljanju sitnica koje život znače od šturog pozivanja na filozofiju života? Da ti kažem koliko sam ti zahvalan za sav onaj neomeđeni prostor u kome sam mogao da radim drugu najvažniju stvar na svetu? Da čitam, pišem, da putujem i pričam o knjigama, samo zato što si razumela koliko mi to znači i što si, mudra kakva jesi, znala da život bez strasti, makar ona bila žongliranje asonancama i aliteracijama, postaje tek obično životarenje. Samo, ima nešto što sebi nikada neću oprostiti; što ti svakog jutra nisam češće šaputao – glasno, do neba na kome si sada – koliko sam te zaista voleo.
I ovo Vam može biti interesantno
.jpg)
