Izvor: Glas javnosti, 01.Jun.2010, 17:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Umro pisac Andrej Voznesenjski
MOSKVA - Jedan od najpopularnijih sovjetskih pesnika, Andrej Voznesenjski, umro je u 78. godini, javili su ruski mediji, ne navodeći uzrok njegove smrti.
Pesnik je inovativnim načinom pisanja oduševljavao čitaoce, ali je ujedno iritirao vlasti i nailazio na kritike svojih kolega. Sovjetski lider Nikita Hruščov mu je pretio da će ga proterati iz SSSR-a.
Voznesenjski je, poput Jevgenija Jevtušenka, poeziju čitao >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << pred publikom na stadionima, a njegova popularnost je izbledela sa porastom slobode medija i slabljenjem cenzure krajem 1980-ih godina.
Pripadao je pesničkoj avangardi "generacije šezdesetih". Tih godina Voznesenjski je svoje stihove govorio u Parizu i Minhenu, putovao u Italiju, Francusku i druge zemlje, a utisci sa tih putovanja pretočeni su u stihove njegovih pesama.
Njegove prve zbirke poezije „Parabola" i „Mozaik" objavljene su 1960. godine, a autor je, između ostalog, i zbirki „Antisvetovi" (1964), „Ahilovo srce" (1966), „Pogled" (1972), „Iskušenje" (1978), „Kazino 'Rusija'" (1997).
Po njegovim stihovima postavljene su predstave u Teatru na Taganki i u Lenkomu.
Početkom 1980-ih počeo je sa pisanjem proze.
Voznesenski je rođen 12. maja 1933. godine u Moskvi a sa 14 godina je svoje stihove poslao Borisu Pasternaku, koji ga je pozvao u goste. Taj događaj odredio je život budućeg pesnika, podsetila je agencija RIA Novosti.
Bio je dopisni član francuske Akademije Malarme, počasni akademik nekoliko međunarodnih akademija, od 1986. godine sekretar uprave Saveza pisaca SSSR-a, a od 1995. godine potpredsednik Ruskog PEN centra.
Dobitnik je više međunarodnih priznanja, između ostalog i glavne nagrade na Struškim večerima poezije, 1984. godine, a u Rusiji je nagrađen 2004. i 2008. godine Ordenom za zasluge za otadžbinu trećeg i drugog stepena.
