Izvor: Blic, 05.Dec.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ruke koje sve vide
Ruke koje sve vide
Da se zaista vidi, da se zaista čuje - nisu uvek neophodna razvijena čula vida i sluha. Dovoljne su ruke i dovoljan je osećaj za drugog. Tu vrstu sluha imali su zaposleni u Prirodnjačkom muzeju kada su rešili da izložbom 'Dodirnimo prirodu' u Galeriji na Kalemegdanu obeleže 110 godina svog rada, kao i Međunarodni dan osoba sa invaliditetom (3. decembar) i na nesvakidašnji, ovde i pionirski način približe eksponate sveta prirode svim posetiocima, bez >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << obzira na to koliko ih udovi i oči služe. I zaista, svi dodiruju...
Mnoštvo nežnih ženskih, sa lepim prstenjem, žilavih, starih i mlečnobelih, dečačkih ruku gladno opipavaju okamenjene puževe, vulkansku bombu, džinovsku kopnenu kornjaču, donju vilicu afričkog slona, fosilnu ribu, lobanju mrkog medveda iz Bosne, ali i lobanju pećinskog medveda, glavu australijskog krokodila, naizmenično klizajući preko pratećih legendi na Brajevoj azbuci. I ljudi vezani za kolica su tu, eksponati su niže postavljeni, a i sam pristup galerijskom prostoru je bolji neko ikada, zahvaljujući prilagođenom ulazu koji je omogućila Skupština grada Beograda.
- I kada na oko ničim nije hendikepiran, savremeni čovek je, u većini slučajeva, posebno u urbanim sredinama, gluv i slep za lepote i potrebe prirode, za njenu evoluciju i trajanje, mnogo duže od njegovog, za svoju odgovornost prema svemu živom i neživom na ovoj planeti. Samo još u umetnosti, pa i tu nedovoljno, senzibilitet prema prirodi je očuvan - primećuje Ljiljana Šop, zamenik ministra kulture, otvarajući izložbu.
- Godinama se, ne samo u muzeološkoj literaturi, raspreda o tome kako da fini materijal deponovan u muzejima bude svima pristupačan. U našoj praksi, iako više sporadično, slepi su u muzejima, ovde-onde, imali priliku da dodirnu eksponat. Prijatno nas je zato iznenadio projekat stručnjaka ovog muzeja kada su nas obavestili o izložbi. To nije prvina u ovoj zemlji, ali je učinjeno vrlo ambiciozno. Nadamo se da će i ljudi iz drugih muzeja slediti njihov primer - reči su člana IO Saveza slepih Srbije mr Ranka Burića, kojima pozdravlja prisutne.
Prilazi nam mladi čovek, pruža brošuru i izgovara: 'Ovo je za vas', i pri tom ništa ne traži. Reč je o profesoru Srđanu Đuriću, autoru Matematičkog rečnika za učenike oštećenog sluha. Brošura može svakome biti od koristi, a Đurić za 'Blic' kaže: 'Izložba je super, samo mi je žao što nisu prisutna deca oštećenog sluha. Znate, oni žive u jako zatvorenoj sredini. Treba više pažnje posvetiti takvim osobama. To su normalna deca, i ako sam ja mogao da završim uobičajene škole i postanem profesor matematike i računarstva, onda to mogu i druga deca oštećenog sluha. Samo su im potrebni slušni aparati, ali mali broj njih ima sredstava za to.'
- Ovo je javor ili klen, u Dalmaciji pod javorom podrazumevaju lovor, a evo je i lipa, lipa, lipa... i kralj orah - oduševljeno komentariše dok ispipava poređane oblice stabala gospodin Burić. Posle detaljnog upoznavanja sa eksponatima, pri izlasku iz galerije, on za 'Blic' kaže: - Dobivši određena sredstva, stručnjaci ovog muzeja su, na ovaj dan invalida, kad se mnogo pričaju prazne priče, uradili nešto konkretno. Ne kardinalna, ali dovoljna sredstva uložili su u multimedijalnu izložbu, sa svim onim što je neophodno. Znate šta, ja, koji se dičim da ponosno idem kroz ovaj život, moram da priznam da svima nama, i koji smo slepi i koji to nismo, ostaju nedostupne mnoge stvari. Kad bih ja mogao da pipnem tamo neku školjku sa dna okeana, o kojoj sam čitao, od Žila Verna pa do bioloških studija, o čijem obliku objektivno ne mogu imati pojma dok je ne pipnem?! Ova izložba neće rešiti sve moje probleme, ali se ja na njoj osećam kao građanin, kulturno integrisana osoba, slušam, čitam, opipavam.
- Oduševljena sam time da je posle postavke 'Kupačica' u Muzeju istorije Jugoslavije (pre četiri godine), kada smo mogli da dodirujemo skulpture, ovo prvi pokušaj, ali i realno približavanje eksponata svim ljudima. Lepo je i što su se konsultovali sa našim članovima prilikom kreiranja izložbe. Dolasci u Beograd slabovidih osoba iz unutrašnjosti neće više biti vezani isključivo za kontrole zdravstvenog stanja već i za ovu postavku. Gledaćemo i da je pokažemo u ostalim gradovima Srbije, jer ovo nije samo taktilni doživljaj. Napokon, doživljavamo da smo jednaki među jednakima - kaže Vesna Nestorović, predsednik Udruženja slepih i slabovidih Srbije 'Beli štap'.
Ljubica Jelisavac
