Izvor: Politika, 04.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ratna arhitektura dunavskih tvrđava
Kultura je neiscrpan resurs razvoja, upravo ono sa čim treba izaći pred sve obrazovanije i zahtevnije domaće i strane turiste. Ovo je donekle bila ideja na kojoj su insistirali organizatori "Dana evropske baštine" (DEB) iz Ministarstva kulture, naglašavajući da kulturni spomenici svojom lepotom i značajem mogu i treba da okupe mnogo ljudi. Kako bi to izgledalo u praksi? Udruženje građana "Kulturna mapa" i Skupština grada Beograda nedavno su organizovali kulturno-turističku turu "Ratna >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << arhitektura dunavskih tvrđava – putovanje u istoriju" koja se tematski savršeno uklopila u temu ovogodišnjih DEB – "Reke – tokovi nasleđa". Ovaj kulturno-istorijski izlet trebalo bi da posluži kao primer za to kako bi ovakvi događaji mogli da se priređuju u redovnoj kulturno-turističkoj ponudi.
Mirjana Milojković-Đorđević, predsednica "Kulturne mape", udruženja za promociju kulturnog nasleđa i podsticaj stvaralaštva, markirala je četiri tačke na jednodnevnom putu iz Beograda niz Dunav. Kratku istoriju Rimljana, Vizantinaca, Srba, Turaka i drugih naroda koji su koplja ukrštali pored Dunava, Mirjana Milojković-Đorđević počela je na Beogradskoj tvrđavi. Kalemegdan je za nacionalnu istoriju postao važan sa dolaskom despota Stefana i njegove svite u Beograd 1403. godine. Iako je Beograd pretvoren u srpsku prestonicu, posle smrti ovog vladara predat je Ugrima. Tako je naslednik despota Stefana morao sebi da potraži drugi prestoni grad. Izbor je pao na mesto na kome se Jezava uliva u Dunav.
– Smederevo je bio grad despota Đurđa Brankovića i njegove supruge despotice Irine Kantakuzin. Mali grad, odnosno despotska palata sa rezidencijom, dvoranom i sobama sagrađen je za samo dve godine, od 1428. do 1430. godine. Glavni arhitekta bio je Irinin brat Toma Kantakuzin i tvrđava je građena na tipično vizantijski način, u obliku nepravilnog trougla, istakao je Radisav Lukić, turistički vodič kroz Smederevsku tvrđavu, čije su kule rušene tokom brojnih osvajanja i bombardovanja. Desetak godina kasnije završen je i veliki grad u kome je živelo oko 5.000 stanovnika. Od njega su ostali samo bedemi. Na delimično očuvanim zidinama despotove palate pogled privlače bifore, lepo ukrašeni prozori sa dva okna, tipični za vizantijsku gradnju. Kada se posetilac popne strmim stepenicama koje se uvlače u uske prolaze i kada prođe pored kula za odbranu, njegova mašta raste i lako rekonstruiše život Srbije na srednjovekovnom dvoru, ugašen sa turskim osvajanjem Smedereva 1456. godine.
Za razliku od Smederevske tvrđave za koju se zna da su je gradili despot Đurađ i despotica Irina, Golubačka tvrđava je prekrivena debljim slojem istorijskih tajni. Kako je Mirjana Milojković-Đorđević nagovestila putnicima, Golubac, oslonjen na planinu Ridan, prvi put se u pisanim dokumentima pominje 1335. godine. Pretpostavlja se da je u tvrđavi na Dunavu bila smeštena ugarska vojna posada. Prelazi u srpske ruke oko 1410. kada su Ugri ustupili tvrđavu Stefanu Lazareviću. Iako je bilo planirano da se posle smrti Stefana Lazarevića grad vrati ugarskom kralju Žigmundu, tvrđava je pala pod tursku vlast, a onda postala tačka borbe između velikih sila.
Jedina turska tvrđava na ovom potezu je tvrđava Ram koja se nalazi u istoimenom mestu na obali Dunava. Zidana je za artiljerijsko oružje 1483. godine, svaka od pet kula imala je po tri otvora za topove. Sa pominjanjem sultana Bajazita II koji je naložio izgradnju Rama, završilo se "putovanje u istoriju". Organizatori su predložili da se kulturna baština promoviše i na ovakav način. Međutim, pre nego što turisti krenu ovom maršrutom, treba da znaju da je Turistička organizacija Smedereva tek od nedavno počela da se stara o Smederevskoj tvrđavi i da se u nekadašnjem velikom gradu još uvek nalaze neprikladni luna parkovi. U Ramu će ih sačekati najveća iznenađenja. Tu se pruža najlepši pogled na Dunav, ali je prilaz Ramu nepristupačan, tvrđava je zarasla u korov, a oko bedema je pobacano svakojako smeće. Interesantne storije o prošlosti u Srbiji se još uvek pričaju uz upozorenje posetiocima da paze gde staju.
[objavljeno: ]
