Izvor: Politika, 27.Nov.2011, 23:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prisvajanje srpskih pisaca u BiH
Suočeni smo sa činjenicom da u katalozima biblioteka u Federaciji BiH piše da su Kočić, Ćopić, Andrić. pisali bosanskim jezikom, kaže dr Mladen Šukalo
Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka – Uporna nastojanja bošnjačkih političara i pisaca da prisvoje srpske pisce u Bosni i Hercegovini, bila su povod Društvu članova Matice srpske u Republici Srpskoj da organizuju okrugli sto „Položaj srpske književnosti u BiH”. O ovoj problematici >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << razgovarali smo sa profesorom Filološkog fakulteta banjalučkog univerziteta dr Mladenom Šukalom.
„Suočeni smo sa nastojanjima da se u BiH srpska jezička i književna tradicija briše na različite načine. Kao primer, navešću samo slučaj jezičkog preimenovanja dela Petra Kočića, Ive Andrića, Branka Ćopića, Meše Selimovića i drugih u katalozima bosanskohercegovačkih biblioteka. Oni, po ovim katalozima, nisu pisali srpskim već ’bosanskim’ jezikom. Time se nastoji da se revalorizuje prošlost u saglasnosti sa aktuelnim političkim i nacionalnim intencijama. Mislim da je dovoljno istaknuti pogubnost ovakvih anahronih i nenaučnih nametanja po one koji im pribegavaju”, rekao je na početku razgovora za „Politiku” dr Šukalo.
On je dodao da „današnja razgraničavanja u književnosti nisu ništa drugo do uspostavljanja različitih nacionalnih književnih istorija”. „Nepune dve decenije se zalažem za uspostavljanja naučnih paradigmi koje će bilo koje oblike strasti svesti na minimum”, kazao je naš sagovornik.
Šukalo ističe da se prostor kao pojam ne može i ne treba isključivo definisati međudržavnim granicama, koje su više nego promenljive, a i zato što bi se onda, kada je recimo samo srpska književnost u pitanju, moralo govoriti i o srpskoj književnosti u Austrougarskoj, u Turskoj, u obrenovićevskoj Srbiji, titoističkoj Jugoslaviji...
„S druge strane, ovo pitanje nameće posredno i pitanje književnog života i problem periodizacije. Četvrto pitanje bi moralo da bude pitanje nacionalnog određenja pojedinih autora i trebalo bi ga formulisati na približan način mišljenju Feliksa Vodičke, ali, podrazumevajući pored ranije navedenih elemenata, i pitanja tradicije i kulturološke sredine. Ovde se mora naglasiti osnovni stav da nam nije cilj ni prisvajanje ni oduzimanje bilo čije tradicije, jer ni Ircima ni Englezima ne smeta što se Semjuel Beket proučava u okvirima francuske književne istorije”, jasan je dr Mladen Šukalo.
„Očigledno je da se ovde, svi suočavaju sa osnovnim problemom uspostavljanja relacije između pojedinačnog i opšteg u književno-istorijskim tokovima. Različita imenovanja, ali i njihova tumačenja, vrlo često imaju u sebi političku paradigmu kao pozadinu. Zato je nužno odbacivanje takve paradigme kao posledice dnevne politike”, poručio je dr Šukalo.
On smatra da je neophodan „pristup koji će biti zasnovan na isključivo književnim i naučnim premisama, adekvatnim književnosti koja nije državna”.
„Proučavanjem regionalizma u književnosti utvrđivalo bi se ono što jedan književni kompleks čini celinom, što bi moglo da omogući književni pristup književnoj istoriji, pogotovo u vreme uzburkavanja strasti stvaranjem ’državno-nacionalnih’ književnosti čemu smo danas svedoci, a ne bi se, mimo književnih elemenata, nametali bilo kakvi vanknjiževni aspekti kao vladajući”, naglasio je dr Mladen Šukalo.
B. Marić
objavljeno: 28.11.2011.
