Izvor: Politika, 22.Mar.2011, 23:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Moramo sve ponovo da izgradimo

Pre 15 godina bio je veliki zemljotres u Kobeu. Strašan. Posle toga smo ponovo izgradili grad i ceo sistem. Sada je sve veoma slično

Japanski arhitekta Su Fudžimoto bio je zvezda tek završenih drugih Beogradskih dana Orisa, održanih 18. marta u Domu sindikata. Iako je održao prvo predavanje, do samog kraja manifestacije u pauzama su mu prilazili studenti i mladi profesionalci. Želeli su da porazgovaraju, uspostave >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kontakt, da se slikaju s njim...

„Živim u Tokiju, a rođen sam na severnom ostrvu Hokaidu. Zemljotres je pogodio severoistočni deo Japana, pa to nije mnogo uticalo na tokijski areal, ali posle zemljotresa počeli su problemi sa nuklearkama. Svi smo zabrinuti. Ljudi u Tokiju nisu u panici. Vrlo je smireno i živi se svakodnevni život.”

Arhitekti su obavili veoma dobar posao u Japanu, a u vezi sa zemljotresom.

Japan je zemlja zemljotresa. Pre sto godina bio je veliki zemljotres u Tokiju i posle toga smo razvili tehnologije protiv zemljotresa. Sada imamo striktna pravila u vezi sa zemljotresima i građenjem. To je jedan od razloga što razvijamo dobre inženjerske ideje. Mislimo paralelno o arhitekturi i konstrukciji.

Mogu li japanski arhitekti ponovo izgraditi Japan?

Pre 15 godina bio je veliki zemljotres u Kobeu. Strašan. Posle toga smo ponovo izgradili grad i ceo sistem. Sada je sve veoma slično. Moramo sve ponovo da izgradimo. Možemo da napravimo novi koncept grada. Za novo ekološko, informatičko doba. Treba brzo da obezbedimo minimum funkcija, a u isto vreme da razvijemo nove vizije grada budućnosti. Ako budemo imali sreće, to ćemo kombinovati. Nadam se da će japanski narod uspeti da preživi i da nastavi posle ove tragične, užasne nesreće.

Vaša najnovija realizacija, biblioteka u Tokiju, sva je u konstrukciji i staklu. Zanimljiv je i odnos prema knjigama.

Bio je to vrlo težak izazov jer bibliotečki sistem dolazi iz zapadnog sveta. Takva vrsta biblioteka je nova za nas. Sistem biblioteka dolazi u Japan otprilike u isto vreme kad i moderna arhitektura. Ta institucija je sada na prelomnoj tački. Elektronske knjige i internet su mnogo toga preuzeli. U ovoj biblioteci pokušao sam da pronađem važnost i pravo značenje knjige. Mislio sam o lepom pultu za knjige. Ne o pultu za internet, već da se dodirne prava knjiga.

Moja biblioteka je na neki način šuma knjiga. Možete hodati kroz nju, kao kroz šumu. Možete se prepustiti i otkriti svoju knjigu, ili naći lep i udoban prostor. Takvo iskustvo vrlo je važno u biblioteci. Biblioteka je i mesto u kojem morate naći knjige. Potreban je sistematski raspored. Volim da kombinujem sistematičnost sa haotičnošću koja je nalik šumi.

Biblioteku čine ogromne police za knjige, a prostor je spiralan. Spirala je fantastičan oblik jer kad ste u centru okružuju vas sve vrste knjiga. Vrlo je lako naći knjige, a u isto vreme biblioteka je klasična forma lavirinta. Ako ne znate koju knjigu tražite onda se možete lako izgubiti u pozitivnom smislu te reči. Možete uživati u šetnji, u prebiranju po knjigama... To je dualitet, dvojno značenje spiralne forme: vrlo je sistematičan i u isto vreme haotičan lavirint.

Koliko dugo „živi” kuća moderne u Japanu?

Japanska arhitektura nije za večnost. Posle Drugog svetskog rata arhitekti su mnogo gradili i mnogo se rušilo. Bila je velika frekvencija građenja i rušenja, ali sada je ekološka era. Nije sve u promeni, promenili su se uslovi.

Koliko mislite da će vaše zgrade živeti? Nekoliko decenija, ili...?

Recimo, biblioteka. Klijent je rekao da treba da traje 50 godina. To nije ni tako kratko ni tako dugo. Za Japance je 50 godina života jedne zgrade jako dug period. A mogu da pretpostavim da je za zapadni svet 50 godina veoma kratak period. U Japanu su ove stvari realnost. Stambene individualne kuće traju najviše 20-30 godina. Vrlo je kratak „život” kuća kod nas. U Japanu je koncept otprilike isto važan koliko i arhitektura. Koncept može trajati večno. Ako je koncept dobar, onda će ga i posle 100 godina razumeti i ponovo pročitati ne bi li stvorili novu arhitekturu.

Koncept je zauvek, a zgrada za relativno kratak period. Možda u tome leži razlog što zapadni svet ne razume uvek Japance, što se divimo vašoj smirenosti i uzdržanosti... i imate poseban odnos prema prirodi.

To je deo japanskog tradicionalnog mentaliteta. Naš stav prema arhitektonskom konceptu inspirisao je Mis van de Roea i Korbizijea. Mi smo druga kultura ali smo poprimili neke elemente i od zapada. Prevodimo neke osnovne koncepte na našu kulturnu matricu. I naša mirnoća je bazirana na našoj hiljadugodišnjoj tradicionalnoj kulturi. Odnos prema prirodi je takođe zasnovan na japanskoj kulturi. Za nas priroda i stvari napravljene ljudskom rukom imaju jednaku vrednost. To se naročito vidi u našim vrtovima.

U kakvom ste bili odnosu sa investitorom biblioteke u procesu njenog projektovanja?

Ta biblioteka je za umetnički univerzitet u Tokiju. Klijent nije individua, već bord, što je bilo mnogo lakše za komunikaciju. Prvo su zahtevali biblioteku, i to lepu, fantastičnu biblioteku. Ali nisu znali šta je to. Ili šta je uopšte biblioteka. Tražili su uobičajenu biblioteku, a predložili smo im uz zadovoljavajuću funkcionalnost i kombinaciju funkcionalnosti i nečeg novog. Funkcionalnost je važnija u procesu traženja knjige, a onaj deo sa šumom i lutanjem predložili smo ne bi li se dobilo bogatije iskustvo biblioteke. Iskazali smo to oblikom biblioteke, kroz njen plan, a bord je posle mnogo diskusija to shvatio i na kraju su dozvolili da nastavim.

Kako su se osećali u njoj kad je izgrađena?

Mislim da su studenti i korisnici zadovoljni. Ona zadovoljava osnovne funkcije a ima i još nešto – iskustvo je različito od uobičajenog.

Snežana Ristić

objavljeno: 23.03.2011.
Pogledaj vesti o: Zemljotres u Japanu

Nastavak na Politika...