Izvor: Večernje novosti, 06.Apr.2013, 22:04   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Lečić: Đinđić bi pružio ruku Vučiću

DOK Srbiji gori pod nogama, pokušavajući da u (ne)mogućoj misiji izbori minimum dostojanstva za sebe i svoj narod na Kosovu, a ne izgubi putnu kartu za EU - u Sava centru se sprema pozorišni performans "Opomena", u podnaslovu "Deset godina posle, Zoran Đinđić". Za autorski projekat Branislava Lečića i grupe mladih ljudi Ministarstvo kulture je izdvojilo oko devet miliona dinara: posle Beograda i drugih naših gradova, videće je i publika u regionu. Jer, kako kaže tvorac predstave, Đinđić je bio političar evropskog formata.- Deset godina je okrugao broj, što bi u komunizmu rekli dve petoletke. Dovoljna šansa i prilika za sve. I za Zoranove saradnike i saveznike, ali i građane - kaže poznati glumac, učesnik u "plišanoj revoluciji", ministar za kulturu u "prvoj demokratskoj vladi Srbije", jedan od osnivača LDP, kasnije pokreta "Moja Srbija", pa i visoki funkcioner DHSS.* Danas niste ni u jednoj partiji, ali u Đinđićeve "recepte i uputstva" neopozivo verujete?- Siguran sam da bi njegov recept profunkcionisao, znao sam njegovu viziju i bio njegov prijatelj. Ne može niko da me laže. Setimo se onog bednog Miloševićevog kalupa da je špijun i izdajnik ili Koštuničinog da je kriminalac. Retka je prilika da jedan mali narod u jednom čoveku dobije filozofa, političara i velikog radnika. Njegova filozofija je bila filozofija promene: nije se završavala u knjigama. On je kamen temeljac ove zemlje, Božji dar koji je došao da nam pomogne. Ne mistifikujem ga. Ne podržavam nikakav mit i glorifikaciju. I on bi to prezreo, a verovatno to i radi odozgo...PRAVO NA MIŠLJENJE * S Ljubišom Ristićem radili ste dve predstave ("Vojna tajna" i "Tajna crne ruke"), a on je i dalje "persona non grata" na pozorišnoj sceni? - On je, svakako, izuzetna ličnost srpskog i jugoslovenskog teatra. Političko ponašanje ga je dovelo u ovaj položaj. Opredelio se za svoj put, napravio svoje pozorište, izolovao se. Možda je to njegovo pribežište. Ne posle deset godina, već posle pet, trebalo je da bude pozivan da radi. Ne samo da je to rediteljski zaslužio, nego u demokratskom društvu svako treba da ima pravo na mišljenje.* U ovakvim okolnostima, da je Đinđić na čelu Srbije, da li bi konačni rasplet situacije ostao izvan i njegove volje i moći?- Mi sigurno kao mali narod ne možemo da stanemo u red onih koji odlučuju, ali imamo pravo na sopstvene interese. Ipak, Zoran nije mirovao i ne bi pristao na to da nema rešenja. U istorijskoj smo klopci i veoma je teško proceniti šta je za nas racionalan potez... Svestan da bi moglo doći do istorijskog zastoja Srbije, on ne bi bio spreman na zaustavljanje. I Zoran je bio spreman da guta "žabe".* Koju bi progutao?- Radije bi pristao da sam guta nego da guta narod. Uvek je smatrao da su političari ti koji moraju da preuzmu žrtvu. Shvatao je prostu matematiku: da stajanje znači nestanak i smrt. Da svaki kompromis koji obezbeđuje život i trajanje daje priliku za opstanak. Onda sačekaj Srbine, neko bolje vreme. Neki retki političari su to ukapirali, mislim na Vučića. Neka to radi i iz sopstvene ambicije, ali podržavam svakog ko je spreman da napravi radikalne poteze da bi Zoranova vizija zaživela i Srbija postala moderna država.* Mislite li da postoji opasnost da se stvori kult ličnosti?- Postoji, generalno, ta opasnost. Posle deset godina Zoranova želja bi bila da niko, ni partija ni pojedinac, ne postane vlasnik te ideje. Verovao je da su partije samo sredstvo za podizanje građanske svesti, jer bez te svesti nema promene. Bio je redak političar koji je nastojao da menja svest i narod, a ne da mu podilazi. Vlast je video kao sredstvo za pokretanje reformi, a to je novina za Srbiju. Tražio je velika odricanja za lidere, tražio je da se ne bogate već da funkciju shvate asketski i budu primer u promeni.* Šta bi danas rekao za čoveka koji je, u međuvremenu, izrastao u respektabilnog lidera?- Mislim da bi pružio ruku Vučiću i svakom ko je drugačije mislio i radio, ako su počeli da rade za dobrobit Srbije. Bio je širok i tačan, nije bio na "ego tripu".* Kakva bi danas bila situacija sa Kosovom?- Kosovo bi mnogo pre bilo dovedeno u fokus, shvatao je da za Srbiju nije dobro što je to ostalo nerešeno pitanje. Đinđić je imao i ideju podele, ali je za neke ideje kasno. Kad nešto dođe u zastoj i blokadu, vreme ne radi za nas.* U "zastoju i blokadi" su građani Srbije, plaćajući visoku cenu tranzicije i ulaska u jedan nehumani kapitalizam?BILO JE PRITISAKA * Bili ste ministar kulture koji nije uspeo da "sačuva" ni ime ni obraz Ljubiše Jovanovića od partijskih drugova. Uprkos protivljenju velikog dela kulturne javnosti skinuto je njegovo ime s pozorišta u Šapcu?- Bilo je pritisaka jer u to vreme onaj ko se iz te politike oglašavao, negativno ga je konotirao... Nastojao sam da sprečim revanšizam. Demokratska vlast ne sme da ima osvetnički karakter, ali ministar je samo službenik vlade. Iako sam imao svest koja pripada staležu, politički uticaj je bio jači.- Promene do nečeg boljeg su bolne. Oni koji su se obogatili ne odriču se lako privilegija. Kad se to pitanje otvori, stiču se neprijatelji. Moćni, i materijalno i politički. Svako ko se u Srbiji osmeli da se suprotstavi krupnima, uvek je u opasnosti. Danas je dobar znak upravo takva vrsta akcije, jer država mora da štiti većinu.* Kako ocenjujete našu političku situaciju?- Bez obzira što smo u ozbiljnoj ekonomskoj krizi, zbunjeni, apatični, ponekad destruktivni - imamo alternativu. Vidim je u nekim potezima koji su dobri, radikalni, društveno neophodni. Nadam se da iza njih stoje dobre namere, mada sam oprezan budući da imam loše iskustvo.* Mislite, opet, na Đinđića?- To je priča o njegovim naslednicima. Nije bio suveren kome su potrebni naslednici. Obraćao se svima koji su sposobni da transformišu društvo. Svi smo ga izneverili. Na prvom mestu stavljam sebe, pitam se šta sam i da li sam nešto ozbiljno uradio da se njegov glas dalje čuje. A oni koji je trabalo da podnesu najveći teret, dobrim delom su kapitalizovali i njegovo ime i njegov rad.* Vodili ste pokret "Moja Srbija". Šta je "vaša" Srbija?- Izašao sam iz svake partije. Moja Srbija uvek ostaje moja, kakva god da je i uvek ću joj želeti najbolje. Nažalost,ostala je bez velike ideje. Umesto da se radilo na ustoličenju Zoranove vizije, radilo se na njegovom mitu... Mi smo se uključili u tokove. Nismo u prvim vagonima, ali jesmo u igri. S druge strane, još se oseća partokratski način razmišljanja. Demokratske partije su se umnožile, ali su ostale autoritarne. Malo je demokratije u demokratskim partijama. Prilično su "interesno" povezane.* A gde je tu narod?- Srbi su vitalan narod, bez obzira na sve. Naučili su da trpe, ćute i čekaju. Umeju da prepoznaju pravog, da vrednuju. Moramo vratiti solidarnost, ali ona traži iskrenu vlast. Danas smo svi radnička klasa. Zato nam je potrebna, više nego ikad, iskrena politička namera. U ovom narodu nije ukinut osećaj za pravdu, istinu, valjane ideje. Narod je spreman na mnoge žrtve, ipak, stalno imam utisak da ga varaju i lažu.* Ima li "konsenzusa" šta je patriotizam u Srbiji?- Trenutno nema. Moramo da postignemo konsenzus oko golog opstanka, a za to treba vizija. Srbija u prvi plan mora da stavi biološki opstanak i da sačuva kulturni identitet. To ne može bez ekonomskog napretka, a on traži kompromise. Hajde da gutamo "žabe" u odnosu na svet, a ne među nama! I Kosovo je jedna od tih "žaba". Moramo da održimo minimum kontakta sa Albancima zbog naših ljudi tamo, a onda i zbog cele Srbije.* Da se vratimo na predstavu "Opomena": rekli ste da je materijalna podrška Ministarstva kulture"ogroman test za aktuelnu vlast". Da li bi bilo demokratski da vi, hipotetički, kao ministar u nekoj novoj vladi podržite predstavu o Miloševiću?- Još nismo spremni i zreli za to, ali ima naznaka da idemo u tom pravcu. Možda u sledećoj fazi. Moramo da zadržimo iste kriterijume za sve, iako je jedan rušio državu a drugi hteo da je modernizuje. Publika je ta koja treba da sudi. Inače, dosta je političkih faktora koji su uticali na popravljanje imidža Slobodana Miloševića. Neuspešne reforme rađaju napoverenje, a i demokratija je za mnoge bila maska...* Imate li među neistomišljenicima, kolegama na umetničkoj i političkoj sceni, prijatelja?- To je civilizacijski minimum. Izazov je proveriti svoje mišljenje i u politici i u kulturi. Aleksandar Berček i ja se ne slažemo u mnogim stvarima, ali se družimo. Berček je veliki glumac. Njegovo neprisustvo u pozorištu je i njegov izbor: da je klima bolja, prvi bih ga pozvao da igra u teatru. Pitanje je, doduše, da li bi on hteo... U turbulentnom vremenu u kome se Srbija zatekla, ne može se živeti samo u svojim projekcijama. Treba da objedinimo pleme bez obzira na razlike. Ako nije bilo lustracije, neka bar ima konstrukcije. Nikoga ne možemo da se odreknemo. Ni nedarovitih, a kamoli darovitih. * Šta da daroviti rade sa 0,6 odsto budžeta za kulturu?- Mislim da je za ovu vladu poražavajuće da takav procenat ostane. U evropskim državama je minimum jedan odsto, dok sam ja bio ministar kulture procenat je bio 1,2. Znam da kultura u krizi najpre strada, i dok sam bio u vladi sve je bilo preče od kulture. Ali, ako je ne sačuvamo onda smo na vratima sopstvenog nestajanja. Ovde je reč o očuvanju duha srpskog naroda.
Pogledaj vesti o: Izbori,   Evropska Unija,   Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija

Nastavak na Večernje novosti...