Izvor: Politika, 04.Jan.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Igra pokreće život
Da naša publika, kojim slučajem, dobije mogućnost da vidi predstavu "Ecodoom", sigurno bi u njoj uživala
Vera u život pokreće život. Zaleđena balerina topi svu mržnju ovog sveta, odleđuje stakliće smrti i igra za život.
Ova priča bi delovala melodramatično da je izmišljena. Ali nije. Istiniti događaj, po kojem je napravljena predstava, desio se za vreme Drugog svetskog rata. Suštinska priča koja opisuje moć ljudskog bića da verom i ljubavlju pobedi >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << smrt.
Ovu optimističnu poruku poslala nam je plesna grupa "Dance Company" Rami Beera, koreografa i umetničkog direktora iz kibuca Gaaton, u Izraelu. Na decembarskom festivalu plesa u Tel Avivu, za pet dana koliko je trajao, prikazano je tridesetak predstava, uglavnom u "Suzan Delal Centru za igru i teatar", velelepnom zdanju lociranom u srcu grada, u blizini stare luke Jafa. Od svih koje su viđene, izdvajam pomenutu predstavu "Ecodoom", ili "Sudbina u Božijim rukama".
Jehudit Aron, osnivačica plesne grupe "Dance Company", bila je zatočenica jednog od nacističkih logora za vreme Drugog svetskog rata. Za Božić joj je naređeno da pleše pred gazdama, nacistima. Nadajući se da će je ubiti i tako joj prekratiti logorske muke, Jehudit je odbila da igra. Ali je nisu ubili, već joj odredili kaznu: moraće satima, bez odeće, da ostane na mrazu, po ledu.
Izrael je zemlja u kojoj se čovek s Bogom družio, komunicirao i suprotstavljao mu se.
Da bi preživela i Jehudit je morala s Bogom da se sretne.
Obasjana ledenom mesečinom, okružena nacistima, polugola devojčica okrenula je pogled ka nebu, šapnula: "Ako preživim logorski mraz, posvetiću život igri" . Zavetovala se Bogu. I, desilo se: kresnula nevidljiva iskra, iz neba – u srce.
Predanje kaže da "vera pokreće volju, volja pali vatru, a vatra stvara svetlost."
To je "delirijum lucidnosti", kako je Džejms Džojs u romanu "Uliks" definisao mistični doživljaj čoveka.
Predstava "Ecodoom" započinje biblijskom scenom koja nikad nije napisana: žensko telo sabijeno u drveni sandučić, usađen u koren razgranatog, zelenog drveta. Drvo, koje je prvobitno zasadio sam Bog, slika je Božja. Božije snage urastaju u svaki oblik života na zemlji. Pa i tamo, u okruženju bodljikave žice. Dok vojnici pevaju dečiju pesmicu: "Liebe schvester comm zu mir..." i odbrojavaju poslednje trenutke devojčinog života, dešava se čudo: ljudsko biće dobija nadljudsku snagu. Podiže se iz samrtnog sna.
Duboka vera pobeđuje sve. Jehudit Aron je preživela. I stigla u kibuc Gaaton. Tu je našla mir i osnovala igračku grupu. Njenu fascinantnu životnu priču ispričao nam je njen učenik, koreograf Rami Beer.
U prošlom veku Isidora Dankan je publiku razmaženu, naviknutu da uživa u romantičnim pokretima klasičnog baleta, uznemirila svojim oštrim, isprekidanim kretnjama, naglim i disharmoničnim. Unela je oštar, hladan dah novog vremena u teatar. Tada se, malo ko, nadao, da će novi vek biti, vek surovosti i otuđenja.
"Jao onome", kaže jevrejski prorok, "ko se odvoji od prirode i zasnuje nezavisan život: uvenuće, sasušiće se jer se isključio iz velikog lepog poretka kosmosa. Umetnost je prepuna ovakvih odvojenih ljudi koji venu, ali je prepuna i drevna sila koja trza nazad čoveka".
Mada plešu surovije od Dankanove, mada im stil igre čine i pokreti isprekidani, otuđeni, čak i iskrivljeni paničnim napadima neurastenije – bolesti ovoga doba, plesači "Dance Company" grupe iz kibuca, duboko uzbuđuju gledaoce. Njihova igra je živa, romantično odigrana. A njihova poruka, duboko čovečna, katarzični spektakl.
Prava, istinita umetnost koja iz srca polazi, zagonetna je sposobnost koja uzdiže život, uči, da je život radost čiji čar prosijava kroz čoveka. Umetnost, to je, "zapravo, metafizička delatnost života", kaže Niče.
Da naša publika, kojim slučajem, dobije mogućnost da vidi predstavu "Ecodoom", sigurno bi u njoj uživala, kao što bi se i svi rodoljupci složili sa stihovima izraelskog pesnika Abrahama Šlonskog: "Moglo bi biti i lepšeg mesta nego što je ovo, ali lepšeg nema". Jer umetnost opisuje kolektivna osećanja, kolektivan čin.
Vesna Janković
[objavljeno: 04.01.2007.]
