Izvor: Politika, 17.Apr.2012, 23:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Genetski kod Londona
Izložbom koja predstavlja pedeset godina graditeljstva ove metropole sutra počinje Beogradska nedelja arhitekture
Londonu možda nedostaju formalnost i pravilnost Pariza ili Berlina, zato što je relativno neplanski građen, ali mu ne manjka raznovrsnosti i vitalnosti. Upravo stoga ovaj grad ima sasvim poseban karakter, napisao je Piter Marej (Odbor Kluba arhitekata Velike Britanije) neposredno pred sutrašnje otvaranje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << izložbe „Pedeset godina arhitekture Londona”, čiji je kustos. Ova postavka, koja se otvara u galeriji Progres, u 19.30 sati ujedno je i centralna u okviru Beogradske nedelje arhitekture, koju će, pored nje, činiti i brojni drugi sadržaji.
Više od 270 fotografija velikog formata prikazuju rast Londona kao globalne prestonice arhitekture u periodu od 1960. do 2010. godine. Podeljena u pet dekada, uz glavni akcenat stavljen na poslednjih deset godina, izložba će, hronološkim redosledom, prikazati više od dvesta zgrada koje su obeležile istoriju modernog graditeljstva ovog grada. Među njima su Centerpoint, Gerkin, galerija „Dalvič”, Tejt Modern, zgrada „Ekonomista” i poslovni centar „Kanari Vorf”. Dobar način da se i praktično uvidi kako je ova privlačna metropola evoluirala od raznih sela osnovanih oko centralnog, istorijskog jezgra i to na principu poznatog engleskog pragmatizma, uticajnog i na polju arhitekture. Dokaz tvrdnji upravo je veliki požar koji je London zadesio 1666. godine.
– Iako je već nakon nekoliko nedelja od razaranja dizajniran veliki razvojni plan, baziran na kontinetalnim modelima, trgovci su bili užasno nestrpljivi da ponovo pokrenusvoje biznise. Nisu mogli da čekaju da se plan realizuje pa su počeli izgradnju novih zgrada maltene odmah. Uz to, sela u okolini centra širila su se prema spolja dok se nisu spojila u jednu veliku celinu. Opštine Londona baš zbog toga kako su nastajale i danas imaju svaka svoje posebnosti. To je trgovački grad i arhitektura zaista to i odražava, objašnjava Marej, arhitekta koji trenutno predsedava „Vordserču” – globalnom marketinškom i brending kompanijom specijalizovanom za arhitekturu, a koji je veći deo svoje karijere posvetio približavanju arhitekture široj javnosti, pored plodonosnog rada na polju izložbi i uredništva brojnih stručnih izdanja.
Direktna inspiracija za ovu izložbu, kako nam kaže, bila je knjiga „Novija britanska arhitektura” koja je objavljena 1947. a čiji je cilj bio „priprema za vreme kada se ponovo mogu graditi lepi objekti povratkom progresivne evolucije u gradnji”. Imajući u vidu distancu, postavka ima kvalitetviše – nepristrasno predstavlja sadržaje iz perioda procvata i nazadovanja, dovodeći u pitanje pretpostavke o nekim zgradama, pozivajući publiku na razmišljanje o novim interpretacijama.
Veliko iskustvo u struci Marej je stekao, između ostalog, i putujući, o čemu je govorio u jednom od intervjua datog britanskoj štampi. „Bitno je videti kako druge kulture rešavaju probleme i kako dolaze do rešenja, kako bismo iz toga nešto naučili, jer gradovi su umnogome posledica genetskog koda nekog mesta”, jedna je od njegovih misli zabeleženih tom prilikom. Sve u prilog stvaranja imidža jednog grada. Za kraj je izdvojio nekoliko zgrada širom sveta koje treba videti u svakom slučaju:
– Znamenitosti privlače ljude, bez obzira na to da li su katedrale ili oblakoderi. Ne bi trebalo propustiti Sidnejsku operu, Duomo u Firenci, Pjacu del Kampo u Sijeni, Ponte Vekio u Veneciji, zgradu Sigram u Njujorku, Nojes museum u Berlinu, Alhambru u Granadi, Crkvu svetlosti u Osaki...
Izložbu će pratiti i predavanja, stručna vođenja, kao i dečja radionica „Grad i svetlost” u realizaciji Centra za promociju nauke.
M. Dimitrijević
objavljeno: 18.04.2012
