Izvor: Politika, 18.Jul.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Film su emocije
Palić - Uručenjem nagrada "Aleksandar Lifka" našem filmskom stvaraocu Ljubiši Samardžiću i istaknutom mađarskom reditelju Ištvanu Sabu u ponedeljak uveče svečano je otvoren 14. festival evropskog filma Palić 2007. Ištvan Sabo (69) nije krio da je počastvovan nagradom koja nosi Lifkino ime, a dodeljuje se za doprinos evropskom filmu. Skroman, ali ipak svestan sebe i svojih dela, on ne krije da je dosta zadužio evropski film.
Sabo je diplomirao na Filmskoj akademiji u Budimpešti >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << 1961. godine i kao jedan od najtalentovanijih studenata odmah se pridružio studiju Bela Balaž. Za svoje prve radove je hvaljen i nagrađivan, a usledila je bogata, uspešna karijera. "Mefista" je snimio 1981. godine po romanu Klausa Mana i ovo delo mu donosi mnoge nagrade, priznanje za scenario u Kanu i "Oskara" za najbolji strani film. Usledili su "Pukovnik Redl" (nagrada za režiju u Kanu), "Hanusen", "Sunshine", "Taking sides", "Kao Julija"... Sabo snima i danas, čita, posmatra svet i uči, možda najvažnije lekcije.
Izjavili ste "Istorija je za mene, zaista, učiteljica života", a to pokazujete kroz filmove, od "Mefista" do danas. Kakvu ste lekcije upamtili?
Naučio sam mnoge lekcije. Najvažnije je da čitate o prošlosti, da se trudite da shvatate vreme u kojem živite i da sačuvate sebe. Mnogi pametni ljudi su se trudili da promene svet u kojem su živeli. Neki su stradali, a oni koji nisu uspeli su se povukli. Svima njima se divim jer su se trudili. Ja nisam toliko hrabar, ali nastojim da govorim kroz svoje filmove. Oni govore ono što sam naučio i što učim još uvek, možda u ovim godinama i najtemeljnije.
Šta sa liderima i političarima koji danas prave neku novu istoriju? Ne čini li Vam se da oni ne gledaju u prošlost ili da ne žele svetliju budućnost?
Njihov problem je što mnogo žele i sve to žele sada. Njih ne zanima istorija. Ponašaju se tako jer misle da oni kreiraju istoriju. Možda to i rade, ali će o tome suditi neki pametni ljudi tek za 50 ili 100 godina. Sećate se, u "Mefistu" sam govorio o umetniku oportunisti. Pre dolaska Hitlera na vlast bio je levičar, onda se okrenuo nacizmu, a na kraju je ismejan kao klovn. Ovakvih primera danas imate mnogo. Umetnici, novinari i neki pametni ljudi trebalo bi da svedoče o vremenu, analiziraju i kritikuju. Politika i umetnost se ne vole, ali dnevna politika dosta utiče na umetnost.
Pre 17 godina ste bili predavač na Beogradskoj filmskoj školi na Fakultetu dramskih umetnosti. Da danas predajete na nekoj takvoj školi šta biste savetovali studentima?
Najvažnija stvar koju sam naučio o filmu je da moramo da budemo pripovedači u slikama, kako da damo priču, prenesemo je na platno. Slikari koriste boje, platno i četkicu, književnici reči, muzičari note i melodije, a filmski autori sve to objedinjuju. U pričanju priče dosta pomaže ljudsko lice, gestikulacija, grimasa i emocija. To lice pripada nekome, ima energiju koja se prenosi na gledaoce. Znate, ima odličnih scenarija, ali oni su upropašćeni. Ti scenariji imaju dobre likove, ali su to loši filmovi jer su neuverljivi. Potrebni su glumci koji su sposobni da životnu energiju unesu u lik. Scenario je samo deo filma kroz koji životna lica glumaca komuniciraju s publikom. Potrebne su emocije i ideje da bi se publika identifikovala s likovima. Ako su glumci dobri i ovo znaju, imamo dobar film.
Mislite li na Klausa Mariju Brandauera i Anet Bening?
Da, na njih dvoje, apsolutno. Međutim, mislim i na Glen Klouz ili Ralfa Fajnsa, ili mnoge evropske glumce koji nisu mnogo poznati publici. Oni imaju pojavnost, lice, znaju da prenesu emociju, da povedu publiku u dvosatnu filmsku igru. Anet Bening je bila maestralna u filmu "Kao Julija". Kada sam doneo odluku da režiram taj film, znao sam da to mogu samo sa njom. Kada je gledate kako tumači glavnu junakinju apsolutno joj verujete, bez obzira da li je depresivna i tužna, da li histeriše ili je srećna i glumi na sceni, ili glumi u životu. Ona zna da pruži emociju i ima meru.
Pripremate novi film. I dalje ste verni adaptaciji romana?
Volim da čitam i tražim romane koji bi dobili ekranizacijom ili adaptacijom. "Putovanje po mesečini" je izuzetan roman predratnog mađarskog pisca Antala Šerba. Verujem u taj scenario i film, apsolutno sam mu posvećen i on je moj povratak Mađarskoj, koju realno, nikada nisam napuštao.
-----------------------------------------------------------
Bioskopi neće umreti
Kakva je budućnost filma i bioskopa?
Ne verujem da će film umreti. Bioskopi su nam neophodni. Kada su decembra 1896. godine braća Limijer predstavili prve pokretne slike, otvorena je nova era komunikacije. Živo ljudsko lice je prikazivalo emocije koje putuju sa jednog mesta na drugo. Pokret je preplavio publiku. Od tada do danas film živi, preživljava. U budućnosti će postojati nove forme komunikacije, ali će film opstati. Danas imamo televiziju, kompjutere i internet, pa i dalje idemo u bioskop. Preživela je i knjiga, pa će i film.
[objavljeno: ]
