Izvor: JUGpress.com, 22.Dec.2025, 12:02
Stav: Nepriznavanje diploma Kosova od strane Srbije
PREŠEVO
Piše: Nehat Hyseni
Nepriznavanje diploma koje izdaju obrazovne institucije Republike Kosovo predstavlja jedan od najtrajnijih i najsistematičnijih oblika institucionalne diskriminacije Albanaca u Preševskoj dolini. Ova praksa nije samo tehnički ili administrativni problem, već dobro osmišljena državna politika sa direktnim posledicama po profesionalni, društveni i ekonomski život albanskih građana. Nakon 1999. godine, a naročito nakon proglašenja >> Pročitaj celu vest na sajtu JUGpress.com << nezavisnosti Kosova 2008. godine, hiljade mladih Albanaca iz Preševa, Bujanovca i Medveđe školovalo se na javnim i privatnim univerzitetima na Kosovu.
Međutim, njihov povratak u rodni kraj bio je praćen nepremostivom preprekom: odbijanjem državnih institucija Srbije da priznaju njihove univerzitetske diplome. Takozvani postupci „nostrifikacije“ diploma pretvoreni su u blokirajući i diskriminatorski mehanizam. Karakterišu ih dugi rokovi, visoki finansijski troškovi i proizvoljni kriterijumi, koji u praksi čine priznavanje diploma gotovo nemogućim. U mnogim slučajevima, zahtevi se razvlače godinama ili se odbijaju bez jasnih pravnih obrazloženja.
Ovakav selektivan pristup suprotan je osnovnim principima jednakosti i nediskriminacije, zagarantovanim Ustavom Republike Srbije i međunarodnim konvencijama o ljudskim pravima koje je Srbija ratifikovala. Istovremeno, diplome univerziteta iz Srbije priznaju se na Kosovu automatski, bez dodatnih procedura i administrativnih barijera, što dodatno produbljuje institucionalnu nejednakost i asimetriju. Nepriznavanje diploma ima teške društvene i ekonomske posledice.
Visokoobrazovani mladi Albanci ostaju nezaposleni ili su prinuđeni da rade poslove koji nemaju veze sa njihovom strukom. Mnogi od njih, suočeni sa nedostatkom perspektive, odlučuju se za emigraciju na Kosovo ili u zemlje Evropske unije, čime se dodatno ubrzava demografsko pražnjenje Preševske doline. Ova diskriminatorska politika direktno pogađa i lokalne institucije. Javna uprava, obrazovanje i zdravstvo u opštinama sa albanskom većinom pate od nedostatka stručnog kadra, ne zbog manjka kvalifikovanih mladih ljudi, već zbog institucionalnog odbijanja da im se omogući zapošljavanje.
U tom kontekstu, nepriznavanje diploma postaje tiho, ali veoma efikasno sredstvo za ograničavanje profesionalnog napredovanja Albanaca i za sprečavanje stvaranja domaće intelektualne elite. Takva situacija stvara začarani krug društvene i ekonomske marginalizacije, čineći stvarnu integraciju Albanaca u državni sistem Srbije praktično nemogućom. Čak su i povremeni pokušaji rešavanja ovog problema kroz politički dijalog ili tehničke sporazume uglavnom ostali na deklarativnom nivou.
Do danas ne postoji funkcionalan i pravedan mehanizam za uzajamno priznavanje diploma između Srbije i Kosova, uprkos posredovanju Evropske unije i javno iskazanim obavezama obe strane. Na taj način, nepriznavanje diploma sa Kosova nije samo kršenje prava na obrazovanje i rad, već i oblik institucionalizovane etničke diskriminacije. Ono služi kao instrument za slabljenje albanskog prisustva u Preševskoj dolini i za sprečavanje njenog dugoročnog razvoja.
I ovo Vam može biti interesantno
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
