Izvor: Politika, 26.Jun.2011, 12:58   (ažurirano 02.Apr.2020.)

„Atomski udar” Čole na Ušće

Popularni pevač održao koncert pred oko 80.000 ljudi, koji su od početka pali u potpuni trans

„Čolo, volimo te”, vikale su i devojke i dame u najboljim godinama dok su sinoć čekale da Zdravko Čolić izađe na koncertnu scenu na Ušću. Verovatno barem pomalo na njihovu žalost, da bi mu iskazale ljubav – morale su stati u red, i to red od oko 80.000 ljudi, koji su se sjatili na svirku.

Gotovo kao za inat kad se uzme u obzir da je sinoć bio sve samo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ne napušten i usamljen, Čolić je, kao što je i najavljeno, spektakl kojim je obeležio četiri decenije karijere otvorio pesmom „Sinoć nisi bila tu”, s kojom je nekada davno počeo samostalno da nastupa. Simbolično, kao poruka za još mnogo uspešnih godina koje su nesumnjivo pred jednom od najvećih balkanskih muzičkih zvezda, sledeća pesma je bila „Produži dalje”, na koju je publika, nimalo zamorena prvim izlivom oduševljenja koji joj se oteo čim se Čola pojavio na bini, odgovorila blaženom masovnom histerijom. Ljudi su pali u potpuni trans, istovremeno se i smejali i puštali suze, razmenjivali poljupce ne prestajući da igraju. Ali, koliko god glasni bili, vriskove je, bez obzira na to što ni vetar nije pomagao ton-majstorima, bez problema nadjačavao savršen zvuk sa scene.

Poludeli su, ali na mnogo neprijatniji način, i oni koji su posle početka koncerta još uvek bili pred vratnicama i pokušavali da se probiju kroz gužvu i uđu na svirku.

– Je li moguće da je ceo Beograd stao na ovu livadu, samo za nas nema mesta – komentarisali su u redovima.

Ceo Beograd nije došao, ali je pristiglo i mnoštvo iz ko zna koliko gradova raznih zemalja bivše Jugoslavije, što su otkrivali prepoznatljivi akcenti koji su se mogli čuti na svakom koraku. Juče je bila godišnjica početka raspada nekada jedinstvene države. Koncert na Ušću je poslužio da se „rastavljeni supružnici” na godišnjicu razvoda ponovo sretnu i podsete se nekih od najboljih trenutaka zajedničkog života, čiju ranu naivnost i spontani idealizam oličava Čolić. Uostalom, posle Tita, belo odelo ne pristaje najbolje Goranu Bregoviću, koliko god ga on uporno navlačio, nego upravo Čoli, mada je svirku sinoć odlučio da „lansira” noseći crnu kombinaciju.

Na to odelo Čolić je u jednom trenutku prislonio akustičnu gitaru i zasvirao uz bend, podsećajući da on nije samo harizmatični izvođač nego i autor mnogih pesama koje je objavio na poslednjih nekoliko albuma. Mada, verovatno je i njemu, koliko i publici naviknutoj na njegovo istrčavanje maratona na svakom koncertu, bilo neobično što ne juri s kraja na kraj bine, nego stoji uz mikrofon „zarobljen” na stalku dok su mu ruke zauzete prebiranjem po žicama.

„Marakanu” je u Čolić protekloj deceniji punio dvaput, čime je pokazao da je jak i omiljen kao Crvena zvezda u svojim najboljim danima. Sinoć je napunio Ušće, kao što su to učinili „Rolingstonsi”, čime se, barem po popularnosti, stavio rame uz rame sa jednim od najvećih rok bendova svih vremena. Tako se pokazalo da nisu daleko od istine Čolićevi obožavatelji kada ga nazivaju balkanskim Elvisom Prislijem. Kao što je Prisli bio bluzer pokvarene mašte sa američkog Juga i šlager-zabavljač iz Las Vegasu, Čola ume da bude erotičan na ivici šarmantnog bezobrazluka i dirljivo sentimentalan. I jedno i drugo mu i dalje podjednako dobro pristaje bez obzira na godine.

Kada je već on večiti mladić, ni njegovoj staroj publici, koja ga pamti iz zlatnih sedamdesetih godina prošlog veka i odavno je prestala da ide na koncerte sem na one gde se sedi u udobnim salama, nije preostalo ništa drugo nego da se sinoć pomeša sa gomilom mladih obožavatelja i uputi na Ušće, u nimalo komfornu gužvu na ogromnoj poljani. Uoči koncerta, delovalo je kao da se nepregledne nove „rečice”, sastavljene od mnoštva ljudi, slivaju tamo gde se susreću Dunav i Sava, da bi po završetku spektakla dve moćne reke naizgled eksplodirale od prevelikog priliva i po okolini izbacile natrag „bujice” posetilaca, koji su se, nogu lomnih od tročasovnog plesanja, vraćali domovima.

Svi parkinzi u širokom krugu oko mesta koncerta, uključujući i one kod Sava centra i hotela „Interkontinental”, bili su zakrčeni već satima pred početak nastupa, na svakom stajalištu autobuskih linija koje vode ka Ušću tiskale su se desetine ljudi, preko Brankovog mosta se milelo ne samo u automobilima nego se jedva napredovalo i peške, pošto su se pridošlice suočavale sa povorkama koje su se na obe strane trotoara već otegle maltene do druge strane reke. Čovek praktično nije ni mogao da vidi bilo šta van gomile u kojoj se zatekao. Samo bi pratio korake ostalih, nadajući se da oni na njenim krajevima, koji još mogu da nazru kuda se kreću, znaju tačno mesto gde treba stići.

U gužvi su se mešale devojke u izlizanim farmerkama i odrpanim patikama, ali i one na štiklama u kojima bi bilo naporno hodati i niz Ulicu Strahinića bana, kamoli po Ušću. Stapanje raznih generacija je bilo još upadljivije a, uz zrele gospođe i tinejdžerke, čikice i momčiće, nije manjkalo ni dece od svega nekoliko godina, sklupčane u naručju roditelja i kasnije, kada je koncert počeo, ljuljane u ritmu kojim su mame i tate pocupkivale.

Jedino bi masovno bekstvo pred udar atomske bombe izazvalo veći krkljanac. A ovde se „udar bombe” i očekivao – ne naprosto vrhunski spektakl, kakve Čolić, poznat po besprekornom profesionalizmu, neizostavno priređuje, već i siloviti talas energije koju on prenosi na publiku od prvog trenutka kada izađe na binu. U tome ni sinoć nije podbacio.

Dve verzije koncerta na televiziji

Koncert Zdravka Čolića je prenosila Radio televizija Srbije. Za to vreme, Prva srpska televizija je takođe pustila Čolićev nastup, ali onaj u Sarajevu 2007. godine. RTS je odmah porukom preko ekrana upozorio gledaoce da konkurentska stanica zapravo emituje stari snimak a ne spektakl na Ušću.

V. V.

objavljeno: 26/06/2011
Pogledaj vesti o: Zdravko Čolić

Nastavak na Politika...