Izvor: Blic, 19.Jan.2008, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na crno rade više od 10 godina
VALJEVO - Zahvaljujući akciji Odeljenja inspekcije rada za Kolubarski okrug, 218 radnika koji su otkriveni da rade neprijavljeni dobilo je posao. Niko nema ni približan podatak koliko u Valjevu ima ljudi koji platu zarađuju na crno, ali su kontrole pokazale da ilegalaca ima u svim sferama, od berača voća do voditelja u lokalnim medijima. Svi se žale da je rad na crno najsličniji robovlasničkom.
Od oko 8.500 firmi >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u Kolubarskom okrugu, inspektori su u 2007. godini obavili 2.336 nadzora, a u njima je otkriveno 469 neprijavljenih radnika.
- Po zakonu tako zatečeno lice automatski je zasnovalo radni odnos stupanjem na rad. Nažalost, u praksi nije uvek tako, jer zasnivanje radnog odnosa je stvar lične volje zatečenih na radu, pa je od tih 469 ljudi stalan posao prihvatila polovina njih - kaže za „Blic" načelnik Inspekcije rada Aleksa Milošević.
Najviše ilegalaca je na gradilištima, trgovini i na sezonskim poslovima, poput rada u hladnjačama ili sakupljanja voća.
- U građevini se ljudi angažuju za svakojake poslove. Rad na crno je masovan i u privatnim malim trgovinama. Mnogi od njih rade tek desetak dana, a kad dođe vreme za platu, dobijaju otkaz i na njihovo mesto dolaze drugi, tako da trgovine stalno kontrolišemo - kaže Milošević.
- Veliki je problem što radnici pristaju da rade u korist svoje štete, jer umesto staža i prava na penziju dobijaju nešto veću platu na ruke. Mnogi traže zaštitu tek kad dobiju otkaz, ali u tom slučaju nadležan je isključivo sud, gde treba da dokažu da su uopšte radili. Imali smo slučajeve da nam se neprijavljeni radnici javljaju i posle dve godine pošto ih je poslodavac kod kojeg su radili na crno otpustio - kaže načelnik Inspekcije rada.
Iako su brojke ilegalaca nepoznate, javna je tajna da, pored gradilišta i prodavnica, u velikom broju valjevskih butika u drugoj smeni rade samo neprijavljene devojke, da su u kafićima posle 17 sati uglavnom konobari i šankeri na crno, da ljudi koji čitaju želje i čestitke na pojedinim radijima nemaju ni dana staža u radnoj knjižici, te da se dešava da kod konfekcionara koji šiju u privatnim kućama bude i po 10 ilegalno upošljenih šnajderki.
- Često se dešava da kada nekog od nezaposlenih sa evidencije pozovemo na razgovor za posao, dobijemo odgovor od ukućana da on već radi. Imamo primera da neki od njih već dve godine rade ilegalno, uz objašnjenje da od nečega moraju da prehrane porodicu. Ljudi, praktično, pristaju na neprijavljeni rad i za samo 1.000 dinara više keša - kažu u valjevskoj Službi zapošljavanja.
Sagovornici „Blica", neprijavljeni radnici, koji su želeli da ostanu anonimni, pričaju da je rad na crno najpribližniji robovlasničkom odnosu.
M. (34) je počela da radi posle završene srednje ekonomske škole, ali od 14 godina provedenih u buticima, trafikama ili zanatskim radnjama, ima samo dve godine upisanog radnog staža.
- Uvek sam radila za minimalac. Kad radiš na crno, odmor ne postoji, a ako ga i dobiješ, nije plaćen i moraš da te dane nekad odradiš. Prekovremeni rad se podrazumeva, a nije plaćen, dakle, čista eksploatacija. Svima su usta bila puna obećanja da će me prijaviti, ali posle tri meseca mi je bilo jasno da niko to ozbiljno ne misli - kaže M. koja je sada stalno zaposlena u jednoj većoj valjevskoj fabrici.
R. (33) je građevinac koji je posle posrtanja nekada uspešne „Jablanice" bio primoran da se lati nadnice.
- To je ilegala sa stalnim rizikom da te inspekcija uhvati ili da se gadno povrediš na građevini, ali od nečega se mora živeti. U ovom poslu svi se znaju, pa ako prijaviš gazdu, bićeš primljen na određeno, ali je plata manja, a kad daš otkaz, obeležen si da te niko ne angažuje za sledeći posao. S druge strane, preduzimači ne pitaju da li si zdrav i da li možeš da budeš na krovu 12 sati. Sve to bez osiguranja ili zdravstvene zaštite - kaže R.
Treba kažnjavati poslodavce
Najveća izrečena kazna u Kolubarskom okrugu zbog zapošljavanja ljudi na crno prošle godine je bila 600.000 dinara.
- Na kazne se žale poslodavci, sud nekada kazne preinači i u opomenu, ali se onda i mi žalimo, jer samo oštra i dosledna kaznena politika, uz stalno edukativno i preventivno delovanje, može da suzbije ovu negativnu pojavu - kaže načelnik Inspekcije rada Aleksa Milošević.
.jpg)
