Izvor: Studio B, 01.Nov.2014, 10:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Svetska vlada u senci" zaseda u Beogradu
U Beogradu je u toku sastanak evropskog ogranka Trilateralne komisije. Skup traje tri dana a okuplja članove svetske ekonomske elite. Kao i uvekzaseda iza zatvorenih vrata i već četiri decenije važi za svojevrsnu "svetsku vladu senci".
Premijer Srbije Aleksandar Vučić rekao je, na otvaranju 38. zasedanja Trilateralne komisije u Beogradu, da je članstvo u EU glavni cilj spoljne politike Srbije i poručio da će sledeće godine napredak zemlje biti još vidljiviji. Trilateralna >> Pročitaj celu vest na sajtu Studio B << komisija, čija se Evropska grupa sastala danas u Beogradu, kao i uvek - iza zatvorenih vrata, već četiri decenije važi za svojevrsnu "svetsku vladu senci".
Vučić je, otvarajući zasedanje, rekao da se Srbija trudi da pronađe svoju ekonomsku i političku poziciju i da postane punopravni član EU.
"Zadovoljan sam izveštajem o napretku Srbije, ali sledeće godine će napredak biti vidljiviji. Želimo da postanemo punopravni članovi, i nikada nećemo da budemo siromašni rođak koji traži milostinju i kojeg se svi stide", poručio je Vučić.
Prema njegovim rečima put ka Evropi Srbija može da ostvari bolje od drugih "zbog istorijskog tereta na našim plećima".
Ovaj sastanak, kako je podsetio, održava se u godini kada se obeležava 100 godina Prvog svetskog rata, u kojem je Srbija "bila u centru pažnje, imala brojne žrtve, ali izašla je kao pobednik - duhovni i moralni".
"Za nas na zapadnom Blakanu i Srbiji bolja budućnost je na dohvat ruke, za razliku od situacije pre jednog veka spremni smo da idemo u pravcu buducćnosti", istakao je Vučić.
Beograd je sjajno mesto za dijalog i razmenu mišljenja i dogovora o budućnosti, rekao je Vučić i dodao da imamo velike planove za našu zemlju i brojne ideje kako da svim građanima bude bolje.
Predsednik za Evropu i bivši šef Evropske centralne banke Žan-Kloda Trišea je rekao da će članovi svetske ekonomske i političke elite koji borave u Beogradu razgovarati o evropskim problemima, perspektivi evropskih integracija i zapadnog Balkana, aktuelnoj situaciji u Rusiji i Ukrajini, kao i o izazovima u Evropi.
On je rekao da je Triletaralna komisija pažljivo i redovno pratila dešavanja na zapadnom Balkanu, kao i da su brojni članovi igrali važne uloge u tragičnim vremenima iza nas.
"Hajde da se podsetimo Ričarda Holbruka u Dejtonu pre 20 godina i Volfganga Išingera, koji su obojica pomogli u kosovskom mirovnom procesu", rekao je Triše.
On je podsetio da će za nekoliko dana biti obeležena i godišnjica pada Berlinskog zida i povratak celovitoj i slobodnoj Evropi i poručio premijeru Vučiću da će biti uz Srbiju na njenom putu ka EU.
Triše je citirao srpskog nobelovca Ivu Andrića koji je rekao da su "mostovi vredniji od svega što čovek sagradi i izradi", jer pripadaju svima i svima su jednako korisni.
"Ovime zvanično proglašavam otvaranje osmog sastanka trilateralne komisije", rekao je Triše.
Predsednik srpske nacionalne grupe trilateralne komisije Jovan Kovačić izjavio je da region pati od "previše istorije, a premalo razumevanja" i da bi trebalo sve učiniti da se to nasleđe promeni za buduće generacije.
Zahvaljući Vladi Srbije na dobrodošlici, Kovačić je podsetio da je ovo inauguralni sastanak, međutim, ukazao je i da se Komisije ne bavi prvi put tim delom Evrope.
"Komisija je redovno razmatrala pitanja za ovaj regioan gde je istorija donela veliki haos. Region prati od previše istorije, a premalo razumevanja", rekao je on ilustrujući da je Beograd u svojoj istoriji bio pregažen od 250 armmija i više od 40 puta "sravnjen sa zemljom".
"Slična situacija je i u regionu. Deci dugujemo da im ne ostavimo ovakvo nasleđe", dodao je Kovačić.
Rekavši da to moraju da urade svi zajedno, Kovačicj je slikovito objasnio da je dovoljno da da dobri ljudi ne čine ništa, da zlo trijumfuje.
Podvukao je da je pre 15 godina bilo nemoguće zamisliti da se ovakav događaj odigra u Beogradu, a da je danas to ipak moguće zahvaljujući hrabrosti lidera.
Kako je naveo, incident na fudbalskoj utakmici Srbija-Albanija posle kojeg je "usledio zemljotres" podsetio je na nestabilnost u regionu i dodao da je sada pravo vreme da se razgovara o poboljšanju odnosa imajući u vidu da je Evropska komisija objavila izveštaje o pristupanju EU.
"Ta i druge teme biće na dnevnom redu", rekao je Kovačić poželevši učesnicima korisne razgovore.
Trilaterala, i više od toga
Evropska grupa Trilateralne komisije u početku je obuhvatala države članice tadašnje Evropske ekonomske zajednice. Kako se ta grupacija vremenom proširivala, u članstvo Trilaterale ulazile su nove članice.
Srbija je najmlađa članica Trilateralne komisije. U članstvu od prošle godine i uz Norvešku je jedina članica Evropske grupe koja nije istovremeno članica EU.
Trilateralna komisija, čija se Evropska grupa sastala danas u Beogradu, kao i uvek - iza zatvorenih vrata, već četiri decenije važi za svojevrsnu "svetsku vladu senci".
Trilaterala, što znači Amerika, odnosno SAD i Kanada - Zapadna Evropa - Japan, okuplja ljude od uticaja iz sveta politike i biznisa.
Evropska grupa Trilateralne komisije ima oko 180 članova. Srbija u toj grupi ima predstavnika od 2013. godine.
Trilateralna komisija osnovana je 1973. godine, a osnivač je bio Dejvid Rokfeler, decenijama vodeći njujorški bankar, i prvi
čovek Čejz Menheten grupacije, čija je reč bila presudna i prilikom izbora članove komisije.
Prema nekim tumačenjima, idejni tvorac grupacije bio je Zbignjev Bžežinski.
Na čelu Trilaterale su tri kopredsednika, po jedan iz Amerike, Evrope i Japana.
Pravila iz sastava Komisije isključuju ličcnosti koje se trenutno nalaze na javnim izbornim funkcijama, pa u nju ulaze ličnosti iz političkih (po pravilu ugledni bivši političari) i poslovnih krugova, kao i istaknuti intelektualci, najčešće univerzitetski profesori.
Po pravilu, članovi gupe su čelnici vodećih finansijskih institucija, banaka, poput "Goldman Saksa", Evropske centralne banke, MMF, potom velikih korporacija, kao i nekolicina bivših predsednika, premijera, šefova diplomatija, profesora, rektora uglednijih univerziteta.
Računa se da je danas u njenom sastavu oko 400 članova.
Sastanci Trilateralne komisije i Evropskog komiteta Trilateralne komisije se, po pravilu, održavaju na godišnjem nivou, svaki put na drugom mestu, a izvršni komitet sastaje se nekoliko puta godišnje.
Na skupu se, prema podacima dostupnim javnosti, razmatraju i razrađuju teme koje formuliše tzv. uži krug. Taj uži krug ili uži prsten, čine regionalni direktori i provereni članovi elitnih organizacija u svetu.
Zbignjev Bžežinski je američki politikolog poljskog porekla, koji je, kao geostrateg i državnik služio u administraciji Džimija Kartera, kao savetnik za nacionalnu bezbednost SAD, a sada je profesor na Univerzitetu Džons Hopkins i član niza različitih odbora i organizacija.
Predsednik srpskog ogranka Evropske grupe Trilateralne komisije Jovan Kovačić, izjavio je uoči sastanka Tanjugu da očekuje dobru posećenost beogradskog skupa, na koji su pozvani i svi članovi srpske vlade, i koji, istakao je, predstavlja i svojevrsno priznanje Srbiji.
"To je jedan od najozbiljnijih skupova u Beogradu još od Titove sahrane", istakao je Kovačić.
Po njegovim rečima, Josip Broz Tito je lično hteo da uvede bivšu Jugoslaviju u Trilateralu, što je, navodno, kasnije pokušavao i Slobodan Milošević.
Sa Trilateralnom komisijom, po pisanju medija, usko je povezana Bilderberg grupa, osnovana 1954. godine, svojevrsno uže telo, za koje se veruje da ima između 120 i 140 članova.
Pogledaj vesti o: Kandidatura Srbije
.jpg)
