Izvor: JUGpress.com, 07.Nov.2020, 20:47
Predsednički izbori u Americi 2020: Džo Bajden pobedio na izborima
VAŠINGTON-LONDON
Prema BBC projekcijama, Bajden je osvojio i više od 270 elektorskih glasova koji su mu bili potrebni za pobedu nad Donaldom Trampom.
Džo Bajden je pobedio u trci na sledećeg američkog predsednika, porazivši Donalda Trampa posle napetog prebrojavanja glasova sa izbora održanih u utorak.
BBC projekcija pokazuje da je Bajden osvojio ključnu državu Pensilvaniju, >> Pročitaj celu vest na sajtu JUGpress.com << što mu je donelo više od 270 elektorskih glasova neophodnih za pobedu.
Iz Trampovog štaba se čuju najave da odlazeći predsednik nema nameru da prizna ove rezultate.
Prema ovim rezultatima, Tramp je prvi predsednik koji je osvojio samo jedan mandat još od početka 1990-tih.
BBC projekcija Bajdenove pobede zasniva se na nezvaničnim rezultatima iz država koje su završile sa brojanjem glasova i očekivanim rezultatima iz država kao što su Viskonsin gde brojanje još traje.
Na ovim izborima zabeležena je najveća izlaznost u poslednjih 120 godina.
Bajden je do sada osvojio više od 73 miliona glasova – najviše u istoriji predsedničkih izbora.
Tramp je osvojio skoro 70 miliona, što je drugi najbolji rezultat svih vremena.
Predsednik Tramp je netačno proglasio sebe za pobednika izbora dok brojanje glasova nije bilo gotovo.
Danima unazad je govorio o navodnim nepravilnostima na glasanju, ali nije pružio nijedan dokaz za te tvrdnje.
Njegov pravni tim već je podneo tužbu u više saveznih država u petak, kada su se već u javnosti i medijima pojavile informacije da je Bajden blizu pobede.
„Ovi izbori još nisu gotovi”, poručio je tada Tramp.
Izbori su održani u jeku pandemije korona virusa u kojoj Amerika ima najveći broj zaraženih i preminulih na svetu.
Predsednik Tramp je tokom kampanje uporno ponavljao da bi Bajdenov dolazak na funkciju značio i ponovo zatvaranje zemlje, uvođenje karantina i pad privrede.
Bajden je optuživao Trampa za loš odgovor države na pandemiju, da nije uveo sve potrebna mere u suzbijanju zaraze.
Džo Bajden se sada nalazi na putu povratka u Velu kuću u kojoj je proveo osam godina kao potpredsednik u administraciji Baraka Obame – od 2008. do 2016.
Šta je rekao Tramp?
Tramp subotu proveo igrajući golf, ali se oglasio saopštenjem u kojem je najavio nastavak borbe.
„Svi znamo da Džo Bajden pokušava na brzinu i netačo da se predstavi kao pobednik, a zašto se njegovi saveznici – mediji – trude da mu pomognu? Zato što ne žele da se sazna istina”, navodi se u Trampovom saopštenju.
„Jednostavna činjenica glasi – ovi izbori još nisu gotovi”, dodaje se u saopštenju u kojem se ispravno ističe da rezultate još nisu povtrdile izborne komisije i da se radi o projekcijama medija.
Ipak, uobičajno je da mediji posle izbora prave projekcije na osnovu rezltata koji su do sada objavljeni.
Tramp je najavio da će u ponedeljak „pravni timovi početi sudsku borbu kako bi se osiguralo poštovanje izbornih zakona da bi istinski pobednik pobednik bio proglašen za predsednika”.
Sa 78 godina, Bajden će postati najstariji predsednik u američkoj istoriji, a prethodni rekorder bio je čovek koga je pobedio na ovim izborima, Tramp.
Projekcija Bajdenove pobede objavljena je posle četiri dana konstantnog brojanja glasova u nekoliko ključnih država u atmosferi društvenih napetosti i straha od širenja virusa.
U trećem pokušaju da se domogne Bele kuće, Bajden je morao da preskoči brojne prepreke i dođe do pobede koja će možda u elektorskim glasovima izgledati tesno, ali se predviđa da će u ukupnom zbiru ona biti izražena razlikom većom od četiri miliona.
Zahvaljujući ovoj projektovanoj pobedi, Džo Bajden će postsati najstariji čovek izabran u Belu kuću u istoriji.
Uz njega će biti Kamala Haris, prva žena na potpredsedničkoj funkciji čije multietničko poreklo donosi brojne nove stvari.
Sada Bajden može da počne da sprovodi u delo plan za prenos vlasti.
Imaće nešto manje od tri meseci da oformi kabinet, utvrdi prioritete i spremi se da vodi naciju koja je duboko podeljena i nalazi se pred nekoliko kriznih situacija.
Džon Bajden je o Beloj kući sanjao tokom skoro svih 50 godina dosadašnje političke karijere.
Ovo je neka vrsta nagrade za životno delo, ali je došla u vreme koje nosi brojne izazove.
Šta kažu posmatrači?
Međunarodna posmatračka misija saopštila je da su američki izbori „ukaljani pravnom neizvesnošću i pokušajima bez presedana da potkopaju poverenje javnosti”.
Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) navela je da je glasanje bilo „konkurentno i dobro vođeno” uprkos izazovima zbog pandemije korona virusa.
Ali, dodaje se, „u isto vreme, kampanju je odlikovala duboko ukorenjena politička podela koja je uključivala neutemeljene navode o sistematskim prevarama”.
U saopštenju na osnovu preliminarnih nalaza, misija OEBS-a je navela da „neutemeljeni navodi o sistematskim nedostacima, na kojima je posebno insistirao američki predsednik, pa i u izbornoj noći, nanose štetu poverenju javnosti u demokratske institucije”.
Šta bi trebalo da znate o glasanju u Americi
U političkom sistemu Sjedinjenih Američkih Država postoje samo dve stranke, pa je predsednik uvek iz redova demokrata ili republikanaca.
Izbori se održavaju na četiri godine, a glasaju svi stariji od 18 godina.
Sva pažnja usmerena je na Trampa i Bajdena, ali birači biraju i nove članove Kongresa kada popune glasačke listiće.
Predsednički kandidati se takmiče za osvajanje glasova na elektorskim koledžima, koji se dodeljuju državama delimično na osnovu broja stanovnika.
Ukupno je 538 elektora, a oni se dodeljuju državama na osnovu broja stanovnika.
Kalifornija ima najviše elektora – 55 – dok države Vajoming, Aljaska, Severna Dakota i grad Vašington imaju najmanje – tri.
Svaki elektor predstavlja jedan elektorski glas. Kandidat mora da dobije većinu glasova – 270 ili više – kako bi osvojio predsednički mandat.
Zahvaljujući ovom sistemu moguće je da kandidat osvoji najviše glasova na nacionalnom nivou – poput Hilari Klinton 2016. godine – ali da ipak izgubi izbore.
Džordž Buš je 2000. godine pobedio sa 271 elektorskim glasom, iako je demokratski kandidat Al Gor osvojio većinu na biračkim mestima, za više od pola miliona.
Države imaju različita pravila kako i kada brojati glasačke listiće koji stižu poštom, što znači da neće u isto vreme saopštiti rezultate.
Pravila oko glasanja putem pošte razlikuju se u zavisnosti od države, ali mnogi zahtevaju da se svi glasački listići dobiju poštom do kraja izbornog dana.
U nekim državama će proći nedelje da bi se dobili potpuni rezultati.
I ovo Vam može biti interesantno
Pogledaj vesti o: Predsednički izbori, London
.jpg)
