Izvor: Vostok.rs, 22.Jun.2011, 10:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zatvoriti nuklearke i... „grejati se na drva“?
22.06.2011. -
Konferencija IAEA, koja se održava u Beču na nivou ministara inostranih poslova analizira zaključke stručnjaka agencija o situaciji na Fukušimi-1. I pokušava da izvuče lekciju iz nesreće kojoj je dodeljen najviši, 7. stepen. Zemljotres na severoistočnoj obali Japana snažno je odjeknuo u Evropi izazvavši u njoj seriju antinuklearnih „potresa" s epicetrom u Nemačkoj. Kao što je poznato, vlada >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << SRN je donela odluku da se do 2022. godine odrekne nuklearki. „Ne" atomskoj energetici reklo je u toku dvodnevnog referenduma stanovništvo Italije. Švajcarska u kojoj su ranije stalno pobeđivale pristalice mirnog atoma takođe je odlučila da do 2034. godine pređe na alternativne izvore energije. Bez atomskih centrala se snalazi Austrija, stalno podnosi žalbe zbog toga što ih koriste Česi, Slovaci, Mađari, Slovenci...
„Da li sve da pozatvaramo i da se „grejemo na drva"? Ne, stručnjaci predlažu drugi put," kaže potpredsednik „Nuklearnog drušva Rusije" Sergej KUŠNAREV.
Treba na nov način pogledati rizike, koji su utkani u projekte, imati u vidu realne opasnosti do kojih može doći na mestu izgradnje AC. One su svuda različite. U slučaju s Fukušimom to je mogućnost nastanka snažnih zemljotresa, cunamija. Jednom rečju, prva stvar je nov pristup projektovanju, a druga – reakcija na ono što se već dogodi. Da, u metodikama IAEA propisan je poredak aktivnosti. Međutim, kako se ispostavlja, njegovo sprovođenje nije obavezno! O čemu se konkretno radi? O informisanju o situaciji u režimu on-lajn. Neka to i nije za široku publiku, neka je za stručnjake, ali je krajnje važno. Japanci ništa slično nisu učinili. Jednostavno, ne shvatam zašto se nisu odmah obratili ruskim atomcima, koji avaj, imaju veliko iskustvo delovanja u sličnoj situaciji? Zašto je IAEA ćutala? Hteli bismo da dobijemo odgovore.
Mnogi pričaju o reformi Međunarodne agencije za atomsku energiju. Kakva može postati Evropa ako bude do kraja išla putem odricanja od nuklearki?
Ona neće ići njime do kraja, to su dokona izmišljanja! – ubeđen je Sergej KUŠNAREV. – Svaka vrsta energije ima svoj udeo u ukupnom obimu proizvodnje električne energije. I nema svuda mogućnosti da se kao alternativa koristi, recimo, sunčeva energija, da vetar okreće lopatice vetrenjača. Naravno, čovek svemu može da se prilagodi, da nađe zamenu za bilo šta. Mislim da ozbiljni državni ljudi u Evropi svhataju značaj mirnog atoma. Međutim, ne mogu da ignorišu raspoloženje birača i dele obećanja za budućnost. Do 2022. ili 2034. godine je daleko. Na Istoku kažu: „Ne lipši magarče do zelene trave."
Na mogućnost nesreće Japance je ranije upozoravao bivši ministar za atomsku energiju Rusije akademik Viktor MIHAJLOV, autor novih pravaca u konstruisanju nuklearnih i termonuklearnih punjenja:
Kad sam bio u Japanu govorio sam stručnjacima: na njihovim nuklearkama su moguće vanredne situacije. Jer, sve njihove centrale su sagrađene na obali Tihog okeana i Japanskog mora. Međutim, u celini ću istaći: na Fukušimi se nije desilo ono najstrašnije. Nisu eksplodirali reaktori. U buduće Japanci treba da ograde AS barijerom visine 10 metara. I ni u kom slučaju (ukoliko dođe do havarije) ne treba sve da zalivaju morskom vodom koju sad ne znaju kako da odvedu. Siguran sam da će Fukušimu popraviti, da će ona nastaviti s radom. Ne predviđam nikakav zalazak atomske ere. Za 100-200 godina nestaće rezerve gasa, nafte i uglja, a potreba za svetlošću i toplotom će ostati. Do tada će ljudi naučiti da svode rizik od AS na nulu. Tako da budućnost pripada atomskoj energetici i termonuklearnoj sintezi!
Što se tiče IAEA akademik MIHAJLOV je preporučio da angažuje najbolje stručnjake. Zasad, kako je pokazala reakcija na japansku nesreću, očigledno nije tako.
Izvor: Golos Rossii, foto: EPA
Pogledaj vesti o: Japan, Zemljotres u Japanu
