Izvor: Politika, 12.Mar.2010, 23:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zamerio sam se gospodinu Holenderu
Od preporuka jednog direktora Opere do drugog može da se unapredi ili upropasti nečija karijera, kaže tenor Zoran Todorović
Prvi put posle čitavih 20 godina, tenor Zoran Todorović pevaće u beogradskoj Operi. Večeras u operi „Madam Baterflaj”, u Narodnom pozorištu, tumači Pinkertona u režiji Dejana Miladinovića. Gost operskih kuća u Beču, Parizu, Barseloni, Milanu, Lionu, Tokiju, San Francisku, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Londonu, nastanjen je u Minhenu, a pravu meru ostvaruje sa 40 operskih uloga godišnje. Beograd ga se, pak, dovoljno uželeo"
– Nekoliko godina potrošeno je na studiranje u inostranstvu, potom na građenje karijere, pa sam izgubio vezu sa Beogradom. Sve do momenta kada je Biserka Cvejić posetila Frankfurt zbog svog đaka Željka Lučića, i, posle našeg susreta, nastavila da svima priča o meni. Zvao me je Dejan Savić, ali nažalost nismo našli termine, a sada i direktorka Opere Katarina Jovanović, i najzad smo uskladili datume. U Hrvatskoj me je, pak, bilo nešto češće jer je nova direkcija zagrebačke Opere želela da velikog beogradskog tenora, kako oni smatraju, predstavi zagrebačkoj publici koja ga je, kako kaže, potpuno razoružala.
Usklađivanje termina i „uskakanja” u predstave deo su svake operske karijere, a Todorović nam priča i o kompromisima, ali i o „nepristojnim ponudama” koje je glatko odbijao.
– Kompromisa mora da bude jer je danas veoma teško izgraditi karijeru, svakome reći „da”, biti uvek na visokom nivou, a onda i ostvariti očekivanja svih onih „velikih” osoba koje vam kreiraju karijeru, nudeći nešto posebno što drugi pevači ne mogu. Na to sam bio sasvim spreman, ali sam previše želeo nezavisnost pa sam se zamerio najuticajnijem menadžeru Bečke državne opere, gospodinu Joanu Holenderu. To me je koštalo do dana današnjeg, pošto me je on skinuo sa liste brojnih nastupa. Suština sukoba bila je u tome što se moj glas razvijao u spinto fahu a gospodin Holender je mislio da sam visoki tenor za belkanto i da moram da nastavim to što je on mislio da je za mene dobro. Vratio sam mu dva-tri potpisana ugovora za Bečku operu, a posle nekih mojih nastupa, on je zvao menadžere drugih kuća i govorio da nije trebalo da me angažuju. A kolega koji rado slušaju njegove savete uvek ima" Možda me je to koštalo veće karijere ali sam uspeo da napravim ime u fahu – kaže Todorović i dodaje da pevač mora da veruje u sebe, svoje mogućnosti i svoj put, i da uprkos svim svojim odlukama ne žali za propuštenim prilikama.
Pitamo ga da li u operskom svetu ima zakulisnih radnji, ko se danas može nazvati prvakom i divom, i može li, na primer, Holender da plasira nekog ukoliko on ne vredi.
– Može. Ja se divim svakom studentu koji sad počinje sa pevanjem, jer ne bih mogao još jedanput da prođem sve te borbe i intrige. Od preporuka jednog direktora Opere do drugog može da se unapredi ili upropasti nečija karijera. Ana Netrebko je primer kako se sa mnogo novca i propagande može napraviti veštačka primadona. Navedite mi više od tri uloge kojima ona po svetu vlada" S druge strane, jedna Edita Gruberova 40 godina peva uvek na istom nivou, i zbog nje se te uloge zapravo i prave, jer postoje gospođe koje su u stanju da ih pevaju. Izdvojio bih i Nemicu Dijanu Damrau, tehnički perfektnu i izuzetno skromnu, a od pevača Jonasa Kaufmana. Todorović koji je nastupao sa Gruberovom, Džun Anderson, Elenom Garančom, Sonjom Ganasi, bez sujete pominje i kolegu zemljaka Željka Lučića, baritona.
– Svaki put kad mu telefoniram, kažem mu da on izgleda još ne shvata da je broj jedan u Metropoliten operi, na šta mi on kaže: „Pa dobro, brate, kad ti kažeš, sigurno jesam”. Po tome kako neko prihvata slavu, vidite i kakav je čovek, i da li je „na zemlji” – kaže naš sagovornik.
Todorović smatra da nije sve u milanskoj Skali, pariskoj Operi, Njujorku ili Londonu. Važne su i druge, manje ali značajne kuće. Kako kaže, srećan je što još ima teatara koji veruju u njegove mogućnosti i angažuju ga za velike i lepe projekte. I to je, u biti, ostvarenje njegovog sna. Porodica, trinaestogodišnji sin Luka koji već uči gitaru, partija golfa gde sebi daje oduška. A tu su onda i nastupi u narednim sezonama. Opere Parsifal, Majstori pevači, Boris Godunov, Otelo, Kavalerija rustikana, Moć sudbine, Andre Šenije, izvešće u Palermu, Marseju, Đenovi, Berlinu i Parizu.
M. Sretenović
--------------------------------------------------------------------------
[objavljeno: 13/03/2010.]
Pogledaj vesti o: Japan
