Izvor: Glas javnosti, 10.Avg.2008, 09:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Suština japanskog duha
BEOGRAD - Japan će ove godine biti počasni gost Međunarodnog beogradskog sajma knjiga, a među naslovima japanskih autora koje su ugledni srpski izdavači pripremili za ovu priliku je i roman njihovog prvog nobelovca Jasunarija Kavabate „Hiljadu ždralova“, u izdanju „Rada“, prenosi Tanjug.
Kavabata (1899-1972) najviše književno priznanje osvojio je 1968, sa obrazloženjem da ga je dobio „zbog pripovedačkog majstorstva >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << koje, sa velikom osećajnošću, izražava suštinu japanskog duha“.
Tokom duge književne karijere, Kavabata je napisao veoma mnogo raznolikih dela, važio je za velikog znalca klasične japanske književnosti, posebno haiku poezije ranog srednjeg veka, bio je cenjeni kaligraf, a onda je neočekivano izvršio samoubistvo, a da se pravi razlog nije nikada otkrio. U nekadašnjoj Jugoslaviji prevedeno je nekoliko njegovih knjiga („Snežna zemlja“, „Velemajstor“), i roman „Hiljadu ždralova“, daleke 1961. godine, a docnije je stigla i filmska verzija.
Japanolog dr Dejan Riznić autor je novog prevoda „Hiljadu ždralova“, za koji je napisao piščevu biografiju i u knjigu je uključio njegov esej „Lepota, Japan i ja“, napisan za ceremoniju uručenja Nobelove nagrade. Ovaj esej smatra se ključem za razumevanje Kavabatine književne poetike.
Na piščev život je duboki trag ostavila rana smrt oba roditelja i sestre, a imao je samo 13 godina kada su mu umrli deda i baka, koji su preuzeli brigu o dečaku. Te traume iz detinjstva se mogu prepoznati u „Ždralovima“, knjizi koja je postala svetski bestseler jer je i njen glavni junak, mladić Kikući, ostao bez voljenog oca i posvećuje se traganju za ljubavlju.
Na tom putu se sreće za bivšom ljubavnicom svoga oca, 20 godina starijom madam Otu u koju se zaljubljuje, ali ona se oseća krivom i kaje se što je izneverila pokojnika sa njegovim sinom i izlaz iz tog začaranog kruga nalazi u samoubistvu.
Kikući duboko pati za rafiniranom i senzualnom Otu, ali uz njega je njena ćerka Fumiko i on na nju projektuje osećanja koja je gajio prema majci. Pisac zaključuje roman bez odgovora na pitanje kako će se razviti dalje odnos između Kikućija i Fumiko jer za njega je bitna potraga za ljubavlju, a ne njena apoteoza.
