Izvor: Vostok.rs, 11.Feb.2016, 10:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srpska crkva prema rusko-japanskom ratu
Rusko-japanski rat, počeo je pre 110 godina, zapravo trajao je od 8. februara 1904. godine do 5. septembra 1905. godine. U oružanom sukobu su se sudarila dva carstva – Rusko i Japansko boreći se oko prevlasti nad Mandžurijom i Korejom. Najveće ratno poprište bila je južna Mandžurija, odnosno poluostrva Liao-Tung i Mukden (Šen-Jang) u Kini. Pomorske operacije su vođene u Žutom Moru i u morskim prostranstvima oko Koreje i Japana.
Rusi su poslednje decenije XIX veka ovladali najvećim delom Mandžurije i Severnom Korejom. Godine 1898. potpisali su sa Kinom sporazum o 25-godišnjem iznajmljivanju luke Port Artur na poluostrvu Liao-Tung. Za Ruse je ova luka imala veliku važnost, naročito strategijsku, jer je bila jedina pacifička luka na toplom i otvorenom moru. Rat je započelo Japansko Carstvo tražeći od Rusije da preda Severnu Koreju, davši ultimatum Rusiji 31. decembra 1903. godine. Borbe su počele 8. februara napadom na luku Port Artur. Japanci su imali inicijativu, prva velika bitka bila je na reci Jalu, u maju 1904. godine, Rusi su se povukli, ali nisu bili uništeni. Port Artur je pao 2. januara 1905. godine. U februaru 1905. godine, Rusi su pretrpeli poraz kod Mukdena, povlačili su se, a veliki japanski gubici nisu dozvolili da ruska vojska u odstupanju bude gonjena i opkoljena. Poslata u pomoć, Baltička flota je plovila dugo preko Atlantskog Okeana, oko Afrike, kroz Indijski Okean i dobila je vest da je značajna luka zauzeta od strane neprijatelja. Jedini izlaz je bio da se uputi u luku Vladivostok, ali je prolazeći kroz prolaz Cušima 27. i 28. maja ruska flota bila potopljena (stradalo je 8 bojnih brodova i 5.000 mornara), a samo je trima manjim brodovima pošlo za rukom da se izvuku.
Kneževina Crna Gora poslala je jedan manji odred predvođen Jovanom Popovićem Lipovcem. Naravno, učešće crnogorske vojske u rusko-japanskom ratu je prema broju vojnika bilo simboličko, ali je Kneževina Crna Gora i zvanično objavila rat Japanu. Iz rusko-japanskog rata izašao je obavijen legendom Srbin iz Berana Aleksandar Lekso Saičić (Vinicka kod Berana, 5. avgust 1873 - 7. april 1911, Cetinje), za koga je poznato da je izašao na „megdan“ poput srednjovekovnog „zatočnika“ japanskom izazivaču – samuraju. Epska pesma to pamti na sledeći način:
„Gospodine, silan admirale,
ja sam Srbin rodom na Balkanu,
vaš sam vojnik, onda Lekso planu,
ja ću stati hrabro na megdanu...
Pravo ode na megdanu
gde ga čeka megdandžija
od Japana ljuta zmija“.
Lekso Saičić
Poručnik ruske carske vojske Lekso Saičić je u dvoboju pobedio samuraja, što je učinilo da ruska vojska na tom delu vojišta stekne moralno preimućstvo. Uprkos tehnološkom razvoju, industrijalizaciji i prilagođavanju zapadnjačkom i evropskom načinu života, u Japanu je ostalo patrijarhalnih relikata starog bivstvovanja i društvenih odnosa. Nije čudo, što je izazivaču, „zatočniku“ japanske vojske, samuraju mogao da izađe na crtu čovek koji je u detinjstvu uz gusle slušao pesme koje imaju stih: „Eto, care, zatočnika, glave“! i opisuju dvoboj na život i smrt za slavu.
Takođe, u rusko-japanskom ratu 1905. godine knez Arsen Karađorđević (1859-1938) je komandovao konjičkim pukom. U bitci kod Mukdena je pokazao veliku hrabrost i biva odlikovan najvišim ruskim odlikovanjem - zlatnom sabljom, a i unapređen u čin generala.
Na samom početku rata, 15. februara 1904. godine u gradu Čačku u Srbiji, sa blagoslovom episkopa žičkog Save Dečanca odsluženo je blagodarenje i molepstvije za pobedu ruskog carskog oružja. Novine su o tome pisale: „Danas, 15. tekućeg meseca na dan Pravoslavlja, posle svečanog bogosluženja, u prisustvu mnogobrojnog građanstva sviju redova bez razlike, izvršeno je svečano molepstvije Gospodu Bogu, za dug život i postojano zdravlje Ruskog Cara Nikolaja i njegove nepobedime vojske koja sada na krajnjem istoku vodi borbu za Slovenstvo i Sv. Veru Pravoslavnu, pa je posle toga poslata i depeša Njegovu Veličanstvu Caru, sledeće sadržine: Njegovom Carskom Veličanstvu Nikolaju II – Žitelji grada Čačka sabrali su se danas u sabornoj crkvi da bi Bogu Tvorcu prineli srdačne molitve za pobedu ruskog oružja nad neprijateljima Pravoslavlja i Slovenstva. Neka živi Vaše Veličanstvo, neka živi veliki nepobedivi, nama srodni, ruski narod! Episkop žički Sava, u ime građana: okružni načelnik Obrad Blagojević, opštinski predsednik Vasa Gavrović“.
Episkop žički je obavestio 16. februara 1904. godine Rusko poslanstvo u Beogradu da je u Čačku odsužen moleban za pobedu ruske carske vojske i da su na adresu cara upućeni telegrami podrške. Imperatorska misija Rusije u Srbiji je 24. februara 1904. godine odgovorila episkopu Savi Dečancu, da je Car primio telegram i da „najmilostivije Njegovo Carsko Veličanstvo izražava zahvalnost za iskazivanje osećanja simpatija i želja za pobedom ruskom oružju u ratu sa Japanom“.
Rat 1904-1905 godine, vođen na Dalekom Istoku bio je poraz nakon koga je Rusko Carstvo tek ušlo u godine iskušenja i nevolja. Ali, kako poznata lepa i tužna ruska pesma „Na brdima Mandžurije“ kaže i fiksira na rodoljubivi način svest o tim teškim godinama: „Vi ste pali za Rusiju, pali za Otadžbinu i verujte, da ćemo da vas osvetimo i spremimo bogatu pogrebnu gozbu“!
***
Pismo episkopa žičkog Save Ruskom Poslanstvu u Beogradu
Pravoslavni episkop žički
16. februar 1904. god.
Čačak
Carsko-rusko otpravniku poslova
Beograd
Petnajestog tekućeg meseca, na dan Pravoslavlja u ovdašnjoj Sabornoj Crkvi, posle svečanog bogosluženja, u prisustvu sviju redova građanstva, izvršeno je svečano blagodarenje, prinoseći tople molitve Gospodu Bogu, za dug život i postojano zdravlje Njegovog Veličanstva cele Rusije Imperatora Nikolaja II Aleksandrovića, i za uspeh oružja Njegove Nepobedime vojske, protiv vraga i supostata. Pa je potom od strane građanstva poslat Njegovom Imperatorskom Veličanstvu Caru ovaj priloženi telegram. O čemu imamo čast izvestiti predstavništvo tog poslanstva.
Radovan Pilipović,
Pravoslavlje
.jpg)
