Izvor: Prva.rs, 27.Okt.2014, 11:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Spavači, gurači i Yurikamome – vladari tokijskog metroa
Tokijsku podzemnu železnicu vode dve kompanije- prva je „Tokyo Metro“ u vlasništvu grada Tokija i same japanske vlade, dok je druga „Tokyo Toei“, privatna firma. Obe čine mrežu podzemnih hodnika dugih 300 kilometara železničkih šina omeđenih s više od 270 stanica. Broj prevezenih putnika je blizu fantastičnih deset miiona putnika dnevno!
Snalaženje u tokijskom železničkom podzemlju nije komplikovano. Osim standardnih natpisa na japanskim pismima, imena stanica i ostala >> Pročitaj celu vest na sajtu Prva.rs << popratna uputstva uvek su ispisana i velikim latiničnim slovima.
U samim vozovima prijatni ženski glasovi najavljuju stanice dvojezično, na japanskom i engleskom. Uz informacije o stanicama na kojima se ukrštaju druge linije, uvek ćete znati da li se otvaraju vrata levo ili desno.
Za metro važe posebna pravila ponašanja. Pristojno je tokom vožnje biti tih i ne smetati ostalim putnicima. Zbog toga će se Japanci suzdržavati od javljanja na mobilne, glasnog slušanja muzike, pa čak i bučnog razgovora s prijateljima. Vožnja metroom je, kao i ostalim japanskim vozovima, dobra prilika za upoznavanje mentaliteta Japanaca. Primetićete dve glavne grupe putnika: one koji nekom zanimacijom prekraćuju vreme putovanja (čitanjem, slušanjem muzike ili igranjem igrica) i one koji koriste vožnju da bi dremnuli i odmorili se nakon ili pre iscrpljujućeg radnog dana.
Takođe, primetićete da je podzemna železnica jedno od najidealnijih mesta za čitanje mangi. Bez obzira na sadržaj, mnogi japanski muškarci zadubiće se u čitanje i neće ni primetiti, pa se neće ni ljutiti ako im stojite iza leđa i čitate zajedno s njima.
Posebno zabavna grupa putnika su „spavači“ – bićete svedoci mnogih čudnih poza, klonulih glava i iznenadnih buđenja nakon kojih obično sledi istrčavanje kod prvog sledećeg zaustavljanja. Ne treba posebno ni spomenuti da su vozovi čisti i uredni, nema žvrljanja flomasterima, nema crtanja grafita. Đaci su ozbiljni kao i odrasli jer vozovima patroliraju nastavnici. Uhvate li nekog od učenika da se neprimereno ponaša, sledi mu upisivanje u školsku knjižicu.
U tokijskom metrou nisu samo putnici pristojni, već i vozači i kompletno osoblje. Iako su vozovi podzemne posebno frekventni u vreme jutarnjih gužvi, potrebno je pogurati putnike u vagone. Zato japanski metro zapošljava tzv. gurače koji će rukama i ramenima pomoći putnicima da uđu na vreme i omoguće da se vrata vagona zatvore.
Vozač najpre daje znak za zatvaranje vrata, zatim, iako ima kameru, izlazi da proveri jesu li svi putnici ušli, nakon toga zatvara svoja vrata i pokreće voz.
Vožnja podzemnom železnicom veoma je sigurna, svaka linija vozi svojim pravcem, tako da su sudari vozova u tunelima nemogući. Sve linije stalno se nadgledaju i ljudskim okom i kamerom, uvode se i rešenja koja i nama na zapadu izgledaju kao naučna fantastika. Već neko vrijeme Japanci imaju liniju Yurikamome čijim se vozovima upravlja automatizovano, bez vozača.
Ipak, ni Japanci nisu imuni na sigurnost druge vrste, a to je uvek prisutna opasnost od terorizma. Poslednji put je to bilo relativno davne 1995. godine. Članovi sekte Aum Shinri Kyo napadom na tokijski metro bojnim otrovom „sarinom“ pokušali su da ubrzaju sopstveno proročanstvo sudnjeg dana. U tom suludom napadu povređeno je oko 500 putnika, a sedam ih je preminulo.
Izvor: plan B
Pogledaj vesti o: Japan
