Izvor: Glas javnosti, 30.Jul.2008, 09:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Pun muzej džempera

Selo Sirogojno pod Zlatiborom prvo je u svetu dobilo muzej posvećen običnim seljankama - pletiljama, koje su svojim radom i istrajnošću, rukotvorinama, svoje selo učinile poznatim i priznatim od Tokija i Sidneja do NJujorka i Pariza. U Sirogojnu je proteklog vikenda otvoren Muzej pletilja, delo Rada LJubojevića, koji je u ovom selu rođen i koji se, posle godina provedenih >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << po belom svetu, vratio u zavičaj i otvorio firmu „Sirogojno komapani“ posredstvom koje su hiljade i hiljade džempera iz Sirogojna stigle do najdaljih krajeva sveta.

- Pletiljama u čast i nezaboravu koji će lepotu i neponovljivu originalnost njihovih dela sačuvati za vremena koja dolaze upriličena je muzejska postavka kao trajna pohvala njihovoj istrajnosti, marljivom radu i umeću koje je Sirogojno uvelo u svet i svet dovelo u Sirogojno - zapisala je u katalogu autorka postavke Zorica Zlatić-Ivković, istoričarka umetnosti.

Otvaranje Muzeja pletilja okupilo je u centru Sirogojna čitavo selo. Domaćin, Rade LJubojević, prvi red klupa rezervisao je za pletilje, starice čiji su džemperi, jakne, šalovi, stizali i ponovo stižu do ekskluzivnih radnji u Italiji, Americi, Nemačkoj, Švedskoj, Japanu, i o kojima su svojevremeno pisali probrani svetski modni časopisi. Iza starica na svečanosti su bile njihove ćerke, koje danas nastavljaju zanat koji je zabačeno planinsko selo učinio svetski poznatim, iza unuke koje tek uče kako nastaju čuveni šareni džemperi iz Sirogojna, po kojima se i čitava Srbije prepoznaje. Centralno mesto u Muzeju dobila je fotografija, portret starice zabrađene maramom koja na kijametu, negde u selu, iz kudelje vune sa preslice izvlači tanku nit od koje se posle plete džemper. Okolo su, u muzeju, džemperi, jakne, prepoznatljivog dizajna, pored već izbledeli novinski natpisi, tekstovi o tome kako su pletilje iz Sirogojna „ojačale ekonomiju sela“, kako je Sirogojno zahvaljujući džemperima dobilo asfalt do Užica i Zlatibora, svaka kuća telefon...

BELA I CRNA LISTA

U Sirogojnu se rado prisećaju da je 1990. godine posao sa džemperima bio na vrhuncu, tržište razrađeno, izvoz je bio i pet miliona maraka godišnje, a onda su došle sankcije, granice su zatvorene, ali su džemperi i tada na dnu putničkih torbi prolazili do Evrope i Amerike, samo u mnogo manjem broju no ranije. Tih godina, a i kasnije, zbog nesređenog stanja u Srbiji, džemperi iz Sirogojna postali su verovatno najviše falsifikovani domaći proizvod. Pletilje iz sela tada su, vođene rukom Dobrile Smiljanić, na tržište izbacivale i po 200 modela godišnje, i svi ti modeli samo koju sedmicu ili mesec kasnije bili su falsifikovani. U Sirogojnu se i dan-danas prepričava epizoda od pre desetak godina kada je Evropska unija stavila ovdašnje džempere na svoju „belu listu“ i kada je proizvod pletilja iz ovog sela bio jedan od retkih iz Srbije koji se mogao izvoziti na zapad. Čim je Evropa stavila Sirogojno na belu listu, tadašnja vlast stavila je džempere na svoju „crnu listu“, pa su džemperi iz sela tada bili svojevrsni „izdajnici domovine“. LJudima iz Sirogojna tada su bila zatvorena vrata državnih ustanova u Srbiji. No, džemperi iz Sirogojna preživeli su i ta vremena.

- Izvozimo i ovih godina, samo, to je mali deo onoga što smo nekada izvozili. Ipak, na putu smo oporavka i nadamo se da ćemo ponovo kvalitetom i dizajnom osvojiti stara tržišta na kojima znaju za nas - kaže Rade LJubojević.

Deo muzejske postavke rečito govori i kako je osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka u selu bilo malo pletilja koliko je džempera tržište Islanda, Japana, Rusije, Amerike, Švedske i Britanije tražilo. Iz Sirogojna tada je preko granica Srbije i Jugoslavije išlo i po 80.000 vunenih, ručno ispletenih jakni i džempera godišnje.

- Bila su to dobra vremena. Okupimo se nas desetak pletilja na prelu, mi mlađe učile smo od starijih pletilja, i znale smo ponekad da ostanemo po celu noć. I sada je u selu nekoliko stotina pletilja, mahom starijih žena, ali, ima i mlađih koje tek uče ovaj zanat - priseća se zlatnog vremena pletilja iz Sirogojna Milena Jovanović.

Muzej pletilja u Sirogojnu otvorila je Brana Planić, koja, kao ni Borka Ćaldović, koja sa pletivom i iglama druguje više od četiri decenije, ni izbliza nije mogla da proceni koliko je za to vreme kroz njene ruke prošlo vunenih džempera i jakni, koliko je noći probdela stvarajući za Sirogojno sasvim obične odevne predmete, a za svet - modna čuda, etno-stil za kojim će svetske modne piste tek kasnije istinski poludeti.

Nastavak na Glas javnosti...