Izvor: Politika, 30.Jul.2008, 14:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Muzej pletilja u Sirogojnu
Mnoge porodice skućile su se i decu odškolovale pletenjem, svojevremeno se nekoliko stotina domaćinstava u Sirogojnu, Rožanstvu, Trnavi i Ravnima na ovaj način izdržavalo
Sirogojno – Po pletiljama se Sirogojno odavno širom sveta pročulo, a od preksinoć one u ovom selu i svoj muzej imaju. Jedinstven Muzej pletilja nalazi se u prostoru biblioteke firme „Sirogojno kompani”, a izloženi su džemperi i jakne, kakvi su sedamdesetih i osamdesetih godina >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << prošlog veka bili hit u buticima SAD, Japana, Francuske, na Islandu i drugde. Među muzejskim eksponatima su i drugi ručni radovi, prediva, medalje i priznanja, novinski napisi i fotografije. Svedočanstva o visokim dometima pletilja ovog brdovitog kraja koje su, vlastitim umećem, a uz kreacije i neiscrpan entuzijazam Dobrile Smiljanić, stvarale domaći proizvod koji je lako nalazio kupce u svetu.
Rukotvorine su decenijama bile unosan biznis, pa je čitav gornji Zlatibor od njih vajde imao. Mnoge porodice skućile su se i decu odškolovale pletenjem, svojevremeno se nekoliko stotina domaćinstava u Sirogojnu, Rožanstvu, Trnavi i Ravnima na ovaj način izdržavalo. Sela bez puteva, vode, struje oživela su i modernizovala se zahvaljujući džemperima. Zato je otvaranje muzeja pletilja bila prava svečanost za čitav kraj, desetine žena u čijim rukama su igle od vune stvarale majstorije došle su da prisustvuju ovom događaju.
O počecima organizovane pletnje govorio je vlasnik firme „Sirogojno kompani” Rade Ljubojević, koji je podsetio na rane šezdesete i prvu izložbu rukotvorina u zadruzi u Sirogojnu, koju je organizovala učiteljica Milka Karimanović, pa kasnije godine kad je uz veštinu i dar Dobrile Smiljanić svet čuo za ovo selo.
– Osamdesete godine bile su zlatne za ovaj posao, oko 80.000 džempera tada se godišnje odavde izvozilo. Najbolja je bila 1990. kada je u izvoz otišlo 90.000 džempera. Poslednja decenija prošlog veka bila je za nas težak period, ali nismo dozvolili da posao sasvim stane. I dalje se u selima ovog kraja plete za izvoz, koji je, istina, znatno manji nego nekad, ali i dalje ima posla – kazao je Ljubojević.
Okupljene pletilje podsećale su se na vreme kad su počinjale, kad ih je „naša Dobrila okupljala i učila”, kako rekoše. Jedna od njih, Borka Ćaldović iz Sirogojna, plete više od četiri decenije:
– Isplela sam bezbroj džempera, mantila, šalova, rukavica. Nekad se više plelo i brže radilo, dok je sad tržište zahtevnije, pa se traži veća preciznost. Nekad je moglo da se živi od pletnje, a danas je to uglavnom dodatna zarada za žene ovog kraja – veli nam Borka.
Naravno, nova vremena mladima otvaraju nova interesovanja, pa je, kao što se moglo videti, među pletiljama najviše starijih žena. No, nađe se i poneka devojka koja je od svoje majke naučila da izrađuje rukotvorine i ako ta vrednica na selu ostane, odoli izazovu i svetlostima gradova i turističkog Zlatibora, možda ova proizvodnja potraje, na dobrobit Sirogojna i čitavog kraja.
B. Pejović
[objavljeno: 28/07/2008]
