Izvor: Politika, 19.Okt.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Počinje Beogradski sajam knjiga
Sajam traje do 26. oktobra, pojedinačne ulaznice su 220 dinara dok su kolektivne 150 dinara
Pedeset treći međunarodni Beogradski sajam knjiga počinje danas, svečanim otvaranjem u 18 sati, na Beogradskom sajmu. U hali 1, sajam će otvoriti naš poznati pisac i akademik Dragoslav Mihailović, a samo otvaranje će u ime Japana, zemlje počasnog gosta Sajma, pozdraviti savremeni japanski pisac Nacuki Ikezava.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
Sajam koji traje do 26. oktobra biće održan, kao i do sada, u dve hale: hali 1 (u areni i prstenu) i u hali 14. Na galeriji će se naći prodajni štandovi, odnosno „knjižare” pojedinih izdavača i distributera knjiga.
Ovaj je Sajam, vašar ili ne, zaista čudo po sebi jer, kako Tanjug juče piše, „u zemlji, u kojoj su knjižare zatvorene u većini mesta, a u gradovima u kojima ih još ima svedene na simboličan broj (sve slabo posluju), uprkos sivom tržištu i nazovi sajmovima knjiga kojih ima na svakom ćošku i organizuju se tokom cele godine, barem 150.000–200.000 posetilaca plati (220 dinara pojedinačne i 150 dinara kolektivne) ulaznice da bi dobili pristup u najveću knjižaru na svetu, jer za sada se još uvek na svim štandovima, osim onih na kojima izlažu druge države (ove godine ih je 25), prodaju knjige.”
Na Sajmu će se i ove godine pojaviti veliki broj stranih izdavača, a Sajam sve više poslednjih godina okuplja bibliotekare i knjižare. Kroz gotovo svakodnevne razgovore oni razmenjuju mišljenja, a sve u cilju poboljšanja kako sopstvene situacije u ovim nesigurnim vremenima tako i zajedničkog usaglašavanja i boljeg poslovanja.
Ove godine, zbog kasnog početka organizovanja samog Sajma, stranih pisaca neće biti toliko, a Japan će se predstaviti u areni hale 1 privlačnom prezentacijom svoje izdavačke produkcije. Nažalost, gosti kojima smo se nadali iz Japana neće doći što je šteta, jer za japansku kulturu i književnost u našoj zemlji postoji dugogodišnje interesovanje pa se može reći da će japanski pisci propustiti šansu da se upoznaju sa srpskom kulturom, piscima i – čitaocima.
Izdavači su, reklo bi se, štampali manje knjiga nego prošle godine, i ako tome razlog nisu (isključivo) finansijski problemi već razuman i kvalitetni izbor literature, bilo domaće bilo prevodne, onda je to za pohvalu. Međutim, u tranzicionom periodu kroz koji prolazimo, mnogi izdavači nestaju sa scene ili se jednostavno „smiruju” dok ne sklope ponovo povoljnu „finansijsku konstrukciju”. Onim, pak, privatnim izdavačima koji opstaju godinama treba čestitati jer uspevaju ne samo da rade, nego i to da čine uglavnom vrlo uspešno i da ovoj kulturi, sami ili uz slabašnu pomoć siromašne države, daruju neka zaista kapitalna dela („Prometej”, „Paideja”, „Klio”, „Geopoetika”, „Čigoja štampa”, „Logos”").
Ovogodišnji, 53. međunarodni Beogradski sajam knjiga ostaće upamćen po vrlo visokoj ceni ulaznica i po, nikad glasnijim, protestima izdavača zbog nekih odluka Saveta sajma knjiga (čiji produženi mandat mnogi dovode u pitanje) u vezi sa (ne)dodelom štandova odnosno knjižara. No, po završetku Sajma pretpostavljamo da će o tome biti reči, kao što bi izdavači iz Srbije konačno trebalo da se dogovore oko organizovanja u udruženje (sa knjižarima ili sami) i da prestanu da se brukaju kao u Frankfurtu (o čemu je „Politika” juče pisala) gde im je opstanak u Međunarodnom udruženju izdavača praktično sačuvalo članstvo udruženih izdavača iz Vojvodine.
A. Cvijić
[objavljeno: 20/10/2008]
.jpg)
