Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 28.Mar.2011, 17:12   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Najviše zahteva za azil iz Srbije

BEOGRAD -

Srbija sa Kosovom je u 2010. bila na 1. mestu po broju zahteva za azil u razvijenim zemljama i 28. među 44 razvijene zemlje po broju primljenih zahteva za azil, objavila je danas Agencija Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR).

Broj zahteva za azil iz Srbije prošle godine je bio 28.901, što je 54 odsto više nego u 2009, čime su Srbija i Kosovo prešli sa 6. na 1. mesto, navodi se u izveštaju kojim su obuhvaćene 44 zemlje - EU, Zapadni Balkan, Australija, >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << Kanada, Island, Japan, Koreja, Lihtenštajn, Novi Zeland, Norveška, Švajcarska, Turska i SAD.

Odvojeni podaci za Srbiju i Kosovo nisu objavljeni jer oko 20 odsto zemalja ne vodi odvojene statistike, ali iz raspoloživih podataka proističe da je oko 45 odsto tih zahteva sa Kosova, dok je u 2009. sa Kosova bilo 74 odsto.

Građani Srbije i Kosova zahteve su podnosili u 32 razvijene zemlje, a najviše u Švedskoj - 7.900 zahteva, Nemačkoj - 6.500 i Francuskoj - 5.800 zahteva.

U Belgiji je iz Srbije podneto 3.081 zahteva, 1.358 u Švajcarskoj, 632 u Mađarskoj, 522 u Italiji , 444 u Norveškoj, 402 u Danskoj i 106 u Holandiji.

U izveštaju se navodi da se povećanje zahteva za azil iz Srbije najčešće smatra posledicom liberalizacije viznog režima.

Kada je reč o broju zahteva za azil u Srbiji, prošle godine je zabeležen godišnji rast zahteva za 68 odsto na 520, navodi se u izveštaju.

Kako je portalu EurAktiv Srbija rečeno u UNHCR-u, broj osoba koji traže azil u Srbiji nije povećan u odnosu na prethodni period i nema veze sa približavanjem Srbije EU, a jedina promena je u tome što je država preuzela brigu o azilantima.

U Srbiju, bez Kosova, najveći broj zahteva za azil podneli su građani Afganistana - 318, palestinskih teritorija - 77, Iraka 29, Pakistana i Somalije - po 22, Irana - 9, Konga - 8, Maroka - 7, Holandije - 5.

Srbija je deo migracionog toka koji će se verovatno u svetu povećavati pre nego što se zauzda, procenjuju u UNHCR-u.

Osobe koje traže azil kroz Srbiju uglavnom samo prolaze na putu ka drugim evropskim zemljama i ne nameravaju da ostanu u zemlji, a registruje se samo oko četvrtine tog migracinog toka kroz Srbiju.

Promena u odnosu na prethodne godine je jedino u tome što je Srbija 2008. godine, u skladu sa Zakonom o azilu, preuzela obavezu da rešava pitanja azilanata kao uređena zemlja.

Podnosioci zahteva se, nakon zvaničnog registrovanja, smeštaju u Centar za azil u Banji Koviljači, koji je renoviran 2006. godine, a od 2008. je u nadležnost države Srbije.

Kako ističu, većina podnosilaca zahteva se ne zadržava u Srbiji.

Azil, kako navode u UNHCR-u, ima sve uslove za život, a deca idu u školu i imaju igraonicu na raspolaganju.

Kada je reč o pet podnosilaca zahteva iz Holandije u Srbiji u 2010, u UNHCR-u kažu da je reč o izolovanom slučaju, kakvi se povremeno pojavljuju u statistici i do kojih može doći na primer zbog nasilja u porodici, porodičnih veza ili drugih razloga.

Najviše azilanata podnelo je zahtev u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) - 55.350, Francuskoj - 47.790 i Nemačkoj 41.330.

Od zemalja Zapadnog Balkana, Hrvatska je na 33. mestu, Bosna i Hercegovina na 41, Crna Gora i Albanija na 43. mestu, a Makedonija na 35. mestu.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...