Izvor: Politika, 26.Jan.2014, 23:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ljubav i nada u istanbulskoj „Žizeli”
Ivanka Lukateli vratila se nedavno iz Turske, gde je sa Nacionalnim baletom Istanbula postavila čuveni balet Adolfa Adama
Nekad slavna primabalerina, a danas uvaženi pedagog, Ivanka Lukateli se nedavno vratila iz Turske, gde je sa Nacionalnim baletom Istanbula uspešno postavila „Žizelu”. Baletsku karijeru započela je u Beogradu sa 16 godina, a završila u Tokiju u svojoj 43. Odigrala je „Labudovo jezero” skoro >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << 300 puta, a publika se vraćala s vremena na vreme ponovo da pogleda kakve je finese unosila baš u toj predstavi. U Minhenu je igrala uz Nurejeva i druge značajne umetnike i kaže da je tamo naučila kako će jednog dana da se ponaša u životu kad slava prođe, dakle: skromno i normalno. I Ivanka Lukateli danas živi baš tako, uz prijatelje i sa jogom kojoj se posvetila.
Utisci iz Istanbula su još sveži i naša sagovornica ih opisuje:
– Radila sam godinu dana uspešno sa baletskim ansamblom Nacionalnog teatra iz Istanbula, koji predvodi direktorka Ajfer Zeren, nekadašnja primabalerina. Otišla sam tamo u svojstvu pedagoga, a potom sam obavljala i posao zamenika direktora baleta. Kada su mi ponudili da radim „Žizelu”, iskoristila sam tu mogućnost da napravim određene koreografske i režijske intervencije, osmislila sam i scenske efekte u prvom i drugom činu, a moto mi je bio ljubav i nada. Spremila sam tri podele za „Žizelu”, što je veoma teško, i napravili smo sa njom zaista pravi bum u Istanbulu i celoj Turskoj. Za početak je pet predstava bilo potpuno rasprodato uključujući i scenu u novom centru „Zulu”, sa salom koja može da primi 2.500 ljudi. Istanbulski balet nema matičnu scenu, jer se njihovo pozorište na Taksimu renovira osam godina, a konstantno igraju u manjem pozorištu „Sorea” na azijskoj strani. „Žizela” iz Istanbula je trešnja na torti kojom sam zaokružila svoj opus. Rešila sam da ubuduće, bez obzira na ponude, ne prihvatam poslove koji će zahtevati duga odsustvovanja iz Beograda, za koji sam veoma vezana.
O tome šta u pedagoškoj karijeri dugoj 32 godine može da izdvoji, Ivanka Lukateli kaže:
– Svi moji učenici su moj uspeh. Imala sam četiri primabalerine Ašhen Ataljanc, Anu Pavlović, Milu Dragičević i Maju Veljković. Metodiku sam, kad je reč o pedagogiji, završila u Moskvi. Smatrala sam da nije dovoljno to što sam bila velika balerina i igrala prve uloge za posao pedagoga. Htela sam da naučim esenciju pedagoškog posla.
S obzirom na to da je igrala 27 godina, naša sagovornica se priseća i tog dela svoje karijere :
Nastupala sam u zlatno doba beogradskog baleta, kada smo putovali i gostovali na mnogim scenama. Bila sam angažovana i u Minhenskom pozorištu i uspostavila lepe kontakte. Balet mora da bude otvoren prema svetu, razmena energije, ideja i kvaliteta je neophodna. Beogradsku scenu sam uvek volela i vraćala joj se, kao i domaćoj publici i žao mi je što naš balet u prethodne dve godine nije negovan kako treba. Ima divnih mladih ljudi i moglo bi mnogo toga da se uradi.
Vrhuncem u inostranoj karijeri Ivanka smatra angažman u Minhenu:
– Tu sam imala mogućnost da igram sa Rudolfom Nurejevim i drugim velikim baletskim umetnicima koji su bili skromni i normalni ljudi. Upoznala sam tada i Nataliju Makarovu i Lin Sejmur koja mi je bila direktor. Japan ima posebno mesto u mojoj karijeri, jer sam tamo odigrala poslednju predstavu „Pahitu” u Tokiju. Tu me je dočekala odluka iz Beograda da treba da se povučem sa scene i tako je i bilo, otišla sam kad sam bila na vrhuncu. Ali i do danas je ostala tuga zato što nisam stigla da se oprostim sa beogradskom publikom dostojanstveno. I to se ponavlja i dogodilo se i Ašhen Ataljanc.
A pitanje kako je doživela rad sa velikim umetnikom Nurejevim Ivanka se priseća:
– Nurejev je živeo za balet, bio je zaljubljenik u tu profesiju. Shvatao je kako bi trebalo da plasira svoju umetnost i zahvaljujući njemu, balet je postao popularan. Bio je vrlo lep muškarac i izuzetan igrač. I danas kad gledate njegove snimke, on ih se, da je živ, ne bi mogao postideti. Margot Fontejn, njegova partnerka na sceni i on su pridoneli novom baletskom iskoraku.
Na pitanje da li je prirodno da se igrač vezuje za partnera sa kojim nastupa, Ivanka ističe da bi trebalo da bude tako:
– Uspostavljaju se neke fine relacije kada sa nekim dugo sarađujete. Eto, moj veliki dugogodišnji prijatelj je Dinko Bogdanić, sadašnji direktor Baleta u Splitu. U Minhenu smo zajedno igrali, a naše prijateljstvo traje više od tri decenije.
----------------------------------------------
Ni preoštri, ni preblagi
Ivanka Lukateli pisaće od narednog meseca baletsku kritiku za „Politiku”
– Dugo godina nije postojala adekvatna kritika kod nas kad je reč o baletskoj umetnosti. Mira Suić-Vitorović je to odlično radila, a mi kao igrači smo mogli mnogo da naučimo čitajući njene kritike, koje su simbol toga kako bi kritika trebalo da izgleda. Ne smete biti preoštri u svom sudu, ali ni blagi. Trebalo bi usmeravati i davati stimulans i ukazivati na pomak kakav bi beogradski balet mogao da ostvari.
Biljana Lijeskić
objavljeno: 27.01.2014.
