Izvor: medio.rs, 03.Jun.2015, 01:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
KAKO DA SRBIJA POSTANE JAPAN Sve ovo mozemo i mi samo nikad nismo probali
Šta Japan čini Japanom i šta iz te zemlje od ideja i oblika ponašanja možemo da uvezemo a da ostanemo Srbi, samo da postanemo bolji i da stvorimo lepšu i bogatiju Srbiju?
Japan je jedna od najprivlačnijih zemalja na svetu, ujedno i najbogatijih i najzanimljivih; jedina mana koja joj se pripusuje je to što je na trusnom području, ali to je već viša sila koja ne zavisi od njih. Može se međutim reći da >> Pročitaj celu vest na sajtu medio.rs << je činjenica da su i dalje tamo i da ne odustaju od svog ostrva najbolji dokaz u prilog tezi da se radi o jednom od najznačajnijih naroda koji trenutno postoje.
Šta Japan čini Japanom, i šta možemo od njih da naučimo? Ima li nešto što možemo kod nas da primenimo? Hajde da probamo da odgovorimo na ova pitanja tako što ćemo navesti niz tamošnjih osobenosti koje po prirodi nisu negativne, a koje u teoriji mogu da se uvezu i kod nas.
PONIZNOST, PRISTOJNOST I ULJUDNOST – Japanska je kultura kultura poniznosti i skromnosti, koji su utkani u jezik i običaje. Naklon upućen drugoj osobi se smatra pozdravom kod njih, i takođe je uobičajeni način izvinjenja. Ne da nije neobično nego je savršeno normalno videti predsednika vlade koji se klanja običnom čoveku na ulici koji mu istom merom uzvraća. Osim ako to nije čovek koji je na neki način nastradao zbog ponašanja države; u tom slučaju može da se desi da se samo premijer klanja. Čitav njihov jezik poseduje složeni sistem govora i etikecije koji ima za cilj da iskaže poštovanje i pokaže poniznost.
Japanci čak i znake upozorenja crtaju kao slatke likove. Foto: sukajepang.com
ESTETIKA SLATKOĆE – Japan nije oduvek toliko na ovo polagao. Zapravo, sve je počelo tek ’70-ih godina tokom vrhunca tamošnjeg ekonomskog rasta. Tada su njihove oglašavačke agencije do krajnosti usavršile finu umetnost masovnog marketinga i pronašle način da potrošačima uđu u srca, umove i novčanike uz pomoć slatkih i ljupkih crtanih likova. Danas su im čak i znakovi za upozorenje “slatki”.
ANIME I MANGE – Japanski stripovi i crtaći su svet književnosti sam po sebi i sam za sebe. Dele se uglavnom po ciljnoj grupi, od onih za decu, preko onih za omladince i sredovečne ljude pa sve do onih za starije; plus postoji i podela po polovima. Obrađuju sve moguće sfere života, od golfa do budućih robotskih ratova, preko samuraja, misterija, krimića i religijskih tema u skladu sa budizmom i šintom. Mnogi od njih su prava remek-dela i spadaju u najbolja književna/filmska ostvarenja ikada, poput mange “Vuk samotnjak i mladunče” ili anime “Groblje svitaca”. Japanci ih mahnito čitaju i gledaju, i nije neobično da uđete u podzemnu železnicu u bilo kom tamošnjem gradu i da vidite da ceo vagon čita nešto. Industrija ovog tipa, dakle, godišnje zarađuje na milijarde američkih dolara. Trećina svih knjiga otpada na mange!
OTAKU – U pitanju su ljudi sa opsesivnim interesovanjem za neku pojavu, mada su obično u pitanju opsesije za mangama i animama. Nezvanično se dele u dvanaest podgrupa. Premda ovaj fenomen ni sami Japanci ne mirišu previše, jer širi sliku da je njihova zemlja puna ludaka (iako nije, to je samo generalizacija zasnovana na vrlo malom uzorku i na nerazumevanju), on ima brojne pozitivne strane, od kojih je verovatno najbitnija privredna: procenjuje se da je njihov direktan doprinos ekonomiji ravan cifri od 18 milijardi dolara.
U Japanu je hit da uđete u strip – mangu. Foto: Hamusoku.com
UGOSTITELJSTVO – U pitanju je verovatno zemlja sa najboljom uslugom na svetu, i to bez ikakvog preterivanja. Svi su uljudni, pristojni, uslužni i orni da rade. Najbolja stvar je verovatno to što uopšte nisu motivisani bakšišom: dobra usluga je u Japanu svrha sama po sebi.
HOSTESI & HOSTESE – Barovi sa hostesama su na svakom koraku. Ne, to nisu prostitutke već prave hostese: to je posao kojim se bavi veliki broj mladih devojaka u Japanu. Njihov posao je da sede sa gostima, pričaju sa njima, pevaju zajedno sa njima karaoke i dobro se provode: rečju, da im prave društvo. Neke od njih stupaju i u vezu sa gostima od kojih se onda očekuje da ih obasipaju skupim poklonima, a nije neobično i da se venčaju sa njima. Gejše su njihovi najizvrsniji predstavnici, i najtradicionalniji; one su vrhunski sagovornici, kozeri, a pojedine su i prave pravcate zvezde. Pored ovoga, postoje i muške hostese koje se nazivaju “hosuto”; tačnije, oni se nazivaju tako, a njihovi najbrojniji klijenti su hostese. Sve ide u krug.
TIMSKI DUH – Postoji jedna stara japanska izreka koja kaže da “nokat koji štrči biva prikucan”. Japanski narod izuzetno poštuje vezu sa zajednicom i to im je mnogo bitnije od individualnosti. U Zemlji izlazećeg sunca timski rad je vrhovna stvar, a požrtvovanost za opšte dobro je visoko cenjena. Preziru se samopromocija, pokazivanje, sebičnost i služenje samo sebi.
Timski rad se visoko ceni u Japanu. Foto: Wikimedia Commons/Josh Berglund
SARARIMAN – Reč “sarariman” dolazi od engleske reči “salaryman” što znači bukvalno “onaj koji prima platu” ali zapravo se odnosi samo na rukovodeće kadrove. Za razliku od svojih evropskih i američkih kolega, njihov način života je toliko posvećen poslu da kod kuće samo spavaju.
KORPORATIVNA KULTURA – Prethodna stvar je u direktnoj vezi sa ovom, pošto se kao nepristojnost vidi odlazak sa posla pre svog šefa. Takođe, odlučivanje je u japanskim kompanijama veoma decentralizovano, pa tako svaki viši direktor mora da odobri svaku odluku bez obzira što nije u njegovom resoru. Tradicionalno, posao je bio za ceo život, to su barem poslodavci garantovali radnicima a u zamenu tražili bezuslovnu odanost. Čak i danas se sa gnušanjem gleda na ljude koji napuste kompaniju a da u njoj nisu radili barem pet godina. Uz sve to, proces dobijanja posla je neverovatno komplikovan i ništa se ne dešava preko veze: da biste dobili radno mesto morate da prođete kroz seriju intervjua i mnoštvo testova.
KORPORATIVNI BONUSI – Japanske kompanije imaju najniži stepen razlike između plata rukovodioca i običnog radnika, u grupi od 20 najbogatijih država sveta. Posledica takvog stanja stvari je ogromna srednja klasa koja je u svakoj zemlji stub i ekonomije i društva. Milioni japanskih porodica su zapravo milioneri u američkim dolarima, usled toga. Japanci dobijaju dva bonusa u toku godine, koji ne zavise toliko od ličnog učinka koliko od poslovanja preduzeća, a dobijaju ih i poslovođe i “fizikalci”.
Japanski sarariman spava u metrou. Foto: Wikimedia Commons/Danny Choo
OTSUKARE – Bitan koncept u japanskom društvu. Doslovno znači “umoran“. U Japanu, izuzetno se poštuje kada neko radi dok se ne premori, pa tako ima ljudi koji rade toliko naporno da se onesveste i umru (bukvalno). Međutim, ovo je u najvećom meri ipak pozitivna stvar, a Japanci imaju običaj da svojim vrednim kolegama kažu “otsukare sama desu” što znači “umorni ste, gospodine”, čime se zapravo kaže da je primećeno da je osoba ostala na poslu duže nego što je morala.
ZLATNA NEDELJA – Japance poslodavci ne mogu da nateraju da odu na odmor, posebno ne ako to znači da će njihove kolege morati da rade posao umesto njih. Zato su se dovitljivi rukovodioci dosetili i izmislili “zlatnu nedelju” tokom koje kompanija uopšte ne radi i kada su radnici prisiljeni da odu i da iskoriste slobodne dane.
FESTIVALI – Mi mislimo da imamo previše festivala, poznatijih po sufiksu “-jada”. Kobasicijada, pasuljijada, ova -jada, ona -jada. Japan ima mali milion festivala koji nisu baš u potpunosti na liniji sa našim svetkovinama pomenutog tipa, ali se mogu posmatrati kao naša osobenost (ne treba nikoga kopirati, već duh nečega uskladiti sa našom svojstvenošću). Razlika između nas i njih je međutim u tome što skoro svaki Japanac godišnje poseti nekoliko takvih događaja. Oni takođe imaju i ogroman broj “josakoi” festivala; pomenuta reč se odnosi na modernu varijaciju tradicionalnog japanskog plesa, svaka škola i svaki univerzitet imaju svoj tim, skoro svaka lokalna zajednica ga ima, i svi se takmiče međusobno na turnirima. Bilo bi zanimljivo videti da li će se neko dosetiti na napravi modernu varijaciju naših narodnih igara. Kako bi izgledalo moderno kolo?
Japanske devojke u školskim uniformama. Foto: Wikimedia Commons/Lordcolus
UNIFORME – Japanci nose uniforme od ranog doba, a u mnogim profesijama to rade do kraja života. Iako se kod nas na ovo gleda kao na lošu stvar, zapravo ima više pozitivnih efekata: prvo, umanjuje osećaj klasne raslojenosti kod dece, a drugo, razvija kod ljudi osećaj reda i discipline. Verovatno postoje i dodatne dobre strane ove prakse, ali nam trenutno ne padaju na pamet.
SAMURAJSKI IDEALI & BUŠIDO – Uprkos tome što samuraji više ne igraju nikakvu političku ulogu u Japanu, odnosno, uprkos tome što faktički više ne postoje (premda postoje njihovi potomci, a neki među njima su i danas poslovni i politički moćnici), njihova kultura i njihovi ideali su i dalje snažni u Zemlji izlazećeg sunca. Uzmimo na primer bušido, samurajski kodeks… Zapravo, da ne bismo ovde bespotrebno dužili, pročitajte naš posebni tekst posvećen bušidu.
VOZOVI – Japan je zemlja koju će svaki ljubitelj vozova proglasiti rajem, pošto velika većina Japanaca svuda putuje vozom, i po gradu i između gradova. Za urbane Japance automobil je na neki način hobi, nešto što se koristi vikendima. Toliko je železnički saobraćaj u širokoj upotrebi da od prve 51 najprometnije stanice na svetu samo šest nisu u Japanu! I o tome možete da čitate u zasebnom tekstu.
Voz u Japanu. Foto: commons.wikimedia.org / Kounosu
KARAOKE – Uprkos velikoj popularnosti širom sveta, i uprkos tome što praktično svako u Srbiji zna šta su karaoke, malo ljudi je i dalje stvarno isprobalo karaoke. Nažalost, pošto je u pitanju vrhunski oblik zabave koji zapravo verovatno ima i lekovita dejstva po psihu, u smislu savlađivanja treme od javnih nastupa, nabijanja samopouzdanja, i tako dalje. Konačno, kao što smo već rekli, u pitanju je dobra zabava: a to je samo po sebi lekovito.
KUPANJE U TERMALNIM IZVORIMA – Srbija se hvali velikim brojem banja, u koje skoro više niko ne ide. Mlađe generacije se groze i same pomisli, pošto ih asociraju na penzionere, dosadu, starce i bolest. Japan takođe ima puno banja, samo što Japanci znaju da cene ono što imaju. Tamo takođe postoji i “onsen”, reč koju koriste da imenuju termalna kupališta, odnosno kupališta koja se nalaze direktno u termalnim izvorima. Verujemo da je vreme da se vratimo banjama, i da ih unapredimo pošto su vrhunski turistički potencijal.
POŠTOVANJE SVOJE NARODNE NOŠNJE – Japanci se ne stide svoje narodne nošnje. Kimono se tamo nosi već najmanje 1.200 godina, a i danas se sa tim ne prestaje. Dobro, Japanci ne nose kimono u svakodnevnom životu, ali ih nose tokom specijalnih prilika kao što su venčanja.Zamislite da u Srbiji mlada umesto u beloj venčanici bude obučena u narodnu nošnju koja se koristila za takve prigode: proglasili bi je za “zaostalu seljančuru”, zar ne? E, pa onda su Japanci zaostali seljaci, dok smo mi mnogo pametni i napredni. Prštimo od pameti i naprednosti.
Tradicionalni japanski doručak. Foto: Wikimedia Commons/MichaelMaggs
ZDRAVA NACIONALNA KUHINJA – Stanovnici Zemlje izlazećeg sunca su najdugovečniji ljudi na svetu: tamo zvanično ima najviše stogodišnjaka. Jedan od glavnih uzroka takvog pucanja od zdravlja je način ishrane. Premda svaka regija i svaki grupa ima sopstvene recepte i premda kuhinja varira na toj osnovi, jedno im je zajedničko: ne jedu meso (odnosno, u tradicionalnoj japanskoj kuhinji meso ne postoji, mada je u izvesnoj meri počelo da se konzumira poslednjih decenija, sa dolaskom američkih i kineskih fast-fudova), jedu ribu, jedu mnogo povrća, i jedu sve ono što bi svi trebalo da jedemo, odnosno ne jedu ono što niko ne bi trebao. Prosečan Japanac bi verovatno doživeo srčani udar kada bi samo video šta Srbi jedu, i pre nego što proba i umre od holesterola. Treba pomenuti ovde i kaiseki, japansku večeru sastavljenu čak i od 12 porcija različitih jela koje se serviraju na visoko-estetizovan način.
BORILAČKE VEŠTINE & RADIO TAISO – U zdravom telu – zdrav duh! Jedinstvo uma i tela! Ove izreke su verovatno najbolje dokazane u slučaju Japana koji ima nekoliko svetski čuvenih borilačkih veština u svojoj tradiciji, kao što su džudo, karate, kendo, kjudo, jabusame i aikido. Ponovo moramo da se vratimo na psihološki efekat koji ovakve i slične stvari imaju, odnosno da ukažemo na lekovitost obnove osnovnog ljudskog integriteta. Pored toga, postoji i “Radio Taiso”. U pitanju je program jutarnje gimnastike koji se emituje svakog jutra na nacionalnom radiju: ljudi u njemu učestvuju iz svojih domova, škola, kancelarija i fabrika, i jedna je od onih šarmantnih rutina zbog kojih je Japan zapravo tako zabavan. Kompanije osećaju da im je dužnost i obaveza da nateraju svoje zaposlene da ostanu u formi.
Aikido. Foto: Aikido klub “Košava”
OMLADINSKE POTKULTURE – Mnogi japanski omladinci imaju puno slobodnog vremena i raspoloživi džeparac. Kako stare, tako narastaju i društveni pritisci koji im mogu dramatično umanjiti slobode. Zato mladi u Japanu koriste taj period maksimalno kako bi se izrazili na koji god način žele. Nama često deluju blesavo sve te japanske subkulture, ali sve to u suštini igra ulogu u psihološkoj snazi japanskog naroda, u njihovoj kulturnoj samouverenosti i konačno u njihovoj ekonomskoj moći. Dok se mi smejemo njihovoj “ludosti”, oni su među najbogatijim nacijama sveta.
LJUBAVNI HOTELI – Evo još jednog zanimljivog aspekta tamošnjeg života. Vaša prva asocijacija je svakako mesto slično našem motelu u koje ljubavnici odlaze krišom ne bi li se sakrili od bračnim drugova. Međutim, japanski ljubavni hoteli su zapravo mesta na kojima često i bračni parovi traže privatnost, a sve zbog činjenice da su im stanovi mali i pretrpani decom. Na ovakvim mestima mogu da se opuste i prepuste sebi. Nije loše da i vi u Srbiji ovo probate i da se opustite, ako vi i vaš partner ne možete da uživate u telesnim čarima zbog baba, deda i dece kojima vam je krcata kuća.
PURIKURA – Ovo su foto-kabine u koje možete da uđete, da se slikate i da dobijete fotografiju koja je zapravo samolepljiva sličica. Tinejdžerke u Japanu su poludele za ovim 1995. godine kada se prvi put pojavilo, a do kraja te decenije svaka srednjoškolka je imala veliki album sa svojim sličicama. Kaže se da svako izgleda bolje na purikura slici, pošto je sve podešeno tako da vas učini lepšim: recimo, da vam ukloni bubuljice, a ako hoćete, može i da vam uveliča oči da biste izgledali kao crtani lik iz popularne kulture. Instagrame, nemaš šanse.
Purikura foto-kabine u Japanu. Foto: Wikimedia Commons/Tom Page
HANAMI – Ovo su proslave i žurke koje izbijaju kada trešnje počnu da cvetaju; u pitanju je događajod ogromnog značaja u Zemlji izlazećeg sunca: verskog, estetskog, državnog, društvenog. Ako mislite da je gledanje cveća introspektivno iskustvo, grešite, pošto se japansko radovanje proleću pretvara u divlju žurku sličnu našem prvomajskom praznovanju. Samo sa više smisla, lepote i ukusa.
UNIVERZITETI I STUDENTSKI KLUBOVI – Japanska srednja škola je teška. Težak je i prijemni ispit na fakultetima, koji je izrazito takmičarski. Međutim, kada se jednom upišete na univerzitet, sve postaje lako i gotovo da je nemoguće da ne diplomirate, bez obzira na to koliko pijete. Zapravo,najbitnija stvar tokom studija je društveno umrežavanje, stvaranje prijateljstava i savezništava koja će vam pomoći u vašoj budućoj karijeri. Takođe, svi studenti se učlanjuju u univerzitetske klubove koji su samo na površini udruženja zasnovana na zajedničkim interesovanjima (tipa klub ljubitelja golfa) a zapravo su paravani za neprekidno zabavljanje, klabing i pijanke. Mislimo da bi se Srbi odlično snašli kada bi ovakav vid studentskog organizovanja zaživeo i kod nas.
JAPANSKA ULIČNA MODA – Japan ima živu modnu scenu, a Japanci su poznati po specifičnom načinu oblačenja, kako visokom tako i onom uličnom. Teško ju je definisati, ali definitivno se može opisati kao ultramoderna i uvek ispred svog vremena. O jednom apsektu tamošnje mode, takozvanom sirovom denimu, pisali ranije.
Gejša u Japanu. Foto: fanpop.com
FRIZURE – Japanske frizerski saloni su pomodni i kul, i bizarno skupi. Ovo je popularna profesija u Japanu i postoji velika konkurencija. Japancima je bitno da imaju dobar friz.
PROSLAVA PUNOLETSTVA – Svakog drugog ponedeljka u godini svi Japanci koji su prethodne godine napunili 20 slave “Seijin No Hi”, odnosno Dan sazrevanja. Svi, zajedno, u gradskim većnicama širom zemlje. Posle ceremonije svi odlaze da piju sa prijateljima. Nacionalni praznik, dakle.
GENKI – Ova reč znači “zdravlje, energija” na japanskom jeziku. Normalno je sagovornika pitati da li je “genki”, umesto da ga jednostavno pozdravite. Koncept genkija je fundamentalan u odnosu na način na koji ljudi razmišljaju.
POLICIJA – Vrlo su vidljivi u zajednici i ima ih svuda, pošto i minijaturnih policijskih stanica ima praktično svuda, baš zato da bi bili vidljivi. Ako se izgubite, rado će vam pomoći da nađete put. Takođe, navodno su neprestano u opsesivnoj poteri za ukradenim biciklima i dosta svog radnog vremena provode u proveravanju tablica na ovim dvotočkašima. Pošto policiju već imamo, ostaje nam da primenimo njihov način funkcionisanja ove službe.
Angela Merkel se upoznaje sa japanskim robotom u prisustvu njegovog tvorca Mamorua Morija. Foto: Tanjug/AP
ROBOTI – Japan puno ulaže u razvoj futurističkih tehnologija, i mnoge nade polaže u robotiku. Polovina od 800.000 industrijskih robota koliko ih postoji na svetu nalazi se u Japanu. 90 odsto istraživanja na ovom polju odigrava se u Japanu. Japan zna da budućnost jedne države leži u nauci i kulturi, a i jedno i drugo zavisi od prosvete.
TAKJUBIN – Ovo je genijalna poslovna ideja koja je zaživela u Japanu a koja bi mogla da zaživi i kod nas. Ako imate nešto novca koji možete da uložite, mogli biste da razmislite, pošto kod nas tržište za ovo postoji ali ne i preduzeće koje se time bavi. O čemu se radi? Zamislite da putujete recimo od Niša do Novog Sada; u pitanju je nekoliko sati autobusom, ali problem je što sa sobom vučete dve ogromne torbe, preteške za jednu osobu: dakle, pravo mučenje. Tu uleće firma koja je specijalizovana za transport paketa, pošiljki i prtljaga. Preuzimanje i dostava se vrše od vrata do vrata, odnosno doći će tamo gde želite i odneće vam tačno tamo gde želite. Servis je apsolutno pouzdan i neverovatno jevtin jer imaju nekoliko preduzeća koji se međusobno takmiče. Tako daNišlija koji sa dve torbe ide put glavnog grada Vojvodine može da putuje bez prtljaga i da ga on sačeka u hotelu ili stanu koji tamo iznajmljuje.
JAVNA OBAVEŠTENJA – Nedelja je, sedam ujutru. Vi spavate. Iznenada vas budi javno obaveštenje sa razglasa, koji se inače nalaze svuda, i obaveštava vas da je danas dan za čišćenje te da bi stoga svi trebalo da počiste svoje kuće. Da, zvuči ludo i nasilno, ali dovodi do toga da jeJapan uređena država u kojoj svi brinu o sitnicama pošto je totalitet sitnica ono što čini život lepim ili ružnim.
Okrug Šibuja, Tokio, Japan. Foto: flickr/Martin Lopatka
ELEKTRONIKA – Japan je Galapagos elektronike, a zemlja je prepuna proizvođača koji prave uređaje koji nisu namenjeni za izvoz već za unutrašnju prodaju, jer Japanci imaju vrlo jedinstven ukus i osećaj za potrebu. Razlika između onoga što je popularno u Japanu i onoga što je popularno u svetu se neprestano povećava.
GANBATE – Ovo bi moglo da se prevede kao “možeš ti to!” ili “daj sve od sebe!”. U Japanu, visoko se ceni kada neko uloži vrhunski napor da bi nešto uradio i kada da sve od sebe da bi nešto postigao. Ganbate je fraza koja ima za cilj ohrabrenje, i važan je koncept u njihovoj svesti, te slično genkiju objašnjava kako ljudi tamo razmišljaju.
POSLUŽITELJKE LIFTA – Japanci se drže tradicije, čak i ako su je uvezli iz inostranstva. Nekih od tih uvezenih tradicija Japanci se drže duže od onih od kojih su je uvezli. Lift-operaterke u velikim robnim kućama, tržnim centrima i šoping-molovima su primer za to.
PRODAJNI AUTOMATI – U Zemlji izlazećeg sunca postoji jedan na svake 23 osobe, što znači da samo u široj oblasti Tokija postoji jedan milion ovih potrošačkih uređaja. Čini se da nema logike u mestima na kojima su postavljeni; recimo, nije neobično da nađete ovu mašinu usred ničega, u nekoj nedođiji, ili da nabasate na 30 automata načičkanih jedan uz drugi.
Japanske jakuze tokom uličnog festivala Sanđa Macuri, jedinog događaja tokom koga je ovim ljudima po japanskom zakonu dozvoljeno da pokažu svoje tetovaže u javnosti. Foto: Wikipedia/apes_abroad
NISKO STOPA KRIMINALA – Japan ima vrlo nisku stopu kriminala, a posebno se malo krade. Na svakih 100.000 stanovnika dogodi se 1,3 pljački (u Americi se na istom broju ljudi dogodi, poređenja radi, 233 pljačke). Japanci krađu vide kao patetični zločin. Jakuze, pripadnici domaćeg organizovanog kriminala, preziru tu rabotu. Ovo, nažalost, ne može da se uveze ali može da se radi na uklanjanju uzroka naših devijacija.
MOTANAI – Još jedan bitan koncept koji će vam pomoći da shvatite na koji način Japanci razmišljaju. Ova reč se prevodi kao “kakvo traćenje (dobara)”, a vuče poreklo iz činjenice da je Japan ostrvska zemlja sa mnogo stanovnika a malo prirodnih resursa koja je stoga uvek akcenat stavljala na kvalitet na uštrb kvantiteta. Drugim rečima, u pitanju je filozofija koja uči ljude da je bacanje bilo čega pogrešno, i da sve može da se iskoristi na neki način. Recimo, smatra se da pojesti sve sa tanjira donosi dobru karmu. Danas se ipak u pogledu ovoga stvari menjaju, zbog prirode novog potrošačkog društva.
PRONALAZAŠTVO – Japan godišnje potroši 144,1 milijardu dolara na naučno-tehnološkoistraživanje, i samo Amerika ulaže više. Ovo dramatično menja svet oko nas, ne samo što se tiče vrhunske tehnologije već i sitnih izuma koji nam pomažu u svakodnevici. Ali, Japanci imaju i dugu tradiciju lažnih pronalazaka koji su na površini dobre ideje ali su zapravo potpuno blesavi. Ljudi iz drugih zemalja koji sa ovim nisu upoznati često misle da je sve to stvarno, što verovatno zasmejava Japance.
Bolesni sarariman sa maskom na licu. Foto: Wikimedia Commons/Gabriel Synnaeve
MASKE ZA LICE – Prosečan Srbin kada vidi snimak ili sliku iz Japana na kojoj ljudi nose maske na licu, nasmeje se i pomisli: “Vidi ove paranoike, budale, plaše se virusa, veruju mas-medijima za svaki svinjski i ptičji grip koji ovi izmisle”. Ništa bolje od toga ne pokazuje naše stanje svesti, poštoJapanci koji nose maske na ulici i na javnim mestima gde ima drugih ljudi, to ne rade zbog straha za sopstveno zdravlje već to rade kada su bolesni i ne žele da zaraze druge. Smatra se nekulturnim i neuljudnim ponašanjem nenošenje maske ako si bolestan.
MALI BAROVI I RESTORANI – Ima ih svuda, na svakom koraku, i jedna su od onih pojava zbog kojih je Japan tako šarmantan. Nije neobično da postoji lokal u kome se nalazi šank i samo četiri stolice. Razgovor sa barmenom je savršeno normalan.
KAFA U KONZERVI – Kažu da je užasnog ukusa, ali ako nemate vremena za bolju, i ona dobro dođe. Barem će vas držati budnim. Kupuje se u prodajnim aparatima, i može da bude hladna ili vruća.
OMIJAGE – Ova reč znači “suvenir“. Japanci su ludi za suvenirima, a svaka regija ima gomilu suvenira koje morate imati pa tako nije neobično da ih se prosečan japanski turista nakupuje samo tokom vikend-puta. Ako negde idete od vas se očekuje da u kancelariju ili na drugo radno mesto donesete nešto u čemu će svi moći da uživaju.
Omijage, japanski suveniri koji se masovno kupuju. Foto: Wikimedia Commons/Jorge from Brazil
NOVOGODIŠNJE ČESTITKE – Svi Japanci ih šalju rodbini, prijateljima, kolegama, poslovnim partnerima. Cilj je izabrati onu koja najbolje oslikava vašu ličnost, pa zato mnogi biraju da ih sami izrade. Ima ljudi koji čuvaju posetnice svih ljudi sa kojima posluju i svima šalju čestitke. “Japanska Pošta” ima poseban servis kojim se “nengađo” (tako se zovu ove čestitke) dostavljaju baš na dan Nove godine. Sve to ide u japanski BDP.
DAN ZALJUBLJENIH I BELI DAN – Sjajna stvar u vezi sa Japanom je to što su u stanju da prigrle neki strani praznik i da ga pretvore u nešto potpuno japansko. Tako je Dan zaljubljenih u ovoj zemlji podeljen na dva dana; prvi je 14. februara kada i globalni Dan zaljubljenih, i kada samo žene kupuje poklone svojim partnerima, dok je drugi 14. marta kada muškarci uzvraćaju. Ovaj drugi se zove Beli dan.
GRICKALICE – Tamošnji proizvođači svake godine izbacuju nove grickalice sa novim ukusima, zbog čega je jako teško pratiti njihov tempo. Ipak, sve to – moramo neprestano da ponavljamo – doprinosi BDP, a pritom su i sastojci njihovih grickalica najčešće potpuno prirodni; naime, vrlo retko ćete naći hemijski obojene grickalice.
Pande nacrtane hranom, tehnikom kjarabena, u bentu, odnosno kutiji za ručak. Foto: Wikimedia Commons/luckysundae
BENTO – Ovo su kutije za ručak, i imaju dugu istoriju u Japanu; samuraji su imali specijalne tenhike za bento i smatralo se da je to esencijalni deo pripreme za bitku. Danas su popularni kod svih ljudi, od školaraca do radnika, preko putnika i lenština. Kjaraben je takođe veoma popularan;radi se o tehnici pravljenja slatkih likova od hrane koja se ređa u bento, a najčešće to rade mame koje ujutru spremaju obroke deci. Postoje čak i nacionalna takmičenja za najbolji kjaraben.
OĆUGEN & OSEIBO – U pitanju su letnji i zimski pokloni koji se razmenjuju sa porodicom, prijateljima i susedima. Kompanije ih dele svojim mušterijama, a neki i svojim učiteljima i doktorima. Možete ih dati bilo kome ko vam je pomogao u prethodnih šest meseci. Pošto vas verovatno zanima kakvi su to pokloni, reći ćemo vam: uvek su to praktične stvari, kao što su pivo, hrana i sapun. U našoj varijanti, i 200 grama kafe.
PORODIČNI RESTORANI – To su jevtina mesta u kojima nikome od zaposlenih ne smeta što sedite satima i satima, i predstavljaju alternativu obedovanju kod kuće. Popularni su kod studenata i svakoga sa slobodnim vremenom. Često imaju i bar u kome vas služe neograničenim količinama, kafe, čaja i bezalkoholnih pića.
Ceremonijalni čaj u Japanu. Foto: Wikimedia Commons/Hyougushi
BONENKAI ŽURKE – U pitanju su događaji tokom decembra kada sve kompanije prave seriju partija čije ime znači “zaboravi na godinu”. Pije se puno.
NOVA GODINA – Nakon burnog decembra, dolazi Nova godina. Za razliku od naše evropske i američke tradicija koja zapoveda da se čovek oleši od alkohola u dobrom društvu, u Japanu se ona slavi u krugu porodice, ne postoje nikakve velike žurke, a ljudi ujutru dođu u svetilište ili hram ne bi li zazvonili zvonom.
ČAJNA CEREMONIJA – Postoji tuce vrsta japanskog zelenog čaja i svaki ima posebnu istoriju i tradiciju. Japanska čajna ceremonija je jedna od najbitnijih tradicija Zemlje izlazećeg sunca, kao i jedna od najpoznatijih. Na nju je snažno uticao zen budizam (nadamo se samo da pravoslavni ziloti neće skočiti i vikati: “satanizam”), i smatra se da ju je nemoguće u potpunosti usavršiti. Na nju se gleda kao na umetnost harmonije i samokultivisanja.
Primer ikebane, cvetne dekoracije. Foto: Wikimedia Commons/Adriano
IKEBANA – Još jedna od onih dubokosmislenih japanskih tradicija na koju je uticao budizam: ovoga puta pričamo o umetnosti cvetnog dekorisanja. Obavlja se u potpunoj tišini, drugim rečima, nema razgovora na časovima ikebane. Ima tendenciju da bude minimalistička, a stabljike i grane su naglašenije od cvetova.
PAĆINKO-SALONI – Ovo je kockarska arkadna igrica koja je svojstvena samo Japanu, u kome je kockanje zabranjeno ali se ovo toleriše. Povezano je sa jakuzama. Uglavnom, postoji preko hiljadu džinovskih paćinko salona u ovoj zemlji, a oni godišnje naprave 300 milijardi dolara, što je skoro sedam puta više od bruto domaćeg proizvoda Srbije.
MANGA KAFIĆI – U pitanju su zapravo internet-kafei i toliko su luksuzni, udobni i jevtini da ima ljudi koji u njima doslovno žive. Nije neobično da sarariman prespava u nekom od njih ako mu pobegne zadnji voz kući.
Japanac na biciklu sa korpom ide u kupovinu namirnica. Foto: Wikimedia Commons/Joe Mabel
DEVOJAČKI DAN – “Hina Matsuri” je dan kada se ljudi mole za sreću i zdravlje devojaka, a porodice u kojima ima devojčica prave izložbu lutaka, koje nutkaju pirinčanim krekerima i drugom hranom. Lutke u stvari predstavljaju imperatora, imperatorku i njihove pratioce; sve lutke su obučene u nošnju iz perioda Heian. To je dan kada devojke razmišljaju o svojoj budućnosti.
KULTURA POVERENJA – Japanom vlada kultura poverenja jednih u druge. To je takođe jako bitan faktor njihovog golemog globalnog uspeha, to što imaju osećaj da mogu da se oslone na sunarodnike. Ako vam treba dokaz, evo ga: veliki broj ljudi pristaje da jede ribu fugu, koja je otrovna, zato što veruje da će kuvar biti obazriv i da će ukloniti sve otrovne delove.
BICIKL SA KORPOM – “Mama ćari” znači “mamina kočija” i odnosi se na starinski bicikl sa korpom. Voze ih i muškarci i žene, a često se njome ide do prodavnice, u nabavku namirnica, pa korpa onda dobro dođe.
Parkirani bicikli ispred cvećare u Japanu. Foto: Wikimedia Commons/Joe Mabel
VRTOVI – Japanski vrtovi su spektakl sam po sebi, to zna svako ko ga je makar na slici video. Zen budizam je snažno uticao na umetnost njihove gradnje, zbog čega imaju jednostavnu i harmoničnu estetiku i zbog čega je prostor neverovatno dobro iskorišćen pa izgleda veći nego što jeste. Širom Japana ih možete pronaći: u hramovima, svetilištima, zamkovima, hotelima, motelima, restoranima, parkovima i privatnim domovima.
RESTORANI SAM-SPREMI-HRANU – Dođete u restoran, sednete za sto, naručite hranu. Donesu vam sirovu. Na vama je da ispržite na grilu – koji se nalazi obično u sredini stola – sve to što ste hteli, baš onoliko koliko želite i kako želite.
GOKON – Za kraj smo vam ostavili pravu poslasticu, pošto je ovo pojam koji se odnosi na sedeljku za upoznavanje. Obično je po sistemu tri na tri, dakle, tri momka i tri devojke. Do njega dolazi kada momak i devojka koji su u vezi žele da upoznaju svoje sa prijateljima svog partnera. Mnogih dvoje su se tako smuvali i uzeli.
Nadamo se da ćete barem nešto od ovoga što ste pročitali usvojiti ili pokušati da primenite u Srbiji. Nadamo se, ali ne gajimo iluzije.
Japanka na ulici. Foto: Wikimedia Commons/Firedrop
(D. R.)
.jpg)
