Izvor: RTS, 11.Sep.2015, 08:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Japan, povratak nuklearne energije
U Japanu je, nakon dve godine zastoja zbog ispitivanja bezbednosti, protivljenja lokalnih vlasti i stanovništva, ponovo počela komercijalna eksploatacija nuklearne energije.
Reaktor br. 1 u nuklearnoj centrali "Sendaj" u mestu Sacuma Sendaj, prefektura Kagošima nakon nešto više od mesec dana tehničkih priprema i probnog rada počeo je da stanovništvo i privredu južnog japanskog ostrva Kjušu snabdeva >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << električnom energijom.
Posle izlivanja radijacije u centrali "Fukušima 1" u martu 2011, nuklearni reaktori u Japanu su postepeno izvođeni iz upotrebe. Dok je jedan deo njih smesta preventivno isključen zbog zabrinutosti da su izgrađeni na zemljištu posebno osetljivom na tektonske udare, većina je jednostavno ugašena kada im je kasnije došlo vreme za redovni remont.
Potom je usledila serija ispitivanja koja je obuhvatala pregled zemljišta ispod i oko centrala, analizu opreme, bezbednosne procedure i sistema uzbunjivanja i javljanja, kao i simulacije nesreća i vežbe.
Kao rezultat svega toga, eksperti i vlada su kao najizglednije kandidate za restartovanje odredili 19 od ukupno 42 trenutno upotrebljiva reaktora.
Ipak, lokalne uprave, grupe građana i nevladine organizacije uspele su da do danas spreče korišćenje nuklearne energije podnošenjem tužbi sudu i zahteva za dalja ispitivanja.
Istorijski dan?
Reaktor br. 1 u maloj nuklearnoj centrali "Sendaj" na obali živopisnog ostrva Kjušu nije prvi koji je pušten u rad nakon nesreće u Fukušimi, jer je 2012. nakratko uključen jedan reaktor centrale "Oj" u prefekturi Fukuj na obali Japanskog mora. Međutim, on je prvi koji je prošao kroz sva pomenuta ispitivanja i prvi čije je korišćenje dozvoljeno odlukom suda koji je odbio žalbu lokalnih vlasti i građana koji su pokušali da blokiraju njegov rad, pa je zato i prvi od kojeg se u budućnosti očekuje trajnija eksploatacija.
Zato se uključenje tog reaktora u mrežu za snabdevanje može smatrati istorijskim i kada je u pitanju nuklearna industrija u Japanu i, uopšte, odnos prema nuklearnoj energiji.
Reaktor 1 u centrali u Sendaju, naime, kao da je konačno prelomio višegodišnju političku i tehničku klackalicu u Japanu u vezi sa upotrebom nuklearne energije i možda čak nagovestio smer u kojem će se rešavati budući pravni sporovi između grupa građana i kompanija iz oblasti elektroprivrede.
Ipak, on zasigurno neće rešiti moralne dileme povodom upotrebe nuklearne energije.
Liberalno-demokratska partija, koja dominira vladajućom koalicijom, od povratka na vlast krajem 2012. godine neprekidno se zalaže za restartovanje nuklearnih reaktora koji su pre nesreće u Fukušimi zadovoljavali jednu trećinu potreba Japana za električnom strujom.
Japanska vlada smatra da je korišćenje nuklearnih reaktora, koji obezbeđuju stabilno snabdevanje po maloj ceni, neophodna mera za stimulisanje posustale ekonomije i za balansiranje državnih kofera. Naime, da bi odmenio gubitak energije nastao isključivanjem nuklearnih reaktora, Japan je bio prisiljen da uvozi ogromne količine prirodnog gasa, uglja i nafte, zbog čega je 2012. godine, prvi put nakon čitave tri decenije uzastopnog suficita u ekonomskoj razmeni sa inostranstvom, počeo da beleži deficit u spoljnoj trgovini.
Korišćenje nuklearne energije pored stabilnog snabdevanja privrede i popunjavanja rupa u državnom budžetu, smanjiće i energetsku zavisnost Japana od inostranstva, pa su političari i birokrate na čelu države uvereni da čine dobro za svoju zemlju.
Međutim, ispitivanja javnog mnjenja pokazuju da se između 55 i 60 posto građana u Japanu i dalje protivi ponovnom uključivanju nuklearnih reaktora. Nuklearna energije sada se oštro kritikuje ne samo kao opasna po zdravlje ljudi i životnu sredinu, već i kao ekonomski najskuplji vid energije uprkos malim troškovima proizvodnje i distribucije, s obzirom na ogromnu štetu po privredu koju je prouzrokovala kontaminacija zemlje i mora, te basnoslovne sume novca koje se sipaju u sanaciju razorenih reaktora "Fukušime 1".
Šta donosi sutra?
Pre nuklearne nesreće u Fukušimi, Japan je posedovao čak 54 upotrebljiva nuklearna reaktora – najviše u svetu po glavi stanovnika, a tadašnja vlada je radila na planovima da u narednih deset godina udeo nuklearne energije u proizvodnji struje u državi podigne na čak 50 odsto.
Nuklearna kriza u Fukušimi, koja je u jednom trenutku čak i zapretila opstanku prestonice Tokija, probudila je uspavano javno mnjenje i dala snažan argument protivnicima nuklearne energije, pa se među političarima i stručnim komentatorima u opticaju našla ideja o radikalnom skretanju: o potpunom odricanju od nuklearne energije ili bar o drastičnom umanjenju zavisnosti od nje.
Međutim, promena vlasti u decembru 2012. godine dovela je do promene razmišljanja u vrhu. Sadašnja japanska vlada nuklearnu komponentu u energetskom snabdevanju smatra vitalnom za ekonomsko funkcionisanje države i njenu političku bezbednost, odnosno nezavisnost od događaja na Bliskom istoku i u drugim regionima sveta koji su veliki snabdevači naftom i gasom. Japanska vlada sada smatra realnim i korisnim da nuklearna industrija ostvari učešće od oko 20 posto u domaćem energetskom miksu.
Liberalno-demokratska partija i njen koalicioni partner Komejto imaju apsolutnu većinu u parlamentu i moralni legitimitet da vode politiku po svom nahođenju jer su tu većinu i potvrdili na nedavnim vanrednim, prevremenim izborima.
Ipak, ni takva moć u odlučivanju i legitimitet možda neće biti dovoljni da vlada sprovede svoje ciljeve u vezi sa ponovnim masovnijim korišćenjem nuklearnih reaktora onako kako je planirala, jer mnoštvo neformalnih građanskih grupa, nevladinih organizacija, pa i lokalnih uprava pravnim sredstvima blokira i usporava restartovanje reaktora i izgradnju novih centrala, dok se istovremeno mnogo starih postrojenja bliži kraju trajanja.
Zato, mada je ponovni početak eksploatacije nuklearnih reaktora nesumnjivo važan događaj, koji naizgled nagoveštava trijumf vladine politike, do sledećeg bitnog momenta u vezi sa korišćenjem nuklearne energije u Japanu može proteći još mnogo vremena.
