Izvor: RTS, 17.Dec.2012, 20:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Istorijski autogol u Japanu
Koalicija Liberalno-demokratske partije Komeito osvojila više od dve trećine poslaničkih mesta u Donjem domu japanskog parlamenta, što joj daje potpunu slobodu u donošenju zakona. Moguća promena japanskog ustava i karaktera vojnog saveza sa SAD u smeru jačanja japanske vojne moći i većeg angažovanja u eventualnim međunarodnim konfliktima na strani SAD.
Na izborima za poslanike Donjeg doma japanskog parlamenta opoziciona Liberalno-demokratske partija (LDP) osvojila je >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << 294 od 480 poslanička mesta i sa koalicionim partnerom partijom Komeito, dostigla broj od čak 325 poslaničkih fotelja, što prevazilazi dvotrećinsku većinu i ovoj koaliciji daje mogućnost da usvaja zakone, uprkos eventualnom protivljenju Gornjeg doma najvišeg zakonodavnog tela.
LDP se tako posle tri godine provedene u opoziciji vratio na vlast, gde se prethodno nalazio više od pet decenija.
Ova pobeda usledila je nakon što je prošlog meseca usled unutrašnjih sukoba u partiji i teškoća u donošenju zakona u parlamentu premijer Jošihiko Noda iz Demokratske partije, kao protivuslugu opoziciji koja je omogućila donošenje važnih zakona za popunu državnog budžeta, raspustio parlament ranije nego što se očekivalo i otvorio vrata novim izborima koji su njegovu partiju sa 308 sveli na samo 57 poslaničkih mesta.
Pojedini japanski novinari ocenjuju raspuštanje parlamenta "istorijskim autogolom" zbog do sada nezabeležene težine poraza vladajuće partije, kao i zbog reperkusija koje bi jučerašnji izbori mogli da imaju ne samo na budućnost Demokratske partije, nego uopšte na odnos političkih snaga u zemlji gde se dugo decenija čekalo da se razvije snažna partija koja bi mogla da uputi ozbiljan izazov LDP-u.
Pored velikog poraza vladajuće Demokratske partije koju građani krive za pogoršanje ekonomske situacije i loše vođenje obnove u cunamijem razorim oblastima na severoistoku zemlje, jučerašnji izbori jedinstveni su i po tome što je zabeležena najmanja izlaznost u istoriji japanskih posleratnih izbora.
Uzroci za to su, smatra se, to što su istraživanja javnog mnjenja od ranije jasno ukazivala na ishod i to što je biračko telo bilo zbunjeno iznenadnom pojavom novih partija koje su imale svega mesec dana da se predstave javnosti.
Nova-stara politika
Nova vlada biće formirana, očekuje se 26. decembra, a na njenom čelu naći će se predsednik LDP-a Šinzo Abe (58), koji se već okušao na kormilu zemlje, služeći kao premijer od 2006 do 2007. godine.
Abe je tada zbog zdravstvenih problema napustio premijersku fotelju, ali se nakon uspešnog oporavka vratio u vrh politike i ranije tokom ove godine se ponovo dokopao liderske pozicije u svojoj partiji.
Berze u Japanu danas su pozitivno odreagovale na očekivanu pobedu LDP-a koji tradicionalno ima jake veze sa krupnim kapitalom, forsira politiku slabog jena, što pogoduje izvozno orijentisanoj japanskoj privredi, te teži sprovođenju velikih javnih infrastrukturnih projekata koji stimulišu ekonomiju, donekle na štetu socijalnih davanja za stanovništvo.
Ekonomski komentatori i poslovni ljudi u Japanu očekuju da će pobeda Abeove LDP dovesti do agresivnijih intervencija centralne banke Japana na monetarnom tržištu, do slabljenja jena i, shodno tome, povećanju izvoza i blagoj inflaciji unutar zemlje koja bi pogodovala ekonomiji.
"Data nam je misija da pobedimo deflaciju i izborimo se sa jakim jenom da bismo poboljšali ekonomiju i stvorili više radnih mesta", istakao je lider pobedničke LDP Šinto Abe.
Pad nacionalne valute od samo jednog jena u odnosu na američki dolar, japanskim izvoznicima znači godišnji rast dobiti od nekoliko desetina milijardi dolara.
Međutim, smatra se da će pobeda LDP-a usporiti proces odricanja od upotrebe nuklearne energije, uprkos negativnom iskustvu iz Fukušime i generalnom otporu stanovništva prema ponovnom uključivanju nuklearnih reaktora.
Profesor Koiči Nakano sa Univerziteta Sofia kaže da nije tajna da se LDP zalaže za upotrebu nuklearne energije i da je pod pritiskom krupnog kapitala da što pre uključi nuklearne reaktore.
Iako se pred izbore smatralo da će stav prema drastičnom smanjivanju zavisnosti od nuklearne energije biti jedno od centralnih pitanja po kojima će birači presuđivati kandidatima, ispostavilo se da je razočaranje u vladajuću Demokratsku partiju bilo toliko veliko da je ni njeni planovi o postepenom zatvaranju nuklearnih centrala nisu spasili teškog poraza. Birači su želeli da kazne demokrate, a LDP je bio najočiglednija alternativa.
Pobednik izbora LDP se zalaže i za jačanje japanskih oružanih snaga i čvršći stav u odnosima sa neposrednim susedima, naročito Kinom, te se sa njenim dolaskom na vlast očekuje pomeranje japanske spoljne politike u desno.
U svom prošlom premijerskom mandatu Abe, i druge najviše figure LDP-a, u više navrata su rasrdili vlade i narod Kine i Južne Koreje svojim posetama tokijskom hramu Jasukunji u kojem se čuva spomen na japanske žrtve iz Drugog svetskog rata, uključujući tu i one političare i oficire koji su proglašeni krivim za ratne zločine na azijskom kontinentu.
Promena ustava
Pored dvotrećinske većine u Donjem domu parlamenta i tesne većine u Gornjem, nova vlast u svojoj čvrstoj spoljnoj politici može računati i na podršku nove "Partije za restauraciju", koju predvodi izraziti nacionalista Šintaro išihara (80), koji se pre samo mesec dana odvojio od LDP-a i koji je jedna od centralnih figura u ovogodišnjem zaoštravanju odnosa sa Kinom u vezi teritorijalnog spora oko ostrva Senkaku u Istočno-kineskom moru.
"Mi kontrolišemo ostrva Senkaku i tu nema mesta pregovorima. Potpuno je suprotno međunarodnom pravu da se japanskim kompanijama ili državljanima u Kini nanosi šteta. Neophodno je reći i Kini i međunarodnoj zajednici da mi to nećemo tolerisati", navodi Abe.
Išiharina partija, uprkos svom kratkom postojanju, zahvaljujući popularnosti svojih vodećih figura, na jučerašnjim izborima osvojila je čak 54 poslanička mesta, pa se u Japanu već govori o tome da je stvorena kritična masa za promenu ustava koju japanski desničari već duže priželjkuju.
Japanski ustav, donet 1947. godine i poznat i kao "Ustav mira", sadrži klauzulu kojom se ova zemlja odriče svake upotrebe sile u rešavanju međunarodnih konflikta, a uklanjanje te klauzule nakon 65 godina važenja mogla bi da otvori put učešću japanskih snaga u međunarodnim operacijama, ne samo u pozadini, već i u zonama ratnih dejstava.
Politička dominacija desničara i izmena ustava mogla bi da dovedu i do toga da se Japan otvoreno obaveže da vojno podrži SAD u slučaju da one budu napadnute od strane treće strane.
I, konačno, komentatori ocenjuju, Japan bi mogao da ojača svoje oružane snage moćnijim ofanzivnim oružjem. Naime, Japan se do sada uzdržavao od toga da u svoj arsenal uvrsti ofanzivne sisteme kao što su nosači aviona ili dalekometne balističke rakete.
