Izvor: B92, 07.Jul.2008, 06:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
G8 o nafti, hrani i promenama klime
Beograd, Rim, Tokio -- Lideri zemalja Grupe osam počeli su razgovore o najvažnijim temama - cenama nafte, hrane i alarmantnim klimatskim promenama.
Samit osam najbogatijih zemalja na japanskom ostrvu Hokaidu počeo je susretom G8 s afričkim liderima, predsednikom Svetske banke Robertom Zelikom i generalnim sekretarom Ujedinjenih nacija Ki Mun Banom.
Samit, bar prema izjavama lidera pojedinih država, biće prilika i da konačno otpočne pravi i ravnopravni dijalog >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << sa tzv. grupom zemalja G5, koju čine Kina, Indija, Meksiko, Brazil i Južnoafrička Republika, mnogoljudne države koje imaju i neke od najviših stopa privrednog rasta u svetu.
Japanci su, kao domaćini skupa, zagrevanje planete stavili na zvanično mesto broj jedan. Ipak, dileme oko visokih cena nafte i hrane, uvezane sa sve većom inflacijom u najbogatijim zemljama, verovatno će uzeti najviše vremena za razgovore šefova država ili vlada osam zemalja.
Apel EU za ekološke ciljeve
Evropska unija je na samitu zatražila od lidera te grupe da odobre "značajne, ambiciozne i obavezujuće" dugoročne ciljeve za smanjenje emisije ugljen-dioksida (CO2), gasa koji se smatra glavnim krivcem za klimatske promene.
EU pomaže poljoprivredu
Predsednik Evropske Komisije Žoze Manuel Barozo je danas najavio novi paket pomoći Evropske Unije, vredan milijardu evra, čiji je cilj podrška poljoprivredi zemalja u razvoju kroz obezbeđivanje đubriva i semena za siromašne ratare.
Uz ranije već odobrenih osamsto miliona evra, EU će u fond za pomoć agraru siromašnih zemalja za 2008. i 2009. izdvojiti ukupno 1,8 milijardi evra, prenela je agencija Kjodo.
"Nadam se da se sve zemlje članice G8 slažu da do 2050. moramo da smanjimo neto globalnu emisiju CO2 za najmanje 50 odsto u odnosu na nivo iz 1990", izjavio je na samitu G8 predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo, prenela je agencija DPA.
Barozo, koji na samitu u Japanu predstavlja EU, naglasio je da "ozbiljna razmatranja" više nisu dovoljna i dodao: "Potrebna nam je konkretna odluka i jasno posvećenje realizaciji tih ciljeva."
Prvi čovek Evropske komisije je najavio da će liderima G8 objasniti kako borba protiv klimatskih promena može da bude korisna za privredu.
"Tvrdim da istovremeno možemo da napredujemo i stvaramo ekonomske prilike i da radimo na ostvarenju ambicioznih ciljeva za smanjenje emisije ugljen-dioksida", izjavio je Barozo.
Loson: G8 izbegava obaveze u borbi protiv gladi
Grupa osam najbogatijih zemalja sveta ne drži se ranijih obećanja za borbu protiv gladi u svetu i što je još gore izgleda da velike industrijalizovane države na danas započetom samitu u Japanu u velikoj meri narušavaju ranije preuzete obavezale, upozorio je predstavnik humanitarne organizacije "Oksfam" Maks Loson.
"Sadašnji nacrt kominikea (G8) je sramotan", rekao je Loson i dodao da se takva njegova opaska odnosi "bilo da je reč o pomoći Africi, obrazovanju ili zdravlju, jer tekst ( završnog saopštenja) govori da lideri G8 pokušavaju da razvodne svoja ranija finansijska obećanja, ili da ih čak uopšte ne ispune".
"Ne samo da zemlje G8 ne ispunjavaju svoja obećanja, one sada izbegavaju da priznaju da su ih ikada i dale", kazao je Loson.
Samit je počeo susretom G8 s afričkim liderima, predsednikom Svetske banke Robertom Zelikom i generalnim sekretarom Ujedinjenih nacija Ban Ki Mun Banom.
UN i SB: Prvo o hrani i klimi
Čelnici Ujedinjenih nacija i Svetske banke (SB) zatražili su od industrijski najrazvijenijih zemalja sveta u Grupi 8 da poguraju globalne pregovore o klimatskim promenama i pomognu siromašnim zemljama da se izbore sa rastućim cenama hrane.
Generalni sekretar UN Ki Mun Ban i predsednik Svetske banke Robert Zelik slažu se da bogate zemlje, zbog nestabilnosti u svetskoj ekonomiji, treba da pojačaju napore da bi se ostvarili ciljevi koji se tiču smanjenja siromaštva i obrazovanja u nerazvijenim zemljama.
"Ovaj samit Grupe 8 mora da donese nadu onima koji su bez nade, hranu onima koji su bez hrane", istakao je Zelik na marginama samita Grupe 8 u Japanu.
Zelik i Ban Ki-Mun zatražili su od lidera Grupe 8 napredak i kada je
eč o klimatskim promenama.
Međutim, stavovi o globalnom otopljavanju razlikuju se i unutar Grupe 8. Evropske zemlje žele obavezivanje na smanjenje emisije gasova koji izazivaju efekte staklene bašte za između 25 i 40 odsto do 2020. dok SAD smatraju da je to nerealno.
Grupa 8 mogla bi da se dogovori u Japanu oko cilja smanjenja štetne emisije za polovinu do 2050, međutim, Ki Mun Ban je rekao da su potrebni i srednjeročni ciljevi na tom polju kako bi se pripremila finansijska tržišta.
Zelik i Ki Mun Ban složili su se takođe da je povećanje proizvodnje biogoriva barem delimično doprinelo znatnom rastu cena hrane koji je najviše pogodio Afriku i južnu Aziju.
Protesti protiv G8
Više stotina demonstranata okupilo se na protestu uoči samita. Dok lideri G8 i njihovi gosti dolaze na redovni godišnji sastanak, demonstranti tvrde da je samit obično rasipanje novca na jako obezbeđenje.
Policija je uspela da obuzda demonstrante. Oko 21.000 policajaca do sada je lako uspevala da odbije "napade" na mesto održavanja samita i to uz samo nekoliko intervencija i hapšenja.
Protivnici samita najavljaju redovna okupljanja tokom samita, koji se održava na jezeru Toja, oko 100 kilometara južno od ovog grada na severnom japanskom ostrvu Hokaidu.
"SAD treba da budu svetski lider, ali oni guraju svoje unutrašnje probleme kao najavažnije. Mislim da bi trebalo više da sarađuju sa drugim zemljama. Bušova administracija nije sposobna i zaista ne znam šta može da uradi po tom pitanju", kaže biznismen Hideaki Takahaši.
"Znam da je to teško izvodljivo, ali lideri bi trebalo da se sastaju u siromašnim zemljama i vide šta se tamo dešava deci i odraslima. Treba da vide kako oni žive u tim zemljama i da učine nešto po tom pitanju", rekla je meštanka Saporoa Tomiko Šimada.
Mirni protest u nedelju usledio je posle ne tako mirnih demonstracija oko dve i po hiljade ljudi u subotu, kada se kratak obračun sa policijom završio hapšenjem četiri osobe, od kojih je jedna bila TV snimatelj.
Bezbednosni protokol koji prati samite G8 onemogućava demonstrante da uopšte priđu mestu gde se samit održava da bi preneli svoje zahteve za ukidanje Grupe 8, suzbijanje gladi u svetu i sprečavanje promene klime.
Na samit dolaze i vođe drugih zemalja, poput predsednika Alžira Abdela Aziza Buteflike.
Susret Buša i Medvedeva
Predsednici SAD i Rusije Džordž Buš i Dmitrij Medvedev naveli su da tesno sarađuju po pitanju Irana i Severne Koreje, ali i konstatovali razmimoilaženja, posebno oko američkog antiraketnog štita u Evropi.
Dmitrij Medvedev i Dordž Buš (FoNet)
Posle prvog susreta dovjice lidera, održanog uoči samita G8, Buš je istakao dosadašnju tesnu saradnju dveju zemalja po pitanju Irana i najavio nastavak te saradnje u nastojanju da se Teheran ubedi da obustavi sporni program obogaćivanja uranijuma.
"Postoje teme na kojima napredujemo poput Irana i Severne Koreje", rekao je Medvedev, ali i ukazao na razmimoilaženja SAD i Rusije kad je reč o antiraketnom štitu i širenju NATO-a. "Želimo sporazum o tim pitanjima", dodao je ruski predsednik ocenjujući da postoji mogućnost za to.
Buš želi jak dolar
Američki predsednik Džordž Buš izjavio je da privredni rast u SAD nije na poželjnom nivou i da se Vašington zalaže za jak dolar.
"Naša privreda ne raste robusno kako bismo želeli", kazao je Buš na zajedničkoj konferenciji za štampu sa japanskim premijerom Jasuom Fukudom. "Smatram da će se moć naše ekonomije ogledati u snazi dolara", rekao je Buš.
Medvedev je, međutim, poručio Bušu da je neprihvatljivo postavljanje antiraketnog štita u Litvaniji, rekao je novinarima diplomatski savetnik u Kremlju Sergej Prihotko.
Upitan o odnosima sa novim ruskim predsednikom, koji je na svom prvom samitu G8, Buš je odgovorio: "On je inteligentan momak. Kad vam nešto kaže, on to i misli". Medvedev je dodao da nije propustio proslavu Bušovog rođendana, koji je u nedelju napunio 62 godine.
Najavljeno je da će Medvedev danas imati odvojene susrete sa francuskim, nemačkim i britanskim liderima.
Razgovaralo se i o Zimbabveu
Na samitu se razmatrala i mogućnost uvođenja sankcija Zimbabveu. Američki predsednik Džordž Buš izričit je u stavu da bi Zimbabveu trebalo uvesti sankcije nakon spornih izbora koji su održani u toj zemlji, a koji su potvrdili mandat dosadašnjem predsedniku Robertu Mugabeu.
"Meni je veoma stalo do naroda Zimbabvea. Izuzetno sam razočaran izborima u toj zemlji, koje smatram sramnim. Mi smo saslušali gospodina Kikvetea, predsedavajućeg Afričke unije. Ne želim da iznosim njegov stav po ovom pitanju, ali ja lično mislim da se situacija otela kontroli i da sve ovo predugo traje", smatra Buš.
Povodom situacije u Zimbabveu, oglasio se i predsednik Tanzanije koji je i predsedavajući Afričke unije.
"Naravno da smo razgovarali o situaciji u Zimbabveu. Razumem vaše brige. Mi u Afričkoj uniji takođe smo veoma zabrinuti. Mnogi lideri afričkih zemalja nezadovoljni su trenutnim ishodom. Ono oko čega smo se svi složili jeste da krenemo napred. Međutim, moguće je da se ne slažemo oko načina na koji treba ići napred. Ipak, verujem da će tu biti prostora za pregovore", očekuje Kikvete.
Predsedavajući komisije AU u bolnici
Predsedavajući Komisije Afričke unije Žan Ping prevezen je danas popodne u bolnicu nakon što se žalio na bolove u stomaku tokom duge sednice na samitu Grupe osam industrijski najrazvijenijih zemalja sveta na japanskom ostrvu Hokaido, saopštili su izvori japanskog ministarstva inostranih poslova.
Isti izvori su naveli da će Ping, bivši ministar inostranih poslova Gabona, provesti noć u bolnici u Saporu, iako nakon prvih lekarskih pregleda nije pronađeno ništa ozbiljnije.
Kako je prenela agencija Kjodo, jedan japanski zvaničnik je rekao i da je alžirski predsednik Abdelaziz Buteflika, koji je takođe prisustvovao dugoj prepodnevnoj sednici, odložio polazak iz Japana za sutra, umesto večeras, i to zbog premora.
Benedikt XVI: Apel liderima
Papa Benedikt XVI pozvao je učesnike samita Grupe osam ekonomski najrazvijenijih zemalja sveta, koji se održava u Japanu, da preduzmu energične mere u borbi protiv gladi i siromaštva u svetu.
U središtu pažnje lidera G8 trebalo bi da budu potrebe najslabijih i najsiromašnijih na svetu, rekao je papa, prenosi radio Dojče vele.
"Njihova ugroženost je danas u porastu zbog spekulacija i finansijskih previranja koja su negativno uticala na cene hrane i energije", rekao je papa u nedeljnoj molitivi, iz svoje letnje rezidencije u Kastel Gandolfu, nadomak Rima.
.jpg)
