Izvor: Politika, 02.Okt.2011, 00:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bonelijevi radovi idu najbolje
U Japanu moderne tehnologije, sa 5000 izdanja francuskog tržišta postaje zagušeno, a srpska scena iz inostranstva nije vidljiva
Stripove su u japanskom javnom prevozu nekada čitali svi. Biznismeni bi prelistali „Volstrit džornal”, domaćice tabloid, školarci udžbenike, a onda bi otvorili najnoviji album ispunjen fantastičnim crtežima i bizarnim pričama. Danas, i u zemlji u kojoj se „deveta umetnost” voli više nego većina onih koje su bolje rangirane na >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << toj klasičnoj lestvici, putnici bulje u smartfone. To ne znači da su Japanci od stripa odustali, već da ga, umesto u papirnom izdanju, čitaju u digitalnoj verziji, legalno skinutoj sa Interneta.
– Među podžanrovima koji se najviše preuzimaju sa mreže je onaj koji govori o ljubavi dva muškarca, ne toliko gej koliko androginih. Takve priče pre svega čitaju žene. Pošto ih je sramota da ih traže u knjižari, moraju da ih skidaju sa Interneta – priča, britanski istoričar, teoretičar i izdavač stripa Pol Gravet, gost Salona stripa, koji se večeras završava u beogradskom SKC-u.
Dok Japan za strip nalazi novi medij u visokoj tehnologiji, a veliko francusko tržište polako shvata da i ono može biti zagušeno jer je 5000 godišnje izdatih albuma više nego što bilo ko može da pročita, na svetskoj sceni se pojavljuju i države koje nemaju tradiciju ljubavi prema stripu.
– U Egiptu je od januara, u vreme revolucije, pokrenut satirični strip-magazin „Tok-tok”, koji je postao mesto gde se može otvoriti debata o društvenim pitanjima i uputiti javna kritika. Njegovo prvo izdanje rasprodato je za svega dva sata, tolika je bila glad za stripovima u zemlji gde oni nisu ukorenjeni. Divni radovi dolaze iz takvih država širom sveta, izazovni i po pričama i po crtežu, inspirisanim njihovim nasleđem. U indijskom albumu „Bimajana” likovi nisu ugurani u kvadratiće nego su stranice fluidne. Umesto u standardne balončiće, replike su upisane u ptice. Kada neko kaže ili misli nešto ružno, rep balona je u vidu repa škorpije – navodi Gravet, koji je to delo uvrstio u svoju novu knjigu „1001 strip koji morate videti pre nego što umrete”.
Mada se i naši autori mogu naći u Gravetovoj antologiji, srpska scena iz inostranstva nije vidljiva. Zna se samo za nekolicinu umetnika koji su otišli da rade u inostranstvu. No, i to je neminovno u današnjoj globalizaciji svakog biznisa, pa i izdavanja stripova.
– Danas svi moraju da se takmiče na svetskoj sceni da bi postali priznati. Problem je što su naši autori iz 20. veka, računajući tu sve iz bivše SFRJ, zaboravljeni i ovde, kamoli napolju – objašnjava Živojin Tamburić, koji je, zajedno sa Zdravkom Zupanom i Zoranom Stefanovićem, podatke o tim umetnicima i njihovim delima sabrao u upravo objavljenoj enciklopediji „Stripovi koje smo voleli”.
– Nije naporno samo autorima već i izdavačima. I strani albumi se slabo prodaju, izuzev „Bonelijevih” junaka poput Teksa Vilera i Zagora. Jedino drugo izdanje koje je imalo uspeha kod nas je „Hogar”.
Gravet, poznat i po tome što već tri decenije uporno promoviše alternativni strip, dodaje da se i inostrani umetnici, ako su iole „pomerenijih” ideja, muče da bi se probili. To staro pravilo nije promenilo ni to što Holivud u poslednjih godina snima filmove zasnovane na stripovima.
V. Vukasović
-----------------------------------------------------------
Plati da bi štampali strip
– U Francuskoj je nedavno pokrenut veb-sajt na kojem se objavljuju stripovi mladih i drugačijih autora, koje izdavači još nisu prihvatili. Posetioci sajta glasaju za radove koji im se najviše sviđaju i uplaćuju novac kako bi on mogao biti štampan. Čitanje na Internetu ipak ne može zameniti osećaj koji imate dok držite strip u rukama i osećate miris farbe – smatra Gravet.
objavljeno: 02.10.2011
.jpg)
