Izvor: Politika, 03.Maj.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uzmi pare i – glasaj
Neki sindikati su pripretili da neće glasati za one koji im ne povećaju plate. Političari su verovali da nemaju izbora
„Za narod Srbije najbolje bi bilo kada izbori nikada ne bi prestajali jer u vreme izborne kampanje rastu plate, penzije, dečji dodaci”, izjavio je Ivica Dačić, lider SPS-a.
I ova izborna kampanja je krenula, s jedne strane, zahtevima radnika za većim platama, a s >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << druge obećanjima političara da će se boriti da radnicima, svim zaposlenima, bude bolje. Pred vladu su dolazili radnici „Magnohroma”, ratni veterani, prosvetari, zaposleni u pravosuđu... Boris Tadić je razgovarao s dva najveća sindikata, Mlađan Dinkić je pokušavao da konačno nađe partnera za kragujevačku „Crvenu zastavu”, Predrag Bubalo je potpisivao s Rusima posebne sporazume...
Sindikat obrazovanja bio je krajnje ozbiljan: pozvao je premijera da predlog o povećanju plata od pet odsto i isplati jednokratne pomoći od 3.000 dinara što pre stavi na dnevni red vlade kako bi postupio u skladu s dogovorom s ministrom finansija Mirkom Cvetkovićem o povećanju plata.„Ako ovaj predlog ne bude usvojen, iako nemamo običaj da govorimo članstvu za koga treba da glasa, pozvaćemo članove Sindikata obrazovanja Srbije i zaposlene u prosveti da ne glasaju za one koji rade protiv interesa prosvetnih radnika”, rekao je Branislav Pavlović, predsednik Sindikata obrazovanja.
Radnici „Magnohroma” nisu ovako pretili, možda i zato što „njima neće pomoći ni tri, ni deset ni trideset hiljada. Greška koja je napravljena privatizacijom je suštinski problem i tu su mnogo dublji koreni nego sad pokušavajući da se tim ljudima pomogne kroz socijalna davanja da prežive. I da nisu izbori, tim ljudima bi moralo da se pomogne jer neko je kriv što je firma došla do ovog stanja”, tvrdi Ljubisav Orbović, predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije.
I on kaže kako se pokazaloposlednjih godina da u periodu kada su izbori vlast „mnogo bolje razume sindikate i zaposlene nego u periodu kada je vlada van izbornih aktivnosti. Naša borba i razlog prvomajskih protesta je pokušaj da to pitanje regulišemo na civilizacijski način – sporazumima i dogovorima i svladom i s poslodavcima. Naši zahtevisu da se društveni kolač malo drugačije preraspodeli”.
Miodrag Zec, profesor ekonomije na Filozofskom fakultetu, kaže da se sada ponavlja bezbroj puta potvrđena praksa pred izbore da se gorka pilula zameni za šareni papir.Zec kaže da će ovakvim povećanjima plata i jednokratnim pomoćima pred izbore biti ugrožena makroekonomska stabilnost. „Političari troše državne pare na povećanje plata, guverner Narodne banke Srbije onda povlači taj novac, a to takođe košta,kako bi sprečio inflaciju. Gašenje inflacije podrazume trošak kao i potpirivanje inflacije.” Zec ne kaže, ali se zna da i jedan i drugi trošak na kraju plate – zaposleni.
Razumljivo da Orbović brani sindikalce od optužbi da svojim zahtevima podstiču inflaciju. „Povećanja plata su bila dogovorena u prethodnom periodu od septembra do januara, znači da ovo nije posledica samo izbora. Jednokratne pomoći bi mogle da se tretiraju kao eventualni pokretači inflacije, ali mislim da je to suviše malo novca da bi se izazvali bilo kakvi poremećaji na makroekonomskom planu”, kaže Orbović.
Zoran Stojiljković, politikolog i potpredsednik Sindikata „Nezavisnost”, kažeda ovo izborno davanje doživljava kao političko tržište – mi ćemo vama dati glasove a vi nama dajte veće plate. Stojiljković kaže i da ova davanja ne mogu previše povećati inflaciju jer država stalno nešto duguje, nešto ne isplati pa onda naknadno isplati. „Ali tako se stvara utisak da ste pokazali dobru volju, zato zatežu do izbora a onda popuste. Baš kao što je rekao jedan bugarski stručnjak Ivan Krasnev: ’Sve političke stranke i koalicije uđu u intenzivnu ljubavnu vezu s biračima pred izbore a posle u brak s finansijskim institucijama’”.
Tokom ove izborne kampanje Samostalni i Sindikat „Nezavisnost” uspeli su ono na šta čekaju već dve i po godine: da potpišu kolektivni ugovor sa udruženjem poslodavaca. Lideri dva sindikata misle da je to važnije od jednokratnog povećanja plata.
Orbović je izričit: „Ako neko računa da će zbog predizbornog povećavanja plata i jednokratnih pomoći dobiti glas, taj je pogrešio. Mislim da su to ipak ozbiljni političari koji ne računaju da će na takav način kupiti glas.”
Ipak, političari dreše državnu, što će reći našu zajedničku, kesu pred izbore. Znaju oni da niko ne može da im garantuje da će „podmićeni” radnici, službenici, lekari, nastavnici da glasaju baš za njih. Ipak, nadaju se glasu zahvalnosti. Ali su i oprezni, pa na primer ne asfaltiraju ceo put do sela, nego pola. Asfaltiranje one druge polovine zavisiće od toga kako je selo glasalo.
Ivana Anojčić
[objavljeno: 04/05/2008.]
