Izvor: B92, 15.Mar.2015, 01:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Utorak "Dan D" za Netanijahua
U Izraelu će se utorak 17. marta održati opšti izbori, dve godine ranije nego što je planirano, zbog kolapsa vlade premijera Benjamina Netanijahua u decembru.
Do raspada je, između ostalog, dovela žučna debata da li će fokusiranje na jevrejski karakter države učiniti tu zemlju manje demokratskom.
Predstojeći izbori umnogome se smatraju glasanjem o poverenju Netanijahuu, mada Izraelci sa pravom glasa biraju partiju, a ne premijera.
Da >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << bi Netanijahu četvrti put postao premijer nije međutim neophodno da njegov konzervativni Likud osvoji najviši mesta u parlamentu -Knesetu, već da on bude u mogućnosti da formira koaliciju od najmanje 61 poslanika, od ukupno 120.
Finalna ispitivanja javnog mnjenja, objavljena u petak, pokazuju da Likud zaostaje za koalicijom Cionističkom unijom levog centra. Prema anketi tiražnog "Jediot ahronota" Likud bi osvojio 22 poslanička mandata, a Cionistička unija, predvođena liderom laburista Isakom Hercogom i bivšom ministarkom pravde, Cipi Livni, 22. Takvi rezultati ukazuju da su Izraelci počeli da zamišljaju ono što je pre mesec dana bilo nezamislivo: Život bez Bibija, kako zovu aktuelnog premijera.
Protivnici izraelskog lidera, koga je pre tri godine magazine "Tajm" označio "kraljem Bibijem", uoči izbora su apelovali: "Samo ne Bibi".
U fokusu Netanijahuove (65) kampanje, kao i ranije, bila je bezbednost zemlje, a on je poručivao "Ili ja ili oni", upozoravajući da će bezbednost zemlje biti ugrožena ako levica dođe na vlast.
Netanijahu je uz to skrenuo pažnju, kada je video da gubi poene, da postoji realni rizik da izgubi izbore. Nakon objavljivanja finalnih rezultata ispitivanja javnog mnjenja, on je na svoj Fejsbuk stranici otpužio levičare, medije, posebno "Jediot ahronot", da sa nevladinim organizacijama, tajkunima i stranim vladama, "posebno skandinavskim", kuju zaveru protiv njega.
Netanijahu je insistirao na bezbednosti, naročito opasnosti od nuklearnog Irana, upozorivši, u obraćanju Kongresu SAD dve nedelje pre izbora, da je loš onaj sporazum o kome velike sile pregovaraju s tom zemljom.
Izraelce je pak više brinuo porast troškova života, naročito cene stanova. Upravo na tu temu usredsredio se Hercog. Od njega se očekuje i da sa više entuzijazma od Netanijahua pokuša da obnovi pregovore sa Palestincima, koji su doživeli krah još pre godinu dana.
Prosečne Izraelce Hercog (54) je najviše zainteresovao obećanjem da će "preuzeti ličnu odgovornost za probleme s kojima se suočavaju naša domaćinstva, naši džepovi i naša budućnost", kako je isticao.
Činjenica je da je Izrael i dalje suočen sa egzistencijalnim strahovima, ali je Hercog izgleda imao uspeha da fokus skrene s Irana, libanskog Hezbolaha i palestinskog Hamasa na rastuće cene stanova. Ali iako ankete daju prednost koaliciji koju Hercog predvodi, teško je predvideti da li će Netanijahu treći put zaredom biti premijer ili će se desiti iznenađenje kakvo se ne pamti nekoliko decenija.
Poznavaoci prilika predviđaju tri scenarija - da i naredna izraelska vlada bude Netanijahuova, desničarska sa tesnom većinom, da umesto nje bude vlada levog centra, predvođena Hercogom, koga bi posle dve godine smenila Livni ili da se zbog tesne trke osnuje vlada nacionalnog jedinstva.
Pravo glasa u Izraelu ima 5,8 miliona Izraelaca starijih od 18 godina. Oni biraju između deset partija, uključujući nekoliko takozvanih arapskih, koje nastupaju zajedno u nameri da pređu prag od najmanje 4 poslanika da bi ušle u Kneset. Tako ujedinjene mogle bi da postanu treće po snazi u parlamenstu, ako budu imale 13 poslanika, kako su predviđale pojedine ankete.
Koji god da je ishod glasanja, sledeća izraelska vlada će biti koaliciona, kao što je slučaj bio i ranije. Manje partije mogle bi odigrati presudnu ulogu u njenom stvaranju.
Nakon što predsednik Izraela Ruven Rivlin poveri mandat lideru jedne partije, najčcešće najveće, da oformi koaliciju, rok da ga ispuni je 28 dana, uz mogućnost produženja od dve nedelje. Predsednik takođe može da preporuči stvaranje vlade nacionalnog jedinstva, ali ne da to nameće.
Bez obzira na rezultat izbora očekuje se velika bitka u stvaranju koalicije i pitanje je koliko će ona biti održiva i sposobna da odlučije o onome što brine svet-miru sa susedima Palestincima.
Izbori raspisani zbog neslaganja o identitetu, izazivaju veliku pažnju i na kraju se fokus pomerio sa bezbednosti i odbrane od najvećih neprijatelja Izraela, na ekonomiju. Malo ko, međutim, isključuje mogućnost da se to promeni u dva tri dana koliko je preostalo do glasanja.
